Burna godina: Ovo je šest najvažnijih priča koje su obeležile 2025. u Rusiji

Moskovski tajms (The Moscow Times) se osvrnuo na šest najvažnijih priča koje su obeležile godinu:

Sizifovski mirovni pregovori

Gotovo godinu dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp obećao da će okončati rat u Ukrajini u roku od 24 sata po povratku u Belu kuću, nade u diplomatski proboj uglavnom su splasnule.

Uprkos Trampovim pokušajima da Moskvu privuče poslovnim aranžmanima i drugim ustupcima u zamenu za mir, svaki novi pokušaj posredovanja predvođen SAD nije uspeo da približi Moskvu i Kijev kompromisu.

Od katastrofalne posete Volodimira Zelenskog Beloj kući u februaru, preko samita Tramp-Putin na Aljasci u avgustu, do direktnih rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu, putovanja Kirila Dmitrijeva u SAD i poseta Trampovog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa Moskvi – 2025. je bila godina puna razgovora, ali sa vrlo malo konkretnih rezultata.

Iako i Kijev i Moskva nastavljaju da učestvuju u procesu – jer nijedna strana ne želi da je Tramp vidi kao prepreku miru – Putin ne pokazuje nikakve znake odustajanja od svojih maksimalističkih ciljeva, dok Ukrajina teritorijalne ustupke smatra crvenom linijom.

U međuvremenu, rat je nesmanjenom žestinom nastavljen, razarajući ukrajinske gradove i odnoseći hiljade života vojnika na obe strane.

Ako su mirovni napori tokom godine doneli jedan opipljiv rezultat, to su razmene hiljada ratnih zarobljenika dogovorene tokom direktnih rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu – prvih takvih razgovora od 2022. godine.

Ubrzano digitalno stezanje kontrole

Kremlj je ove godine pojačao napore da ograniči popularne digitalne servise koji nisu pod njegovom kontrolom, usmeravajući korisnike ka novoj državom podržanoj aplikaciji za razmenu poruka Max.

U avgustu je državni regulator za komunikacije Roskomnadzor počeo da ograničava glasovne i video-pozive na aplikacijama WhatsApp i Telegram. Ovaj potez usledio je nakon ograničenja uvedenih 2024. godine prema YouTube i platformi za dopisivanje Discord.

Do oktobra je pristup aplikacijama Telegram i WhatsApp bio ograničen u oko 40 odsto regiona Rusije. U decembru je Roskomnadzor saopštio da je blokirao i pozive putem FaceTimea i Snapchata, kao i izuzetno popularnu onlajn igru Roblox.

U svakom od ovih slučajeva, Roskomnadzor je svoje poteze pravdao tvrdnjama da su te platforme žarišta svega – od prevara do terorizma, ekstremizma i takozvane „LGBT propagande“.

Kritičari, međutim, tvrde da su ova ograničenja osmišljena kako bi se korisnici usmerili ka Maxu, pokušaju Kremlja da stvori sopstvenu „super-aplikaciju“ – jedinstvenu platformu za razmenu poruka, plaćanja i državne usluge, nad kojom bi vlast imala potpunu kontrolu.

Posebno je blokada Robloxa možda nenamerno delovala kao političko buđenje za mnoge Ruse. Kremlj je saopštio da je njegovo odeljenje za komunikacije bilo zatrpano žalbama dece širom zemlje zbog zabrane.

Proruska aktivistkinja za cenzuru Jekaterina Mizulina tvrdila je da je i sama primila desetine hiljada pisama od male dece i tinejdžera, od kojih su mnogi naveli da žele da napuste Rusiju zbog ove zabrane.

Širenje prekida mobilnog interneta

Prekidi mobilnog interneta postali su gotovo svakodnevna realnost za milione Rusa, pošto vlasti uvode široka ograničenja za koja tvrde da su neophodna iz bezbednosnih razloga u kontekstu rata u Ukrajini.

U novembru je Uljanovska oblast postala prva koja je uvela trajni prekid mobilnog interneta, za koji su regionalni zvaničnici rekli da će ostati na snazi dok se rat ne završi. Gašenje mreže, koje je navodno naloženo sa saveznog nivoa, pogađa područja u blizini vojnih i državnih objekata, kao i stambene četvrti.

Anektirani Krim sledio je taj primer u decembru. „Jednostavno moramo da prihvatimo ovu realnost i da joj se prilagodimo“, rekao je moskovski guverner Sergej Aksjonov. „Ne možemo dozvoliti da neprijatelj koristi internet protiv nas“.

U drugim delovima zemlje regioni su se suočavali sa periodičnim isključenjima. Prekidi mobilnog interneta zabeleženi su svakog dana u novembru u najmanje polovini ruskih regiona, prema podacima open-source projekta Russian Internet Monitor.

Stanovnici Moskve, Sankt Peterburga, Tatarstana, Baškortostana, Ingušetije i Dagestana bili su među onima koji su prijavljivali ozbiljne poremećaje u svakodnevnom životu.

Vlasti su uvele takozvanu „belu listu“ odobrenih servisa koji bi trebalo da ostanu dostupni tokom prekida mreže, ali se korisnici žale da ti servisi često ne funkcionišu ili rade vrlo nestabilno.

Operacija „Paukova mreža“

Dana 1. juna, ukrajinske bezbednosne službe izvele su veliki napad dronovima na ruske vojne vazdušne baze, udaljene hiljadama kilometara od linije fronta. Među pogođenim lokacijama bili su objekti u Murmanskoj, Irkutskoj, Rjazanskoj i Ivanovskoj oblasti.

Zavera, poznata kao „Operacija Paukova mreža“, uništila je najmanje šest strateških bombardera Tu-95, četiri aviona Tu-22M i nekoliko aviona A-50 za rano upozoravanje, prema navodima američkih zvaničnika koje citira Njujork tajms. Ukrajinski zvaničnici naveli su da je uništen ili oštećen 41 avion, što je kasnije potvrdio i jedan visoki zvaničnik NATO-a za The Moscow Times.

Napad je zapanjio posmatrače i istakao sposobnost Ukrajine da izvodi složene operacije duboko unutar ruske teritorije, uključujući Sibir i Arktik.

Navodno je priprema operacije trajala godinu i po dana i uključivala je krijumčarenje dronova u Rusiju unutar drvenih konstrukcija montiranih na kamione. Krovovi su se daljinski otvarali, omogućavajući dronovima da polete.

Nakon napada, Rusija je premestila desetine strateških bombardera na udaljenije vazdušne baze.

Jaka inflacija

Centralna banka je zadržala kamatnu stopu na istorijskom maksimumu od 21 odsto tokom prve polovine godine, usled visoke inflacije izazvane pregrevanjem ekonomije zbog ratne potrošnje.

Stopa je ostala nepromenjena do 6. juna, kada je smanjena na 20 odsto. Očekivalo se da će regulator ranije ublažiti monetarnu politiku, ali je odustao od toga jer je godišnja inflacija ostala iznad 10 odsto.

Centralna banka je potom još četiri puta snizila kamatne stope, dovodeći ključnu stopu na 16 odsto zaključno sa 19. decembrom.

Banka je saopštila da će zadržati restriktivnu monetarnu politiku tokom „produženog perioda“, nastojeći da obori inflaciju čak i dok se privreda usporava zbog visokih troškova zaduživanja.

Godišnja inflacija iznosila je 5,8 odsto sredinom decembra i očekuje se da će ostati ispod 6 odsto do kraja godine, što je i dalje dva procentna poena iznad cilja Centralne banke. Donosioci odluka naveli su da očekuju da će se inflacija vratiti na ciljani nivo u drugoj polovini 2026. godine.

Pod pritiskom rasta cena, ruska domaćinstva očekuju da će u proseku potrošiti 14.000 rubalja (175 dolara) na proslavu Nove godine – nešto više od polovine iznosa koji su planirali da potroše za Novu 2024. godinu.

„Karusel“ hapšenja grupe Stoptime

Ulični bend iz Sankt Peterburga Stoptime privukao je nacionalnu pažnju u oktobru nakon što je njihova glavna pevačica Dijana Loginova uhapšena, posle širenja viralnog snimka na kojem predvodi okupljene u pevanju antiputinovske rok pesme.

Loginova (18) i članovi njenog benda osuđeni su na pritvor po administrativnim optužbama zbog svojih uličnih nastupa. Po izlasku na slobodu ponovo bi bili hapšeni, u praksi poznatoj kao „karusel hapšenja“, kada vlasti izriču uzastopne kratkotrajne pritvore umesto da pokrenu krivični postupak.

„Karusel hapšenja se koriste kako bi se osoba zadržala na jednom mestu dok bezbednosne službe odlučuju o njenoj sudbini i dobiju dodatno vreme“, rekao je Dmitrij Zair-Bek, predsednik udruženja advokata Pervij Otdel, za The Moscow Times u novembru.

Slučaj benda Stoptime odjeknuo je među mladima širom Rusije. U Permu je ulična muzičarka Jekaterina Romanova osuđena na sedam dana pritvora nakon što je pomogla u organizovanju koncerta podrške bendu.

Nakon što su proveli mesec dana u pritvoru, Loginova i gitarista benda Stoptime Aleksandar Orlov pobegli su u Jermeniju u novembru.

Njih dvoje su se iznenada pojavili na koncertu repera Noize MC-a 21. decembra u Viljnusu, gde su se zajedno sa Noize MC-jem i Monetočkom popeli na binu i izveli pesme koje su ih prvobitno i dovele u sukob sa vlastima.