„O 2029. godini se ne govori slučajno“: Da li bi ruske sabotaže u Evropi mogle biti priprema za rat punog obima?

Mnogi predstavnici obaveštajnih službi sa kojima je razgovarao list smatraju da ciljevi napada, rizici koje je Rusija spremna da preuzme i ciljevi koje pokušava da postigne odražavaju nešto više od same reakcije na sukob u Ukrajini.

Poslednje procene ruskih diverzantskih akcija sada se razmatraju u kontekstu NATO izveštaja „Zajednička procena pretnji“ iz 2023. godine, u kojem je zaključeno da Rusija priprema svoje oružane snage i ekonomiju za mogući rat protiv Evrope do 2029. godine, objasnio je zvaničnik jedne od službi za Fajnenšel Tajms.

U julu 2024. paketi DHL-a eksplodirali su u logističkim centrima u Velikoj Britaniji, Poljskoj i Nemačkoj. Svaki od njih bio je dovoljno snažan da sruši teretni avion da je detoniran na letu.

Bezbednosne službe su kasnije tragom otkrile da je za zaveru odgovorna grupa sabotera pod ruskim nadzorom, koja je u svom posedu imala još šest kilograma eksploziva. To je bilo dovoljno da izvrše ono što su zvaničnici rekli za Fajnenšel Tajms da je sledeća faza plana: napadi na letove ka SAD-u i izazivanje više poremećaja u avio-industriji. To bi nanelo najveći udarac vazduhoplovnoj industriji od terorističkih napada 11. septembra 2001. godine.

To je bio samo jedan incident koji je izbegnut u poslednjem trenutku u koordinisanoj i tajnoj kampanji sabotaže koju vodi Moskva, a koja je, kako veruju zvaničnici, izazvala pometnju širom kontinenta i sve više predstavlja rizik po ljudske živote.

U Litvaniji i Poljskoj zbog ovog zavereničkog plana najmanje 20 osoba se tereti za terorizam i druga krivična dela. Organizator diverzije pobegao je u Azerbejdžan, a Varšava traži njegovu ekstradiciju. Međutim, za njega su se založili rukovodioci sve tri ruske obaveštajne službe – FSB, SVR i GRU, što ukazuje na njegovu važnost za Kremlj.

Prema rečima rukovodioca jedne od vodećih evropskih obaveštajnih službi, njegovi zaposleni trenutno prate ruske agente koji istražuju drumske mostove (pretpostavlja se radi miniranja) i aktivno traže slabe tačke na železnicama.

Nedavno je u Poljskoj jedva izbegnuta katastrofa sa velikim brojem žrtava, kada je na pruzi između Varšave i Lublina postavljena bomba. Sada u Poljskoj smatraju da Rusija predstavlja istu pretnju civilnom stanovništvu kao i islamski terorizam, koji je poslednjih 20 godina bio glavni problem evropskih službi bezbednosti.

U poslednjih nekoliko godina uspeli su da spreče diverzije na železnici, požare u tržnim centrima (mada su se u Viljnusu i Varšavi ipak dogodili), pražnjenje rezervoara uništavanjem brana, i otrov u sistemima vodosnabdevanja. Ali poznati slučajevi su samo vrh ledenog brega, upozorava Kir Džils, ekspert za Rusiju iz Chatham House.

„Prvo što treba imati na umu jeste da nismo u potpunosti svesni šta se dešava. Mnogo toga se prećutkuje od strane vlada. Ogroman broj ovakvih napada i njihova analiza omogućavaju obaveštajnim službama da uoče obrasce i povežu događaje, čak i kada učešće Rusije nije dokazano ili otkriveno“, kaže Džils.

Na primer, u maju ove godine tri osobe – dva Ukrajinca i Rumun – pokušali su da zapale zgradu i automobil povezane sa britanskim premijerom Kirom Starmerom.

Sa stanovišta obaveštajnih službi, zanimljivo je da su slični incidenti sa automobilima i imovinom političara zabeleženi i u drugim evropskim zemljama, posebno u Estoniji, koja graniči sa Rusijom i gde je stacioniran najveći britanski vojni kontingent na kontinentu.

Postalo je uobičajeno i da se za izvođenje ovakvih operacija angažuju građani istočnoevropskih zemalja, uključujući Ukrajince, koji se mogu slobodno kretati po Evropi, kao i lokalni kriminalci i ljudi u teškoj finansijskoj situaciji.

Njih angažuju preko mreža: tako su izvršioci nesuđenog terorističkog napada na poljskoj železnici, prema podacima tamošnjih službi, bili pod nadzorom Mihaila Viktoroviča Mirgorodskog, koji radi za FSB, a koji sje komunicirao sa njima preko Telegrama i plaćao im u kriptovaluti.

„Ovi incidenti mogu izgledati beznačajno, poput malih ‘uboda iglom'“, kaže Konstatin fon Noč, poslanik Bundestaga i bivši predsednik parlamentarnog odbora za obaveštajne poslove.

„Ali situaciju treba posmatrati u celini. Sve su to pojedinačne komponente veoma ciljane hibridne kampanje, usmerene na stvaranje podele u društvu“.

Ova kampanja može se voditi u okviru priprema za rat. O 2029. godini kao mogućem periodu konflikta se ne govori slučajno, rekao je generalni inspektor nemačkih oružanih snaga Karsten Brojer.

Carsten Breuer über das vieldiskutierte Ziel der Bundeswehr, bis 2029 kriegstüchtig zu sein: „Das Jahr hat sich niemand einfach ausgedacht, sondern es beruht auf sauberen Analysen. Das heißt nicht, dass Russland dann angreifen wird, aber es wird dazu in der Lage sein.“ pic.twitter.com/7GASrCRuAU

— Munich Security Conference (@MunSecConf) November 30, 2025

„Niko jednostavno nije izmislio ovu godinu“, objasnio je on, dodajući da se radi o „čistoj analizi“: „To ne znači da će Rusija napasti, ali će biti u stanju to da učini“.

Stručnjaci uočavaju veliko slično ponašanje ruskih obaveštajnih službi i planova razvijenih u KGB-u još u vreme Sovjetskog Saveza.

„U poslednje dve godine bili smo svedoci napada ili pokušaja napada praktično na sve iste operativne ciljeve“ koji su tada određeni, rekla je za FT Danijela Rihterova, suosnivačica Centra za proučavanje obaveštajnih službi pri Kraljevskom koledžu u Londonu.

Ona je posebno proučavala potpuno sačuvani arhiv čehoslovačkih obaveštajnih službi i brojne dokumente koje je arhivar KGB-a Vasilij Mitrohin predao Velikoj Britaniji 1992. godine.

U arhivskim dokumentima se jasno navodi da akcije špijuna i diverzanata zavise od faze napetosti, objasnila je Rihterova. „U mirnom vremenu ruska obaveštajna služba nastoji da sprovodi manje opsežne i suptilnije napade, koji treba da izgledaju kao nesrećni slučajevi – slučajni požari, vandalizam i slično. Tokom stvarnog rata oni aktiviraju čitav niz agenata-diverzanata za izvođenje različitih destruktivnih akcija.“

Prema Rihterovoj, trenutna aktivnost Rusije u Evropi odgovara srednjoj „predratnoj“ fazi.