Lažno izveštavanje zamagljuje realnost na ratištu: Rusija trenutno nema dovoljno velike snage ni na jednom delu fronta

Iako se linija fronta ove godine pomerala više nego 2023. ili 2024, ruski napredak je ostao spor, ograničen i izuzetno skup – kako u pogledu tehnike, tako i ljudskih života, piše u analizi Moskovski tajms (The Moscow Times).

Moskva je tokom ove godine sve češće isticala svoje ratne dobitke, očigledno nastojeći da stekne prednost u mirovnim pregovorima koje posreduju Sjedinjene Države i da prikaže svoju pobedu kao neizbežnu.

„Ukrajinske snage će morati da napuste teritorije koje trenutno drže, i tada će borbe prestati. Ako to ne učine, mi ćemo to postići vojnim putem“, rekao je predsednik Vladimir Putin krajem novembra.

Međutim, iza zvanične retorike, stvarnost rata je složenija.

„Njihov dosadašnji napredak bio je slab, uz velike gubitke koji nisu doveli do ostvarenja postavljenih ciljeva“, rekao je vojni analitičar Majkl Kofman za Vašingtin post, govoreći o učinku Rusije na ratištu tokom 2025. godine.

Rat sada manje liči na klasičnu kampanju regularne vojske, a više na sukob koji održavaju male infiltracione jedinice, zalihe finansirane dobrovoljnim prilozima i masovna upotreba jeftinih tehnologija.

Putin je tvrdio da su ruske snage tokom 2025. zauzele gotovo 5.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije.

Moskva je ovog proleća potisnula ukrajinske trupe iz njihovog mostobrana u Kurskoj oblasti i nakratko ušla u ukrajinsku Sumska oblast, iako je tamošnje napredovanje ubrzo stalo, a linija fronta se nakon toga jedva pomerila.

U istočnoj ukrajinskoj Donjeckoj oblasti, ruske snage su, posle gotovo dve godine borbi, gotovo u potpunosti završile zauzimanje Pokrovska i Mirnohrada.

Do kraja godine, takođe su tvrdili da su preuzeli kontrolu nad Huliaipoleom u Zaporoškoj oblasti, kao i nad Siverskom u Donjeckoj oblasti, gde su ukrajinske odbrane, koje su se održale više od tri godine, kolabirale u roku od nekoliko nedelja zbog manjka ljudstva.

Napredak je na drugim delovima fronta bio neujednačen, s tim što su ruske jedinice napredovale desetine kilometara u nekim sektorima, a samo stotinak metara u drugima.

Ipak, uprkos napretku, Rusija još nije postigla odlučujuću pobedu.

„Ruska vojska drži stratešku inicijativu od 2023. godine. Rusija nije 2022. uspela da postigne brzu pobedu, i to je postalo prekretnica u ratu. Od tada se rat pretvorio u borbu iscrpljivanja, i gotovo sve promene na frontu su taktičke, a ne strateške“, rekao je vojni analitičar BBC-ja Pavel Aksenov za The Moscow Times.

Borba malih jedinica zamenjuje masovne napade

Iskorišćavajući sve manju rezervu ljudstva u Ukrajini, ruske snage 2025. godine sve više su se oslanjale na male jurišne grupe, a ne na velike oklopne formacije.

Ove jedinice istražuju slabe tačke, infiltriraju ukrajinske položaje i postepeno jačaju snage na ključnim područjima, omogućavajući postepeno osvajanje teritorije tokom vremena.

Ovaj pristup se pokazao efikasnim oko Pokrovska i Mirnohrada i repliciran je u nekoliko sektora, kažu analitičari.

On odražava širu promenu, udaljavajući se od tradicionalnih velikih napada, koji su postali sve skuplji u okruženju preplavljenom nadzornim i udarnim dronovima.

„Siva zona“ između teritorija pod kontrolom Rusije i Ukrajine proširila se na nekoliko kilometara u nekim oblastima.

Dronovi dominiraju vazdušnim prostorom, dok male pešadijske jedinice deluju na zemlji u raspršenim formacijama, oslanjajući se na prikrivanje pod stalnom pretnjom napada.

Prednost dronova naginje ka Moskvi

Prema analitičarima iz Atlantic Council, rat dronova počeo je da naginje u korist Rusije krajem 2024. godine, trend koji se ubrzao 2025. godine.

Ruski komandanti su davali prioritet obimu i pouzdanosti, raspoređujući dronove vođene optičkim vlaknima, koji su uglavnom imuni na elektronsko ometanje.

Ovi sistemi odigrali su ključnu ulogu u ruskoj operaciji početkom 2025. godine da se primoraju ukrajinske snage da se povuku iz Kurske oblasti, gde su dronovi vođeni optičkim vlaknima ciljali kamione sa municijom i ometali snabdevanje.

Moskva je kasnije primenila sličnu taktiku na južnim i istočnim frontovima, zaspremajući kolone ukrajinskih vozila duboko iza linije fronta.

Do kraja 2025. godine, Rusija je stvorila centralizovane dronske jedinice koje obučavaju operatere kroz sistem učitelj-učeni, i izvode ciljana gađanja ukrajinskih položaja i snabdevnih ruta.

Neutralizacija ukrajinskih dronskih timova postala je ključni cilj kako bi ruskim operatorima bila omogućena veća sloboda manevrisanja bliže frontu.

Ipak, Aksenov smatra da sami dronovi ne objašnjavaju u potpunosti ruski uspeh na ratištu.

„Ne može se reći da su dronovi postali čarobni metak koji je u potpunosti promenio karakter rata. Oni jesu veoma važni, ali nisu jedini faktor. Na primer, za Rusiju su veoma važni i navođene avionske bombe, kao i artiljerija i precizni projektili“, rekao je.

Rusija je u velikoj meri koristila navođene avionske bombe, uključujući i tešku municiju težine do tri tone, za uništavanje ukrajinskih odbrambenih položaja.

Pritisak na logistiku

Dok Kremlj popunjava svoje snage novim vojnicima po ugovoru, a odbrambena industrija je u potpunosti mobilisana – često uz korišćenje uvoznih komponenti iz zemalja poput Kine i Irana – analitičari navode da Ministarstvo odbrane nije uspelo da uspostavi pouzdan i centralizovan sistem snabdevanja.

Dobrovoljačke grupe, proratni blogeri i privatne inicijative prikupljaju novac od vojnika i civila kako bi kupili dronove, komunikacionu opremu, pancire, vozila, pa čak i osnovne potrepštine poput guma.

Za logističku podršku i prevoz trupa koriste se prilagođena civilna vozila, od kojih mnoga na ratištu opstanu svega nekoliko dana pre nego što budu uništena.

Ova neformalna ratna ekonomija pomogla je održavanju operacija, ali ostaje haotična i neujednačena. Dok su neke jedinice dobro snabdevene dronovima i opremom, druge deluju uz minimalnu podršku.

Aksenov je rekao da ovi problemi odražavaju fundamentalnu neusklađenost između ruskog planiranja pre rata i realnosti dugotrajnog sukoba.

„Spor rat iscrpljivanja zahteva drugačiji ekonomski i industrijski model, koji Rusija teško uspeva da izgradi“, rekao je. Uprkos tome, ruske snage nastavljaju napredovanje jer su pronašle taktike koje funkcionišu i prilagodile se ratovanju preplavljenom dronovima i artiljerijom.

Lažno izveštavanje zamagljuje realnost na frontu

Još jedan uporan problem koji pogađa rusku vojsku jeste praksa uvećavanja izveštaja sa fronta.

Ruski komandanti na terenu često prijavljuju osvajanje naselja pre nego što je borba zaista završena, praksu koju pro-ratni blogeri nazivaju „osvajanje na kredit“. Zatim se trupe šalju u skupe napade kako bi ti izveštaji postali stvarnost.

Komandanti su prvi put u avgustu izvestili da su ruske snage zauzele Kupjansk u Harkovskoj oblasti Ukrajine, iako su borbe za grad i dalje trajale.

Ukrajinske snage su u septembru povratile kontrolu nad tim istočnim železničkim čvorištem.

Ruska vojska je 20. novembra ponovo tvrdila da je zauzela Kupjansk, ali do decembra grad još uvek nije bio sigurno pod kontrolom, iako su viši oficiri navodno dobili odlikovanja za njegovo osvajanje. Ukrajinski zvaničnici su rekli da su kasniji kontraudarci povratili delove grada.

Lažne tvrdnje o postignućima na bojištu dešavaju se na obe strane, ali ruski komandanti češće preuveličavaju svoj uspeh, rekao je Aksenov.

Kada se grad zvanično proglasi zauzetim, jedinice koje se i dalje bore u tom području mogu dobiti manje podrške, što ih čini posebno ranjivim na nove napade.

Nema puta do odlučujuće pobede

Uopšteno, analitičari kažu da se Rusija tokom 2025. godine efikasnije prilagodila ratovanju preplavljenom dronovima i artiljerijom, prelazeći na operacije malih jedinica podržanih bespilotnim sistemima.

Istovremeno, odbrambena sposobnost Ukrajine nastavlja da se smanjuje zbog manjka ljudstva i opreme, što Rusiji pruža lokalne prilike da pomeri front napred.

Ipak, bez odlučujućeg proboja, ti trendovi verovatno se neće promeniti, rekao je Aksenov.

„Ne mislim da Rusija može da pređe na odlučujuće ofanzive. Čak i ako uspeju da probiju ukrajinski front, proboj zahteva značajan broj trupa“, rekao je.

„Rusija trenutno nema dovoljno velike snage ni na jednom delu fronta. Ukrajina je postigla upravo ovakvo duboko napredovanje u Kurskoj oblasti, ali svi smo videli kako je to završilo“, zaključio je.