Da li „sistemska opozicija“ postoji u Rusiji?

Iako se od ovih stranaka – uključujući Komunističku partiju, Liberalno-demokratsku partiju Rusije (LDPR) i stranku Novi ljudi – očekuje da se usklade sa Kremljom i vladajućom strankom Jedinstvena Rusija u vezi sa ključnim pitanjima, one su mogle zauzeti odstupajuće stavove po nekim društvenim pitanjima, kao što je zloglasna penziona reforma iz 2018. godine.

I tako je bilo do ruske invazije punog obima na Ukrajinu februara 2022, piše u analizi Moskovski tajms (The Moscow Times).

Pošto „sistemska opozicija“ nije imala izbora osim da podrži rat, čak su i marginalne razlike među partijama nestale.

Izuzetak od ovog pravila je veteran liberalne opozicije, stranka Jabloko, koja održava čvrst stav za mir.

Da bi se razumelo da li se pojam „sistemska opozicija“ još uvek može primeniti u ruskom kontekstu i koju ulogu stranke poput Jabloka igraju u politici danas, The Moscow Times prikupio je mišljenja stručnjaka i razmotrio najnoviji razvoj događaja u partijskom političkom životu.

Da li „sistemska opozicija“ postoji u Rusiji?

Trenutno je u Ruskoj Državnoj dumi zastupljeno pet političkih stranaka. Pored vladajuće stranke Jedinstvena Rusija, koja ima parlamentarnu većinu od 319 mesta od ukupno 450, tu su i Komunistička partija, LDPR, Novi ljudi i Pravedna Rusija.

„Za one koji se protive vojnim akcijama, možda deluje kao da opozicija uopšte ne postoji, pošto sve parlamentarne stranke zvanično podržavaju “specijalnu vojnu operaciju'“ napisao je Stanislav Andrejčuk, ko-predsednik vodeće nezavisne izborne organizacije Golos, na Telegramu.

„Ali važno je napomenuti da politika nikada nije ograničena na stav stranke o jednoj temi. Čak iako se slažu u vezi sa jednim pitanjem, mogu se značajno razlikovati po drugim pitanjima. Na primer, socijalno-ekonomska pitanja koja se tiču mnogih ljudi“, dodao je Andrejčuk.

Početkom ovog meseca, poslanica stranke Novi ljudi, Ksenija Gorjačeva, iznela je protivljenje potezima regionalnih zvaničnika da ponude novčane nagrade devojčicama koje se porode u skladu sa politikom koju je Kremlj usmerio na rešavanje demografske krize Rusije.

„Dete koje rađa drugo dete je tragedija. To nije herojski čin“, rekla je Gorjačeva u retkoj izjavi neslaganja.

Poslanica Komunističke partije Nina Ostanina podržala je stav Gorjačeve, podnoseći peticiju Ministarstvu rada da zaustavi sve takve isplate.

Generalno, Andrejčuk iz organizacije Golos smatra da je oznaka „sistemska opozicija“ neuspešan alat za razumevanje političkog pejzaža Rusije.

„Nikada nije postojala jasna granica unutar opozicije – danas možete lako pronaći političke zatvorenike među gotovo svim parlamentarnim strankama“, napisao je ko-predsednik Golosa.

On je primetio da je Kremlj izmislio termine „nesistemska“ i „sistemska“ opozicija kako bi diskreditovao određene političke aktere, kao što su Aleksej Navaljni i njegov pokret, tvrdeći da oni nemaju stvarnu podršku i stoga ne mogu biti predstavljeni u političkim institucijama.

Politički naučnik Jan Mati Dolbaum, čija se istraživanja fokusiraju na opozicione pokrete u Rusiji, s druge strane, smatra da u Rusiji ništa osim sistemske opozicije nije preostalo.

„Bilo da govorimo o Komunistima, Jabloku ili neregistrovanom Rassvetu, oni barem postoje i mogu nešto da urade“, rekao je Dolbaum za The Moscow Times.

„Uzmimo na primer feministički anti-ratni otpor, jednu od najhrabrijih i najbrojnijih aktivističkih grupa koje su vrlo principijelno protiv rata i režima. Oni deluju u Rusiji anonimno ali trenutno ne mogu biti pravi politički akter“, dodao je.

Koja je uloga stranke Jabloko?

Stranka Jabloko, osnovana 1993. predstavlja jedan od najstarijih liberalnih opozicionih pokreta u Rusiji. Nekada je bila odskočna daska za brojne istaknute opozicione ličnosti, uključujući Alekseja Navaljnog, Iliju Jašina i Maksima Kaca iako su svi oni izbačeni iz stranke pod različitim izgovorima.

Iako je bila osnivačka stranka, Jabloko već skoro dve decenije nema mesto u ruskom parlamentu.

„Ovo ozbiljno ograničava sposobnost stranke da utiče na saveznu politiku i čak da komunicira svoj stav biračima“, napisao je Andrejčuk iz Golosa.

Odsustvo stranke iz parlamenta takođe stvara pritisak na njene finansije jer je lišava pristupa državnim grantovima i čini privatne donatore manje voljnima da je podrže, dodao je on.

„Takođe je teže za stranku privući nove političare koji se nadaju izgradnji parlamentarne karijere“, dodao je Andrejčuk.

Izborni rezultati stranke Jabloko bili su relativno uspešni na regionalnom nivou, gde je stranka zastupljena u tri regionalna parlamenta i nekoliko lokalnih administracija.

Moskva, Sankt Peterburg, republika Karelija, kao i oblasti Pskov i Novgorod, predstavljaju najjače uporište Jabloka, što bi moglo pomoći da se stranka vrati u igru na izborima za Državnu Dumu naredne godine.

„Da bi Jabloko ušao u Državnu Dumu, bilo bi dovoljno da ostvari dobar rezultat u 15 do 20 najvećih gradova u zemlji. Ali postoji očigledan nedostatak jakih lidera i mnogo toga zavisi od njihovog svakodnevnog rada“, napisao je Andrejčuk.

„Pozicija Jabloka naklonjena miru stavila je stranku pod dodatni pritisak Kremlja, pri čemu su nekoliko istaknutih članova uhapšeni, zatvoreni ili utišani etiketom ‘strani agent'“.

„Jabloko visi o koncu koji može biti prekinut u bilo trenutku, što bi moglo dovesti do toga da stranka jednostavno prestane da postoji“, upozorio je Andrejčuk.

U martu su vlasti označile Alijansu liberala i demokrata za Evropu (ALDE), evropsku stranku čiji je Jabloko bio dugogodišnji član, kao „nepoželjnu“ organizaciju – što je verovatan pokušaj da se otvori put za vršenje većeg pravnog pritiska na stranku.

Jabloko je brzo napustilo ovu evropsku partiju navodeći neslaganje u vezi sa rezolucijom o ratu u Ukrajini i optužujući ALDE za ratobornost.

Press kancelarija ALDE nije odgovorila na zahtev The Moscow Times za komentar.

Postoji li neka druga stranka na koju treba obratiti pažnju?

„Rassvet“ („Zora“), još uvek neregistrovana stranka koju je osnovala kandidatkinja za predsednicu 2024. Ekaterina Duncova, najistaknutiji je potencijalni igrač u ruskoj izbornoj politici.

Iako je Ministarstvo pravde prošle godine odbilo registraciju stranke, navodeći navodne greške u prijavi, Duncova i njen tim obećali su da će ponovo proći kroz postupak.

U međuvremenu, stranka, koja se zalaže za „javni dijalog“ i „razvoj demokratskog društva“, planira da otvori 50 regionalnih filijala širom zemlje.

Međutim, samo dve regionalne filijale „Rassveta“ su uspostavljene od kada je Duncova najavila ovaj ambiciozni plan u decembru prošle godine, a jedna je zatvorena nekoliko meseci kasnije zbog sukoba unutar stranke.

Da li ovi politički akteri zaista imaju značaj?

„Oni očigledno nemaju nikakvog značaja za to šta će se desiti sa ratom ili režimom u kratkom roku. Bilo bi ludo pomisliti da je to moguće. Ali možda smo i pre toga bili deluzionisti kada smo verovali da bi Navaljni mogao da promeni nešto?“ rekao je politički analitičar Jan Mati Dolbaum.

Dolbaum smatra da sama činjenica da su desetine mladih ljudi došle na otvaranje filijala „Rassveta“ u Permu i Tuli pokazuje da ovi akteri „znače onima koji ostaju u Rusiji“.

„Oni nude šansu da se nešto učini“, rekao je Dolbaum. „Postoji mnogo ljudi u Rusiji koji žele da urade mnogo više. Ove organizacije kao što su Jabloko, Rassvet i mnoge druge koriste energiju koja postoji i koju nikada ne sme zaboraviti Zapad kada razmišlja o Rusiji.“