Četiri godine kasnije: Rusija i dalje plaća cenu fatalne pogrešne procene u Ukrajini

Da, Vladimir Putin, jaki čovek iz Kremlja, razvio je sklonost ka korišćenju ruske sile. Putinovi ratovi u Čečeniji, Gruziji i Siriji, kao i vojne akcije u Krimu i istočnoj Ukrajini, doneli su mu uspeh uz relativno niske troškove, ocenjuje CNN.

Ali invazija na drugu najveću zemlju u Evropi, posle Rusije, bila bi potencijalno katastrofalna i sigurno bi navela hladnog stratega poput Putina da se ozbiljno zamisli. Ali nije.

Poslednje četiri godine sukoba otkrile su više od jedne pogrešne pretpostavke, a posebno prethodno rašireno verovanje čak i među saveznicima Kijeva da bi Ukrajina bila suviše slaba i neorganizovana da bi se oduprla sveobuhvatnoj invaziji.

Slično tome, reputacija nepobedivosti koja je pratila ogromnu rusku vojsku takođe je poljuljana.

Prema istraživanju jednog think tanka, Kraljevski institut ujedinjenih službi (RUSI), kada je Kremlj pokrenuo ono što je nazvao „specijalnom vojnom operacijom“, očekivao je da će njegove snage preuzeti kontrolu nad Ukrajinom za samo 10 dana.

Više od 1450 dana kasnije, taj vremenski okvir deluje krajnje naivno i pokazao se kao osnovna pogrešna procena koja je donela razarajuće posledice u vidu bola, uništenja i krvi.

Žrtve

Prava cena, naravno, pažljivo se prikriva u Rusiji gde je kontrola informacija sve stroža. Zvanični podaci o žrtvama strogo su držani izvan javnog pogleda, iako procene iz više izvora ukazuju na gubitke koji su zastrašujuće visoki.

Najnovije istraživanje američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), na primer, stavlja broj ruskih poginulih i ranjenih od početka sveobuhvatne invazije na gotovo 1,2 miliona.

Ta užasavajuća brojka – koja, naravno, ne uključuje zapanjujuće ukrajinske gubitke, za koje se smatra da su između 500.000 i 600.000 ljudi – veća je od svih gubitaka koje je pretrpela „bila koja velika sila u bilo kojem ratu od Drugog svetskog rata“, navodi izveštaj CSIS-a.

Od te procene, kako izveštava, čak 325.000 Rusa je poginulo u poslednje četiri godine -za kontekst, to je tri puta više od ukupnih gubitaka koje su Sjedinjene Države pretrpele u svim ratovima od 1945. godine, uključujući bojišta u Koreji, Vijetnamu, Avganistanu i Iraku.

Kremlj nije potvrdio te brojke, ali su ukrajinski zvaničnici nedavno pohvalno izjavili da su u decembru sami ubili 35.000 ruskih vojnika. Sada je cilj vojnih planera u Kijevu da ubijaju ruske vojnike brže nego što se novi regrutuju – koji su za sada uglavnom dobrovoljci – mogu obučiti i poslati na front.

„Ako dostignemo 50.000, videćemo šta će se dogoditi neprijatelju. Oni ljude vide kao resurs i već se primetno oseća manjak“, rekao je Mihailo Fedorov novinarima na nedavnoj konferenciji za štampu.

Na više načina, ovaj rat se pretvorio u ružnu igru brojevima.

Ekonomija

Nakon kratkog šoka zbog sankcija posle invazije 2022. godine, ruska vojna potrošnja je naglo porasla, a ekonomija je procvetala.

Pogurana izvozom nafte i gasa, Rusija je prkosila zapadnim predviđanjima ekonomskog kolapsa, postavši 2025. deveta najveća ekonomija sveta prema podacima Međunarodnog monetarnof fonda (IMF), ispred Kanade i Brazila. Pre rata u Ukrajini bila je na 11. mestu.

Ali postoje sve vidljiviji znaci rastuće finansijske boli, povezane sa iskrivljenom ratnom ekonomijom.

Jedan problem je sve skuplja praksa davanja velikih bonusa Rusima koji pristanu da se pridruže vojsci, plus još veće isplate ako poginu u borbi.

Pored toga, vojna regrutacija i prioritizacija vojne industrijske proizvodnje doveli su do onoga što je jedan prokremaljski ruski list, Nezavisnaja Gazeta, nazvao „ozbiljnim nedostatkom radne snage“ u drugim ključnim industrijama.

„Ekonomija nema dovoljno radnika u proizvodnji. Moramo naći 800.000 radnika nekako,“ izveštavao je list.

Rastuća cena hrane postala je sve veći izvor bola za potrošače.

Negde drugde, priče o ekonomskoj tami – od galopirajuće inflacije, zatvaranja restorana do posledica drastičnih poreskih povećanja – pokazuju koliko produženi rat u Ukrajini sada pogađa Ruse u njihovim kućnim budžetima.

Međunarodni ugled

Rat takođe nije doneo mnogo koristi Kremlju u inostranstvu.

Zaustavljanje daljeg širenja NATO-a bio je jedan od glavnih razloga koje su ruski zvaničnici navodili za invaziju na Ukrajinu.

Činjenica da su Švedska i Finska ušle u savez kao direktna posledica sveobuhvatne invazije predstavlja jasan neuspeh tog cilja. Samo pristupanje Finske je više nego udvostručilo kopnenu granicu između Rusije i NATO država.

Štaviše, zapadne sankcije i politička izolacija primorale su Rusiju da se okrene istoku, posebno Kini, od koje sada sve više zavisi za ključnu trgovinu, od izvoza energije do uvoza automobila i elektronike, što daje Pekingu prednost nad Moskvom.

„Odnosi su neuravnoteženi jer je Moskva više zavisna od Pekinga nego što je Peking od Moskve,“ komentarisao je nedavni izveštaj Centar za analizu evropske politike (CEPA).

„Rusija je očigledno postala junior partner, prvenstveno zbog svojih ograničenih ekonomskih alternativa,“ dodaje izveštaj CEPA.

Moskva takođe nije uspela da spreči eroziju svog tradicionalnog uticaja drugde.

Kremlj je 2024. bio prinuđen da evakuiše i pruži azil svom sirijskom savezniku, Bašaru al-Asadu, kada su ga srušile pobunjeničke snage. Novi predsednik Sirije, gde Rusija još uvek ima dve vojne baze, više puta je pozivao na izručenje Asada iz Moskve.

Prošlog leta, Rusija je nemo stajala dok su američki i izraelski ratni avioni gađali Iran, još jednog ključnog partnera Kremlja na Bliskom istoku, ciljajući nuklearne objekte.

Takođe nije uspela da zaštiti predsednika Venecuele, Nicolasa Madura, ličnost blisku Kremlju, kada su ga prošlog meseca američke trupe uhapsile u njegovoj spavaćoj sobi u Karakasu.

Moguće je da Rusija nikada ne bi bila u stanju da spreči ove događaje da su se odvijali, čak i da nije već bila opterećena i zaglavljena u Ukrajini.

Ali nakon četiri godine iscrpljujućeg rata, koji je doneo užasne posledice za Ukrajinu, Rusija je ostala iscrpljena kod kuće i oslabljena na međunarodnoj sceni.