Rusija i SAD počinju pregovore početkom godine

On je takođe rekao da će Rusija početi odvojene razgovore s NATO o istom pitanju, dodajući da će biti održani i zasebni pregovori pod pokroviteljstvom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Moskva je prošle nedelje predstavila nacrt dokumenata o bezbednosti u kojima zahteva da NATO ne dozvoli članstvo Ukrajine i dugih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza u vojnoj alijansi i da povuče vojne snage iz Centralne i Istočne Evrope. Vašington i njegovi saveznici odbijaju da daju obećanja o ispunjenju tih zahteva, ali su rekli da su spremni za razgovore, preneo je Juronjuz.

Moskva je predstavila zahteve usred sve većih tenzija zbog gomilanja ruskih snaga u blizini granice sa Ukrajinom, što podstiče strahove od moguće invazije. Američki predsednik Džozef Bajden je na video-samitu ranije ovog meseca upozorio ruskog predsednika Vladimira Putina da će se Rusija suočiti sa „ozbiljnim posledicama“ ako napadne Ukrajinu.

Putin je negirao da planira napad, ali je širenje NATO na Ukrajinu i tamošnje raspoređivanje oružja Alijanse opisao kao „crvenu liniju“.

„Ne želimo rat“, rekao je Lavrov u sredu. „Ne želimo da krenemo putem konfrontacije. Ali ćemo obezbediti čvrste garancije za našu bezbednost, koristeći sredstva koje smatramo neophodnim.“

Šef ruske diplomatije je u intervjuu uživo na ruskoj televiziji RT pozdravio „poslovni“ pristup Vašingtona koji je „pomogao da se brzo postigne dogovor o parametrima“ budućih razgovora. On je dodao da je Moskva spremna da razmotri zahteve Vašingtona, ali je upozorio da razgovori ne smeju da traju u nedogled.

„Nadam se da će nas ozbiljno shvatiti s obzirom na korake koje preduzimamo da bismo obezbedili naše odbrambene kapacitete“, rekao je Lavrov, piše AP.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je takođe pozdravio brzo postizanje dogovora o početku pregovora, ali je ukazao da „njihov cilj treba da bude postizanje konkretnih rezultata, a ne da se otegnu“. On je dodao da Moskva očekuje da Vašington predstavi detaljnu platformu za razgovore i da bude spremna za konstruktivnu diskusiju.

„Mi želimo ove razgovore. A razgovori se definitivno održavaju da bi se diskutovalo o međusobnim stavovima“, rekao je Lavrov.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken je rekao u utorak da Vašington radi sa evropskim saveznicima na tome da problem „ruske agresije“ reši diplomatijom, ali je ukazao da se Bajden protivi garancijama koje traži Putin.

„Predsednik je izuzetno jasan dugi niz godina u vezi s nekim osnovnim principima od kojih niko ne odstupa – princip da jedna zemlja nema prava da silom menja granice druge, da jedna zemlja nema pravo da diktira politiku druge ili da govori toj zemlji sa kim može da se udružuje“, rekao je Blinken novinarima u Vašingtonu.

Rusija je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. i ubrzo nakon toga podržala separatiste na istoku zemlje. U sukobima koji su počeli pre više od sedam godina je ubijeno 14.000 ljudi i uništen je industrijski centar zemlje, poznat kao Donbas.

Šef ukrajinske bezbednosti je rekao u sredu da se zemlja sada suočava sa više od 250.000 vojnika koji su raspoređeni na zapadu Rusije. Oleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, rekao je da je 122.000 ruskih vojnika skoncentrisano na 200 kilometara od ukrajinske granice, a da je još 143.500 na 400 kilometara od granice. On je dodao da ukrajinske vlasti pažljivo prate situaciju.

Moskva je odbacila zabrinutosti Zapada zbog gomilanja ruske vojske i rekla da ima slobodu da ih razmešta gde god smatra neophodnim na svojoj teritoriji. Ona negira navode da planira invaziju kao „prljavu kampanju“ Zapada i optužuje Ukrajinu da namerava da silom povrati kontrolu nad područjima koja su u rukama pobunjenika. Ukrajinski zvaničnici negiraju da imaju takve planove.

Putin je u utorak u govoru pred najvišim vojnim zvaničnicima upozorio da će Rusija morati da preduzme „adekvatne vojno-tehničke mere“ ako Zapad „nastavi sa svojim agresivnim kursom na pragu našeg doma“. „Moraju da shvate da nemamo gde da se povučemo“, rekao je Putin.

Peskov u sredu nije hteo da precizira šta bi mogle da budu vojno-tehničke mere, samo je rekao da će one podrazumevati „ceo niz mera za garantovanje bezbednosti Ruske Federacije i podjednako odvraćanje (od napada)“.

Na pitanje o upozorenju Putina, šefica nemačke diplomatije Analena Berbok je rekla da izjava ruskog lidera stvara zabrinutost i naglašava potrebu za dijalogom.

„Da, veoma sam zabrinuta, ali to još više znači da moramo da uđemo u dijalog svakim milimetrom sopstvenog delovanja“, rekla je Berbok u Berlinu. „A to takođe znači da ukoliko su izneti predlozi koji nisu naša osnova za pregovore, moramo da razgovaramo jedni s drugima.“

Ona je naglasila značaj povratka razgovorima između Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine i ponovo izrazila nadu da će biti obnovljeni pregovori u Savetu NATO-Rusija u cilju sprečavanja dalje eskalacije.