Ruska kompanija Rosatom trebalo bi da učestvuje u proizvodnji nuklearnog goriva u srcu EU: Hoće li Berlin pristati?

Francusko-rusko zajedničko preduzeće, koje bi proizvodilo nuklearne gorivne šipke i sklopove u Lingenu, na severozapadu Nemačke, predstavlja se kao ključno za energetsku bezbednost EU u trenutku kada se nuklearna energija smatra neophodnom za napuštanje fosilnih goriva.

Međutim, ovaj projekat dolazi u vreme kada Unija pokušava da zabrani sav uvoz energije iz Rusije kao odgovor na sveobuhvatnu invaziju predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, pa predlog izaziva zabrinutost na regionalnom i saveznom nivou zbog rizika od špijunaže i drugih bezbednosnih pretnji.

Očekuje se da nemačke vlasti u narednih nekoliko nedelja donesu odluku o tome da li će odobriti ove planove.

Postrojenje bi vodila kompanija Framatome, ćerka-firma francuske državne energetske kompanije EDF, koristeći ruske komponente koje bi isporučivala TVEL, deo nuklearnog giganta Rosatoma pod kontrolom Kremlja.

TVEL ne bi direktno upravljao pogonom, ali bi isporučivao komponente ruske proizvodnje koje su ključne za izradu nuklearnog goriva.

Gorivo ruskog dizajna trenutno se koristi u 19 nuklearnih reaktora iz sovjetskog perioda raspoređenih u pet zemalja EU u istočnoj i severnoj Evropi, kao i u još 15 reaktora u Ukrajini.

Framatome snažno lobira kod nemačkih vlasti da odobre projekat, angažujući političku težinu francuske vlade, sve do predsednika Emanuela Makrona.

Kako tvrde iz te kompanije, ono što je dobro poslovanje za Framatome, dobro je i za Evropu.

Za Nemačku, međutim, davanje saglasnosti je politički veoma osetljivo. Vlasti u Berlinu strahuju od bezbednosnih rizika i ruske špijunaže, a pojedini zvaničnici upozoravaju da ne treba dozvoliti ruskoj firmi da se učvrsti u zemlji koja je praktično u ratu sa Putinovim režimom i koju još uvek progoni sećanje na nekadašnju zavisnost od ruske energije.

Plan moraju da odobre i nemačke regionalne vlasti, koje takođe nisu naročito naklonjene projektu.

Ministar za zaštitu životne sredine Donje Saksonije, Kristijan Majer, posebno je skeptičan. Njegovo ministarstvo je poslednja instanca za odobrenje projekta u Lingenu.

„Nemačka je jednom dozvolila Gaspromu pristup kritičnoj energetskoj infrastrukturi u skladištu gasa Reden i postala ranjiva na ucene kada je Putin tokom krize zavrnuo slavinu za gas“, rekao je Majer za Politico.

Gasprom je 2015. u razmeni imovine preuzeo kontrolu nad nekoliko nemačkih skladišta gasa, uključujući i najveće u Redenu. Tokom gasne krize 2021. godine, kompanija je isporučivala izuzetno male količine gasa i dozvolila da se skladišta isprazne, dok je Putin veće isporuke povezivao sa puštanjem u rad gasovoda Severni tok 2 – potez koji se danas smatra upozoravajućom lekcijom.

„Sada preti da ponovimo sličnu grešku sa Rosatomom ako toj kompaniji odobrimo pristup osetljivoj nuklearnoj tehnologiji u proizvodnji gorivnih elemenata u Lingenu“, rekao je Majer.

Dok je projekat trenutno na razmatranju u nemačkom ministarstvu za zaštitu životne sredine i nacionalnim bezbednosnim službama, Politiko je istražio kako je Framatome tiho, iza kulisa, vršio pritisak da Berlin donese odluku – dok se nemačka vlada muči da dođe do pravno neoborivog zaključka.

„Ne kažem da je savršeno“

Saradnja između Framatomea i Rosatoma nipošto nije nova. Još 2021. dve kompanije su se dogovorile o dugoročnom partnerstvu u proizvodnji nuklearnog goriva. Takođe su osnovale zajedničko preduzeće u Francuskoj, u kojem Framatome ima 75 odsto udela, a ćerka-firma Rosatoma, TVEL, 25 odsto.

U martu 2022.  samo nekoliko nedelja nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Framatomeova ćerka-kompanija  Advanced Nuclear Fuels, podnela je ministarstvu za zaštitu životne sredine Donje Saksonije zahtev za dobijanje atomske regulatorne dozvole za proizvodnju nuklearnih gorivnih sklopova ruskog dizajna u Lingenu.

Framatome je nastavio sa svojim planom čak i nakon što su se pojavili dokazi da je Rosatom imao aktivnu ulogu u ruskoj okupaciji nuklearne elektrane Zaporožje u Ukrajini.

Kompanija već više od tri godine nastoji da ostvari cilj proizvodnje heksagonalnog goriva u Lingenu, koristeći tehnologiju i komponente Rosatoma. Njeno obrazloženje glasi: taj potez bi dugoročno smanjio zavisnost od Rusije.

Projekat francuske nuklearne kompanije na kraju će dovesti do „zaista evropskog rešenja koje je sto odsto suvereno. Samo Framatome to može da uradi“, rekao je za Politico Lionel Gajf, viši potpredsednik Framatomea.

„Ne kažem da je savršeno“, dodao je rukovodilac iz nuklearne industrije. Ali je tvrdio da bi projekat omogućio Evropi da „veoma brzo“ smanji zavisnost od ruskog nuklearnog goriva.

Projekat francuske kompanije ima dve komponente. Cilj je da se, kroz zajedničko preduzeće i uz korišćenje komponenti proizvedenih u Rusiji, reprodukuje ruski dizajn u Lingenu, kao i u još jednoj Framatomeovoj fabrici u Romans-sir-Izeru u Francuskoj.

Fabrika u Lingenu bi proizvodila gorivo za četiri reaktora tipa VVER-1000 koji se nalaze u Bugarskoj i Češkoj, dok bi francuska fabrika proizvodila gorivo za 15 reaktora tipa VVER-440 u Finskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj.

Paralelno s tim, Framatome radi i na razvoju sopstvenog, internog dizajna i tvrdi da su timovi koji rade na ova dva projekta „potpuno odvojeni“.

Framatome insistira da nijedan ruski inženjer nikada nije kročio u pogon u Lingenu i da su kontakti sa predstavnicima ruske kompanije ograničeni od početka rata u Ukrajini.

„Možemo da razmenjujemo informacije, možemo da imamo kontakte i ponekad možemo da se sastanemo između Rusije i Francuske radi razgovora“, rekao je Gajf. „Sve što radimo, po definiciji, radimo uz znanje i uz saglasnost nadležnih administracija i nadzornih organa. Tu nema nikakve dileme“.

Međutim, ekspertski izveštaj iz 2023. godine, koji je naručila nemačka savezna vlada, doveo je tu verziju događaja u pitanje.

U njemu se upozorava da bi saradnja sa Rosatomom u pogonu u Lingenu mogla da predstavlja ozbiljnu pretnju po nacionalnu i spoljnopolitičku bezbednost uključujući rizik od direktnog mešanja u rad postrojenja, uticaja na odluke vezane za bezbednost, prikupljanja obaveštajnih podataka o internim procesima i industrijske špijunaže.

Pozivajući se na taj izveštaj, čiji je autor nemački akademik Gerhard Roler, ministarstvo za zaštitu životne sredine Donje Saksonije zatražilo je 2024. godine poverljive procene od saveznih ministarstava i agencija, tokom mandata kancelara Olafa Šolca.

Međutim, vlada se raspala pre nego što je doneta odluka.

Proces je ponovo pokrenut pod vladom konzervativno-socijaldemokratske koalicije kancelara Fridriha Merca.

Usled rastuće zabrinutosti zbog ruske špijunaže i sabotaže, ministarstvo za zaštitu životne sredine Donje Saksonije zatražilo je nove bezbednosne procene od savezne vlade, ovaj put uzimajući u obzir i nove obaveštajne podatke.

„Izuzetno osetljivo“

Vlada Donje Saksonije sada čeka ažurirane procene saveznih agencija pre nego što, u koordinaciji sa saveznim ministarstvom za zaštitu životne sredine, odluči kako dalje.

Ostaje nejasno da li savezna vlada deli kritičan stav ministra za zaštitu životne sredine Donje Saksonije, Kristijana Majera. Prema rečima ljudi upoznatih sa postupkom, u Berlinu postoje simpatije prema ovom projektu.

Pariz podržava projekat, ali nastoji da ostane diskretan.

„To je izuzetno osetljiva tema“, rekao je jedan visoki francuski zvaničnik koji je, kao i drugi zvaničnici i predstavnici industrije citirani u ovom tekstu, želeo da ostane anoniman jer nema ovlašćenje da javno govori o osetljivom poslovnom dogovoru.

Merc i njegov francuski kolega Emanuel Makron razgovarali su o pitanju Lingena jednom prilikom ove godine, rekli su izvori upoznati sa tim razgovorima.

Na pitanje Politico, portparol nemačke vlade rekao je samo da kancelarija ne komentariše poverljive razgovore. Jelisejska palata nije odgovorila na sličan upit.

„Trgovinski i ekonomski rat“

Framatome insistira da postoje dobri razlozi za odobravanje projekta – od smanjenja zavisnosti ne samo od Rusije, već i od američkog nuklearnog giganta Vestinghausa, koji već proizvodi gorivo ruskog dizajna u jednoj fabrici u Švedskoj kako bi zadovoljio rastuću potražnju u istočnoj Evropi.

Jedan francuski nuklearni rukovodilac iz EDF-a rekao je da se projekat može svesti na jedno pitanje: „Da li rusko gorivo treba da zameni francusko ili američko gorivo?“

„To je pitanje trgovinskog i ekonomskog rata“ sa Sjedinjenim Državama, dodao je rukovodilac EDF-a.

Takvo viđenje nije ograničeno samo na Pariz. S druge strane Atlantika, strateški proračun Vašingtona je podjednako jasan.

„SAD sigurno nemaju interes da Rusija preko Rosatoma uđe na nemačko tržište proizvodnje gorivnih elemenata – to bi dugoročno moglo da se obije o glavu Nemačkoj“, rekao je Majer za Politico.

Gajf, rukovodilac u Framatomeu, rekao je da je kompanija očekivala odluku o postrojenju u Lingenu pre kraja novembra. Do danas, međutim, nikakva odluka nije doneta.

I savezno i pokrajinsko ministarstvo za zaštitu životne sredine u Nemačkoj odbili su da potvrde taj vremenski okvir.

U odgovoru na upit Politico, portparol saveznog ministarstva za zaštitu životne sredine napisao je 11. novembra: „Odluku o zahtevu na kraju će doneti Donja Saksonija. Ne možemo navesti konkretan datum“.

Lobiranje Framatomea

U međuvremenu, Framatome lobira kod nemačkih vlasti kako bi uticao na odluku. Prema registru lobista Bundestaga, kompanija je za 2024. godinu angažovala konsultantsku firmu Berlin Global Advisors da lobira za odobrenje njenog zahteva u Lingenu.

Izbor te firme deluje promišljeno. Berlin Global Advisors zapošljava neke savetnike sa bliskim vezama i u Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) i u Socijaldemokratskoj partiji (SPD) – kao i sa vezama u Rusiji. Među njima je Fridbert Pfluger, bivši političar CDU-a koji je ranije radio kao lobista za rusku državnu kompaniju Gazprom i njen gasovodni projekat Severni tok 2 u Baltičkom moru.

Berlin Global Advisors se oslanja i na Ralfa Brauksijpea, bivšeg državnog sekretara u ministarstvu rada koji je kasnije bio zamenik ministra odbrane pod Ursulom fon der Lajen, i Franka Šaufa, nekadašnjeg savetnika za spoljnu politiku rukovodstva SPD-a i dugogodišnjeg predsednika Udruženja evropskih preduzeća u Rusiji.

Prema rečima članova Bundestaga, nekoliko poslanika dobilo je pozive da poseti Lingen. Šauf je otišao i korak dalje: na delegatskoj konvenciji Zelenih u Visbadenu potražio je poslanika Zelenih Haralda Ebnera, jednog od najžešćih kritičara projekta u Lingenu u nemačkom parlamentu. Ebner je takođe bivši predsednik Odbora Bundestaga za životnu sredinu i nuklearnu bezbednost.

Kako je Ebner kasnije rekao za Politico, konsultant je pokušao da tvrdi da je projekat sa Rosatomom u Lingenu „bezopasan“, navodeći da bi on zapravo pomogao Češkoj, koja ima šest nuklearnih reaktora ruske proizvodnje, da smanji zavisnost od Rosatoma.

Nedostatak sankcija EU

Da li će se Framatomeovo lobiranje isplatiti, ostaje da se vidi  ali u njegovu korist ide činjenica da EU do sada nije uvela nikakve sankcije ruskoj nuklearnoj industriji niti Rosatomu.

Na pitanje o planovima Evropske komisije da uvede sankcije ruskom nuklearnom sektoru, uključujući ograničavanje uvoza ruskog nuklearnog goriva, portparol izvršne vlasti EU izjavio je: „Komisija je odlučna da postepeno izbaci svu rusku energiju iz evropskog energetskog sistema. Kako je navedeno u mapi puta REPowerEU, predstavićemo i mere koje se odnose na rusku nuklearnu energiju. Rad na tim merama je u toku.“

Međutim, mapa puta REPowerEU – plan EU za napuštanje ruskih energenata – takođe navodi da EU finansijski podržava razvoj alternativnih goriva kroz projekte SAVE i APIS, koji postavljaju temelje za potpuno evropsku proizvodnju. Jedna od kompanija koje dobijaju takvu podršku je Framatome, koji je od EU dobio grant od 10 miliona evra.

Bez obzira na to šta će se dogoditi u Lingenu, Framatome već planira da od 2027. godine proizvodi rusko gorivo za 15 reaktora koji rade u EU u Romans-sir-Izeru, blizu Liona, rekao je Gajf, potpredsednik Framatomea. Francuska kompanija navodi i da će do 2035. biti u stanju da sve reaktore snabdeva sopstvenim gorivom.

„Ali do tada im je gorivo i dalje potrebno“, rekao je Gajf. Framatome je već potpisao ugovore za snabdevanje reaktora u Slovačkoj, kao i nuklearne elektrane Paks u Mađarskoj, kojoj će gorivo iz Romans-sir-Izera biti potrebno od 2027. godine.