Ovi su novi saveznici Ukrajine, Finske, Nemačke, Poljske i baltičkih država u odbrani od Rusije

Tokom Prvog svetskog rata, austrougarske trupe su zaglavljivale u tresetištima na severu Ukrajine, dok su močvare 1941. godine ograničile pokretljivost nemačkih vojnika, sprečavajući ih da koriste taktiku blickriga u napadu na Lenjingrad, piše za CEPA.org Nikita Vorobiov, politički analitičar koji je sproveo opsežna istraživanja o ruskoj vizuelnoj propagandi.

Tragedija u aprilu, kada su četiri američka vojnika poginula nakon što je oklopno vozilo potonulo u tresetište tokom NATO vežbe u Litvaniji, pokazala je koliko je razumevanje močvarnih područja ključno za vojno planiranje.

Priroda je igrala značajnu ulogu i od početka pune invazije na Ukrajinu.

Probijanje brane na reci Irpin od strane ukrajinske vojske u martu 2022. bilo je ključno za odbranu Kijeva.

Preko noći, čitavo područje pretvorilo se u neprohodnu blatnjavu zamku za ruske jedinice, a od tada su i ruske i ukrajinske snage rušile brane da bi zaustavile napredovanje protivnika.

Podaci iz beloruske knjige o vojnoj tehnologiji iz 2018. godine ukazuju da mokra tresetišta mogu podneti znatno manju težinu nego isušena tresetišta. Nosivost zemljišta pada za 75 odsto — sa 1,0 kg/cm² u isušnim tresetištima na 0,25 kg/cm² u mokrim tresetištima, što močvarna područja čini idealnim alatom za sprečavanje napada teške oklopne tehnike.

Belorusija je, pored opsežnih istraživanja vojnih implikacija močvara, izgradila više od 100 kilometara puteva i odbrambeni položaj u najvećoj neisušenoj močvari u Evropi, koja se nalazi na njenoj granici sa Ukrajinom. Beloruski vojni putevi vode do granice i „usklađeni“ su sa mrežom puteva u Ukrajini, predstavljajući vojnu pretnju koja zahteva odgovor.

Polisja, oblast na severu Ukrajine blizu granice sa Belorusijom, nekada je bila bogata močvarama i tresetištima, ali su većina njih isušene od strane sovjetskih vlasti posle Drugog svetskog rata.

Sada se Kijevu savetuje da obnovi isušena močvarna područja i koristi ih kao prirodnu barijeru protiv napada.

Aeco, nemačka kompanija koja se bavi obnovom tresetišta, pozvala je na strateško ponovo navodnjavanje močvara i tresetišta ne samo u Ukrajini, već i u pograničnim oblastima baltičkih zemalja, Poljske, Finske i Nemačke.

„Prirodno vlažna i isto tako ponovo navodnjena tresetišta neprohodna su za tenkove, usporavaju kretanje trupa i primoravaju ih da se kreću kroz predvidljivije koridore koje je lakše braniti“, navodi Aeco u izveštaju objavljenom u aprilu.

Teritorija suseda Rusije u Evropi bogata je močvarama u blizini istočnih i severnih granica, koje bi mogle služiti za odvajanju Evrope od Rusije i Belorusije, dodaje se.

Poljska je prošle godine najavila prvi korak u okviru svog programa Istit štit vrednog 2,4 milijarde evra (2,8 milijardi dolara). Varšava gradi novu odbrambenu liniju kroz šumu Bjaloveža, blizu granice sa Belorusijom, koristeći močvare da stvori neprobojnu odbranu.

Planiraju da opreme područje protivtenkovskim sistemima, elektronskim i vazdušnim nadzorom, kao i vojnim bazama, ali će močvare biti ključni deo te linije. Projekat je, kako je rekao penzionisani general Stanislav Koziej za Politico, „sve o iskorišćavanju prirodnog terena“.

Iako postoje nesumnjive ekološke koristi od obnove močvara, koje predstavljaju prirodne rezervoare ugljen-dioksida i bogate su životom, ekologisti upozoravaju da neorganizovano korišćenje prašume može ugroziti njenu jedinstvenu biodiverzitet i žele da sarađuju sa vladom radi zaštite.

Obnovljene močvare mogu značajno poboljšati kvalitet vode, kažu oni, jer močvare deluju kao „filteri“ kroz koje se voda doprema do gradova i sela, donoseći dugoročni pozitivan održivi razvoj, kao i povećanu bezbednost.

Uspešna realizacija ovih koristi zahtevaće saradnju između ekologista, vojske i lokalnih zajednica kako bi se našao balans između bezbednosnih ciljeva i zaštite prirode, rekao je Erik Živkoplias, istraživač na doktorskim pripremama u Štokholmskom centru za otpornost.

On ističe značaj lokalnih zajednica u ovim projektima. Ljudi su se nastanili u isušеним močvarama, pa bi njihova mišljenja i lokalno znanje trebalo da budu uzeti u obzir pri razvoju strategija obnove, rekao je.

Vojni stratezi bi trebalo da slede primer švedskog projekta prilagođavanja priobalja, u kojem je vlada od početka komunicirala sa lokalnim zajednicama i zajedno sa njima definisala konačni plan, dodao je Živkoplias.

Obnova močvara može potrajati nekoliko godina, pa je bolje što ranije započeti radove. Povratak biodiverziteta doneće ekološke koristi, a istovremeno će služiti kao bedem protiv potencijalnih napada sa istoka.

Evropske i ukrajinske vlade moraće da rade na povezivanju vojnih stratega sa ekologima i lokalnim stanovništvom kako bi razvili sveobuhvatne planove za zaštitu svojih granica i prirode.