Svi novi mobilni u Rusiji moraju imati ovu aplikaciju: Kremlj ubacuje „virus“ u telefone?

Ugledajući se na Kinu, Moskva podstiče svoje građane da koriste aplikaciju za razmenu poruka koja vladi daje pristup korisničkim podacima dok ih istovremeno izoluje od ostatka interneta.

Kako je preneo Politiko, aplikacija nazvana Max upoređivana je sa kineskim WeChat-om zbog nedostatka end-to-end enkripcije i politike privatnosti koja omogućava vlastima pristup ličnim podacima kao što su dnevnici ćaskanja, kontakti, fotografije i podaci o lokaciji.

„Proizvođači aplikacije u osnovi kažu da će sve predati“, rekao je Mihail Klimarev, šef Ruskog društva za zaštitu interneta u egzilu.

Da bi se registrovao na Maksu, korisnik mora da navede ruski ili beloruski broj telefona, što zauzvrat zahteva vladinu identifikaciju, što znači da se svako prikupljanje podataka može pratiti do pojedinca.

„Sve što radite tamo biće dostupno FSB-u“, dodao je Klimarev, misleći na rusku Federalnu službu bezbednosti.

Ranije ovog meseca, Maks — čiji je logo bezopasan govorni mehur na plavičastoj pozadini — objavio je da je njegova korisnička baza porasla sa milion ljudi početkom juna na 30 miliona u septembru.

Iako je to i dalje daleko manje od konkurenata — WhatsApp ostaje ubedljivo najpopularnija aplikacija za razmenu poruka u Rusiji, sa procenjenih 96 miliona korisnika, a sledi ga Telegram sa oko 90 miliona korisnika — Max ima moćnog pokrovitelja: državu.

Tek ovog juna ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon o stvaranju „nacionalnog mesindžera“, a ruska tehnološka kompanija VK je ubrzo izabrana da ga razvije.

Kompaniju efikasno kontrolišu državna gasna kompanija Gazprom i Jurij Kovaljčuk, glavni Putinov saveznik. Njome upravlja sin Putinovog pomoćnika Sergej Kirijenko. Obojica su pod sankcijama SAD.

Od početka ovog meseca, svi novi telefoni koji se prodaju u Rusiji moraju imati unapred instaliranu aplikaciju.

U međuvremenu, ruska telekomunikaciona agencija Roskomnadzor je ovog leta počela da blokira pozive na WhatsApp-u i Telegram-u. Dok je vlada opisala ovaj potez kao pokušaj zaštite korisnika od prevaranata i terorista, WhatsApp, u vlasništvu kompanije Meta, osudio ga je kao pokušaj „kršenja prava ljudi na bezbednu komunikaciju“.

Nezavisni mediji izveštavaju da su državni službenici, bankarski službenici i bolničko osoblje suočeni sa pritiskom da pređu na Max. U međuvremenu, aplikaciju promovišu zvaničnici na različitim nivoima i u kampanjama na društvenim mrežama kao pouzdanu i bezbednu.

U široko rasprostranjenom videu koji je objavio bloger u Penzi na zapadu Rusije, čuju se gradski zvučnici koji sumorno upozoravaju stanovnike da ne postavljaju snimke dronova, pre nego što su naglo prešli na promociju Maksa kao načina za „praktičnu i bezbednu komunikaciju“.

Paralelna kampanja je uključivala ruske poznate ličnosti i influensere koji hvale aplikaciju na društvenim mrežama. U jednom videu, influenser je pokazao iznenađenje što radi „čak i unutar parkinga“. Drugi bloger je bio oduševljen što se može koristiti „čak i u liftu“.

Iako je još uvek u razvoju, Maks se reklamira kao alat koji će, poput WeChat-a, na kraju obuhvatiti vladine, bankarske i komercijalne usluge.

VK i pres služba ruskog predsednika nisu odgovorili na zahteve za komentar. U komentarima koje je u petak prenela državna novinska agencija TASS, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da WhatsApp i Telegram treba da ostanu u Rusiji kao „konkurencija“ Maksu.

Putinov veliki zaštitni zid

Maks je najnoviji korak u Putinovoj ambiciji da kontroliše internet.

Ruski predsednik je 2019. potpisao zakon o stvaranju „suverenog interneta“, zaštićenog od stranog uticaja. A od Putinovog sveobuhvatnog napada na Ukrajinu 2022. godine, Kremlj je pooštrio mere protiv onlajn antiratnog aktivizma, sa stotinama podnetih krivičnih prijava, prema OVD-Info, organizaciji za praćenje policije.

Hiljade veb-sajtova je blokirano, a ovog leta vlada je kriminalizovala pretragu sadržaja označenog kao „ekstremistički“, kao što su informacije povezane sa fondacijom za borbu protiv korupcije pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, onim što Rusija naziva „LGBT“ pokretom, pa čak i Meta. Oglašavanje VPN-ova, alata koji omogućava Rusima da izbegnu identifikaciju i zaobiđu cenzuru, takođe je zabranjeno.

Sarkis Darbinjan, suosnivač grupe za internet prava RKS Global, opisao je Maks kao poslednju ciglu u naporima Kremlja da izgradi sopstvenu verziju Velikog kineskog zaštitnog zida.

„Pokušava da kontroliše komunikaciju između građana, a ne samo njihovo ponašanje na javnim platformama“, rekao je Darbinjan.
Kao i drugi tehnološki stručnjaci, rekao je da ništa ne sprečava Maksa da vlastima preda celu istoriju komunikacije korisnika, uključujući neposlate nacrte i obrisane poruke. Oni koji izbegavaju regrutaciju, novinari, pripadnici LGBT+ zajednice i druge politički ranjive grupe trebalo bi da budu zabrinuti, rekao je.

„To je sablast u vašem džepu“, dodao je Darbinjan.

Pošto je potreban ruski ili beloruski broj telefona, aplikaciji je teško pristupiti u inostranstvu, izolujući stanovnike od rođaka i kontakata van zemlje, baš kao što vlada ograničava druge oblike komunikacije.

„Totalna kontrola“

Uvođenje Maksa nije prošlo bez trzavica.

Video sa parkinga postao je meta bezbrojnih memova, a ruski šovinistički vojni blogeri, od kojih su mnogi stekli ogroman broj pratilaca na Telegramu, javno su ga kritikovali kao digitalno prekoračenje.

Prema izveštaju nezavisnog novinskog glasila Meduza, vladini zvaničnici su takođe oprezni prema aplikaciji.
Maksim, dvadesetsedmogodišnji učitelj iz Moskve, čije se prezime ne objavljuje iz bezbednosnih razloga, rekao je da neće instalirati Maks i kritikovao je mere protiv WhatsApp-a i Telegrama.

„To je pokušaj vlade da ograniči našu mogućnost da pišemo i komuniciramo jedni sa drugima“, rekao je. „Već ne mogu da zovem inostranstvo na jednostavan način kao što sam nekada mogao.“

www.danas.rs/svet/askold-s-lozinskij-donald-tramp-rusija/

Nikolaj Petrov, viši analitičar u londonskom Centru za nove evroazijske strategije, rekao je da je na nedavnu žurbu Kremlja za digitalnom kontrolom mogao uticati pritisak američkog predsednika Donalda Trampa da se uspostavi mir u Ukrajini.
„Za Vladimira Putina je veoma važno da ućutka sve potencijalne glasove protesta iz celog političkog spektra“, rekao je Petrov, „uključujući i ultranacionaliste“, za koje je rekao da bi bili protiv svega osim potpune kapitulacije Ukrajine.

Ali kao i mnogi nezavisni ruski analitičari, Petrov je rekao da ne vidi znake da je Kremlj istinski zainteresovan za mir. Potezi poput uvođenja Maksa usmereni su ka „osiguravanju potpune kontrole nad situacijom, bez obzira na to kako se događaji odvijaju“, rekao je.

Pre samo nekoliko godina, kineski model kontrolisanog interneta izgledao je tehnološki i politički nezamisliv u Rusiji. Više ne.

„Danas Kremlj kontroliše 90-95 odsto komunikacije“, rekao je Petrov. „Sutra će biti 99 odsto.“