Evropske energetske sankcije u Rusiji su prestale: Može li ih Poljska ponovo raspaliti?

Sada Poljska želi da zavrne te prihode, piše Politico.

Varšava, jedan od najbližih saveznika Kijeva, nada se da će iskoristiti svoje presedavanje Savetom EU da izbaci na svetlost dana koliko gasa blok još uvek uvozi i da pokrene novi krstaški rat protiv uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) i nuklearne tehnologije.

Vlada Građanske koalicije desnog centra, koju predvodi premijer Donald Tusk, preuzeće šestomesečno rotirajuće predsedavanje Savetom EU 1. januara.

S obzirom na to da se druge velike ekonomije poput Francuske i Nemačke suočavaju sa političkim haosom kod kuće, Ukrajinci i njihovi najbliži saveznici u bloku traže da Varšava preuzme kontrolu.

„Polažemo velike nade u poljsko predsedavanje Savetom“, rekao je Vladislav Vlasjuk, koordinator za sankcije i savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

„Od učionica do sala za sastanke, Poljaci i Ukrajinci svakodnevno rade na oblikovanju svoje zajedničke budućnosti, tako da su naša očekivanja velika za nastavak saradnje u ovoj ključnoj oblasti“.

Prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha sa sedištem u Helsinkiju, EU je zajedno potrošila više od 200 milijardi evra na rusku naftu i gas od početka invazije Moskve na Ukrajinu punog obima.

U međuvremenu, uprkos ograničenjima širom bloka, kao što je embargo na uvoz sirove nafte iz mora, i dalje postoje velike rupe i kupovina nekih goriva raste.

Povrh toga, postoje upozorenja da Rusija otvoreno krši ograničenje cena koje je nametnuo Zapad i ograničava iznos koji može da naplati za svoju naftu.

Tusk je ranije pozivao na „najšire moguće sankcije“ Moskvi, i signalizirao je uoči poljskog predsedavanja Savetom da želi da podigne barijere uvozu ruskog LNG-a u EU, kao i da cilja na nuklearnu tehnologiju i lanac snabdevanja gorivom koji nastavlja da prikuplja prihode za Kremlj.

Poljski premijer se dugo zalagao za stroža ograničenja. U februaru 2022. godine, nekoliko dana nakon što je Rusija započela napad na Kijev, bivši predsednik Evropskog saveta osudio je zemlje EU koje su odugovlačile sa sankcijama da su se „osramotile“ prozivajući Mađarsku, Nemačku i Italiju.

Prethodni paketi energetskih sankcija nisu uspeli da pronađu saglasnost za ambicioznije mere, za koje je potrebno jednoglasnost zemalja članica da bi stupile na snagu.

Ali sada bi se mogla otvoriti vrata jačoj primeni.

Poljsko predsedavanje poklapa se sa novom Evropskom komisijom, a zvaničnici žele da pokažu da mogu više.

Dan Jorgensen, bivši danski ministar za klimu koji sada upravlja energetskom politikom bloka, obećao je da će uvesti „mapu puta“ u prvom kvartalu 2025. za postepeno ukidanje zavisnosti od Rusije.

To bi, prema dokumentima koji su sačinjeni pre njegovog saslušanja za potvrđivanje imenovanja i koje je Politico imao uvid, moglo uključivati i LNG i nuklearno gorivo.

Nova ograničenja EU na reizvoz ruskog LNG-a, doneta u prethodnom paketu sankcija, takođe će stupiti na snagu u prvih nekoliko meseci sledeće godine.

To znači da će zemlje EU biti u obavezi da blokiraju preprodaju prirodnog gasa koji teče kroz njihove luke, stvarajući logističku glavobolju moskovskoj floti tankera.

Belgija i Francuska su dva glavna čvorišta za ovu trgovinu i već su izjavile da nameravaju da primene nova pravila.

U razgovoru za Politico, belgijska ministarka energetike Tin Van der Straten rekla je da je bloku potreban obnovljeni fokus na „transparentnost“ – tj. razumevanje pravog porekla goriva – i da je zemlja podnela dokument na razmatranje tokom poljskog predsedavanja kako bi upravo to uradila.

„Moramo da budemo u mogućnosti da pratimo molekule, jer na kraju postoji i zajednički cilj da se odviknemo od ruskih goriva“, rekla je ona.

„Ako želite da mapa puta u potpunosti ukine ruska goriva, morate znati kuda ona idu“.

Međutim, prema rečima Marije Šagine, ekspertkinje za sankcije Rusiji u Međunarodnom institutu za strateške studije, dok poljsko predsedništvo predstavlja „dobru priliku“ da se pooštre postojeća ograničenja, „osim LNG-a, ostalo je malo velikih sankcija“.

„Glavni problem sa sadašnjim ruskim režimom sankcija je taj što mu nedostaje završnica“, rekla je ona. „Sankcije se uvode na reaktivan i postepen način kada Rusija pređe drugu crvenu liniju“.

Međutim, bilo kakvo preispitivanje trgovinskih veza EU ​​sa Moskvom naići će na veliku prepreku u obliku Mađarske, pri čemu je premijer Viktor Orban obećao da će se suprotstaviti svakom novom pritisku na rusku energiju, posebno sankcijama civilnom nuklearnom sektoru.

Budimpešta je postigla dogovor sa ruskom državnom kompanijom za atomsku energiju Rosatom o proširenju svoje nuklearne elektrane Pax, čime se zaključala u višedecenijski odnos sa Kremljom.

„Nećemo dozvoliti plan da se nuklearna energija uključi u sankcije“, rekao je Orban prošle godine kada je prvi put istaknuta mogućnost novih ograničenja.

„To ne dolazi u obzir“.

Potencijalno zaobilazno rešenje bi bilo blokiranje novih zajedničkih projekata sa Rosatomom, što bi primoralo da se dugoročno udalji od ruske nuklearne industrije.

Ranije ovog meseca, dvojica diplomata koji znaju zakulisne razgovore koji se održavaju uoči poljskog predsedavanja rekli su za Politico da je kompromis viđen kao način da se stegne obruč bez suočavanja sa vetom Mađarske.

„Rusija udružuje napore da postane nezamenjiv deo nuklearnog sektora, kao što je to ranije činila sa naftom i gasom“, rekao je jedan izaslanik. Međutim, čak i ta labava ograničenja mogu se suočiti sa protivljenjem Mađarske.

Gasni gambit

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću takođe stvara nove izazove i mogućnosti za Poljake.

Dok je Tramp obećao da će posredovati u sporazumu o okončanju rata u Ukrajini, on se takođe obavezao da će povećati američki izvoz LNG-a u Evropu, uz „buši, dušo, buši“ kao poklič koji je uzvikivao tokom predizborne kampanje.

U potezu koji ima za cilj da se izbegne trgovinski rat sa Vašingtonom, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen rekla je da bi EU mogla da traži od Trampove administracije da pomogne da se okonča njena zavisnost od Moskve za gas.

„Zašto ga ne zameniti američkim LNG, koji je za nas jeftiniji i obara cene energije? To je nešto o čemu možemo da razgovaramo. Takođe, što se tiče našeg trgovinskog deficita“, rekla je ona na samitu u Budimpešti prošlog meseca.

Iako posebna ograničenja na uvoz LNG-a za domaću upotrebu nikada nisu predložena i Mađarska bi na njih odmah stavila veto, povećanje vađenja gasa u Sjedinjenim Državama moglo bi stvoriti tržišni podsticaj za okončanje kupovine iz Moskve.

Za ruskog predsednika Vladimira Putina, koji se oslanja na kupovinu fosilnih goriva iz Evrope kako bi finansirao svoj rat protiv Ukrajine, to bi mogla biti loša vest.