Kako Rusija na prevaru šalje strance na front u Ukrajinu

Sve što treba da urade jeste da potpišu ugovor da se bore u Ukrajini, piše AP.

Kako Rusija pokušava da nadoknadi gubitke u gotovo četiri godine rata i da izbegne nepopularnu opštu mobilizaciju koristi sve moguće načine da pronađe nove trupe koje će poslati na front.

Neki dolaze iz inostranstva da se bore u ratu koji se pretvorio u krvavu ratnu potrošnju. Nakon što je 2024. potpisala ugovor o uzajamnoj odbrani sa Moskvom, Severna Koreja je poslala hiljade vojnika da pomognu Rusiji da odbrani kurski region od ukrajinskog prodora.

Muškarci iz južnoazijskih zemalja, uključujući Indiju, Nepal i Bangladeš, žale se da su prevareni da potpišu ugovore za borbu jer su regruteri obećavali poslove. Zvaničnici u Keniji, Južnoj Africi i Iraku kažu da se isto dogodilo i građanima njihovih zemalja.

Broj Rusa u Ukrajini

Predsednik Vladimir Putin je na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare prošlog meseca rekao da se u Ukrajini bori 700.000 ruskih vojnika. Istu cifru je naveo i 2024. godine, dok je u decembru 2023. rekao nešto nižu brojku – 617.000. Nije jasno da li su te brojke tačne.

I dalje su nepoznate brojke vojnih žrtava, jer je Moskva objavila samo ograničene zvanične podatke. Britansko ministarstvo odbrane je prošlog leta saopštilo da je više od milion ruskih vojnika možda ubijeno ili ranjeno.

Nezavisni ruski sajt Mediazona, zajedno sa BBC i timom volontera, pregledao je novinske izveštaje, društvene mreže i vladine sajtove i prikupio imena više od 160.000 poginulih vojnika. Među njima je bilo više od 550 stranaca iz više od dve desetine zemalja.

Kako Rusija dobija nove vojnike

Za razliku od Ukrajine, gde su vanredno stanje i opšta mobilizacija na snazi od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, Putin je odbijao da naredi široku pozivnu mobilizaciju.

Kada je kasnije te godine pokušana ograničena mobilizacija od 300.000 muškaraca, desetine hiljada ljudi su pobegle u inostranstvo.

Napor je prestao nakon nekoliko nedelja kada je cilj bio ispunjen, ali Putinov ukaz ostavio je vrata otvorena za novu mobilizaciju.

Takođe je učinio da svi vojni ugovori praktično postanu na neodređeno vreme i zabranio vojnicima da napuste službu ili budu otpušteni, osim ako ne dostignu određene starosne granice ili nisu nesposobni zbog povreda.

Od tada se Moskva uglavnom oslanja na ono što opisuje kao dobrovoljno prijavljivanje.

Tok dobrovoljnih regruta koji potpisuju vojne ugovore ostao je jak, prema Putinovim rečima, i prošle godine je premašio 400.000. Nije bilo moguće nezavisno potvrditi ovu tvrdnju. Slične brojke su objavljivane i 2024. i 2023. godine.

Aktivisti kažu da ovi ugovori često predviđaju fiksni rok službe, na primer godinu dana, pa neki potencijalni regruti veruju da je obaveza privremena. Međutim, ugovori se automatski produžavaju na neodređeno vreme, kažu oni.

Podsticaji

Vlada nudi visoke plate i opsežne beneficije onima koji se prijave. Regionalne vlasti nude različite bonuse za regrutaciju, ponekad u iznosu od nekoliko desetina hiljada dolara.

U regionu Khanty-Mansi u centralnoj Rusiji, na primer, regrut bi dobio oko 50.000 dolara u različitim bonusima, prema lokalnoj vladi. To je više nego dvostruko veća suma od prosečnog godišnjeg prihoda u tom regionu, gde su mesečne plate u prvih 10 meseci 2025. godine bile nešto preko 1.600 dolara.

Postoje i poreske olakšice, otpis dugova i druge pogodnosti.

Uprkos tvrdnjama Kremlja da se oslanja na dobrovoljno prijavljivanje, izveštaji medija i grupa za ljudska prava kažu da su regruti – muškarci uzrasta od 18 do 30 godina koji obavljaju obaveznu službu na određeno vreme i koji su izuzeti od slanja u Ukrajinu – često primoravani od strane nadređenih da potpišu ugovore koji ih šalju u borbu.

Regrutacija se takođe proširila i na zatvorenike i osobe u pritvorskim centrima, praksu koju je na početku rata predvodio pokojni šef plaćenika Jevgenij Prigožin, a usvojilo je i Ministarstvo odbrane. Zakoni sada dozvoljavaju regrutaciju i osuđenika i osumnjičenih u krivičnim postupcima.

Ciljanje stranaca

Stranci su takođe meta regrutacije, kako unutar Rusije, tako i u inostranstvu.

Usvojeni su zakoni koji nude ubrzano dobijanje ruskog državljanstva za regrute. Ruski mediji i aktivisti takođe izveštavaju da racije u oblastima gde migranti obično žive ili rade dovode do toga da su oni pritiskani da se pridruže vojsci, pri čemu se novi državljani upućuju u regrutne kancelarije kako bi se utvrdilo da li ispunjavaju uslove za obaveznu službu.

U novembru je Putin naredio da je vojna služba obavezna za određene strance koji traže stalni boravak.

Neki su navodno dovedeni u Rusiju preko lanaca krijumčarenja koji obećavaju poslove, a zatim ih prevarom navode da potpišu vojne ugovore. Kuba je 2023. identifikovala i pokušala da razbije jednu takvu mrežu koja je delovala iz Rusije.

Nepalski ministar spoljnih poslova Narajan Prakaš Saud rekao je za AP 2024. godine da je njegova zemlja zatražila od Rusije da vrati stotine nepalskih državljana koji su regrutovani da se bore u Ukrajini, kao i da repatrira posmrtne ostatke onih koji su poginuli u ratu. Nepal je od tada zabranio građanima da putuju u Rusiju ili Ukrajinu radi posla, navodeći napore za regrutaciju.

Takođe 2024. godine, indijska federalna istražna agencija saopštila je da je razbila mrežu koja je navela najmanje 35 njenih državljana da odu u Rusiju pod izgovorom zaposlenja. Ti muškarci su obučavani za borbu i protiv svoje volje poslati u Ukrajinu, a neki su “teško povređeni”, navela je agencija.

Kada je Putin 2024. ugostio indijskog premijera Narendru Modija na razgovorima, Nju Delhi je rekao da će njegovi državljani koji su „zavedeni“ da se pridruže ruskoj vojsci biti otpušteni.

Irački zvaničnici kažu da je oko 5.000 njihovih građana pristupilo ruskoj vojsci, uz neodređen broj onih koji se bore uz ukrajinske snage. Zvaničnici u Bagdadu su se obračunali sa takvim regrutnim mrežama, a jedan muškarac je prošle godine osuđen za trgovinu ljudima i osuđen na doživotnu kaznu zatvora.

Nepoznat broj Iračana je poginuo ili nestao boreći se u Ukrajini. Neke porodice su prijavile da su rođaci dovedeni u Rusiju pod lažnim izgovorom i prisiljeni da se prijave u drugim slučajevima, Iračani su se dobrovoljno pridružili zbog plate i ruskog državljanstva.

Stranci koji su prevareni da se bore posebno su ranjivi jer ne govore ruski, nemaju vojno iskustvo i, da budemo iskreni, vojni komandanti ih smatraju “zamenljivima”, rekao je Anton Gorbatsevič iz aktivističke grupe Idite Lesom (ili “Get Lost”), koja pomaže muškarcima da dezertiraju iz vojske.

Teret na usporavajuću ekonomiju

Ove nedelje, ukrajinska agencija za tretman ratnih zarobljenika saopštila je da je više od 18.000 stranih državljana ratovalo ili se bori na ruskoj strani. Skoro 3.400 je poginulo, a stotine građana iz 40 zemalja su u Ukrajini zadržani kao ratni zarobljenici.

Ako je tačno, to predstavlja samo deo od 700.000 vojnika koje je Putin rekao da se bore za Rusiju u Ukrajini.

Korišćenje stranaca je samo jedan način da se zadovolji stalna potražnja, rekao je Artiom Klig, šef pravnog odeljenja Pokreta za savest, napominjući da regrutovanje u Rusiji izgleda stabilno. Većina onih koji traže pomoć od grupe, koja pomaže muškarcima da izbegnu vojnu službu, su ruski državljani, rekao je on.

Katerina Stepanenko, istraživačica za Rusiju u Institutu za proučavanje rata u Vašingtonu, rekla je da je Kremlj u poslednje dve godine postao “kreativniji” u privlačenju regruta, uključujući i strance.

Ali napori u regrutovanju postaju “izuzetno skupi” za Rusiju, koja se suočava sa usporavanjem ekonomije, dodala je.