Ruski dnevnik: Ruska pravoslavna crkva najveći primalac grantova iz Putinovog fonda

Konkretno, Centralna bolnica Svetitelja Alekseja Moskovske patrijaršije dobila je 43 miliona rubalja za projekat „Ispred života!“.

Projekat predviđa pružanje pomoći žrtvama rata u Ukrajini, uključujući protetiku i rehabilitaciju u centrima u Žukovskom i Gorlovki, kao i organizaciju rada volontera-sestara u zdravstvenim ustanovama u zoni sukoba.

Drugi grant u iznosu od 30 miliona rubalja dobio je Odsek za crkvenu dobrotvornost i socijalnu službu RPC.

Sredstva će biti iskorišćena za projekat „Profesionalci u blizini 2.0“, koji je usmeren na pomoć pravoslavnim nevladinim organizacijama koje podržavaju porodice sa decom sa invaliditetom.

Takođe, po 40 miliona rubalja dobile su organizacije „Rus“ za kreiranje „banaka hrane“ za 15.000 ugroženih porodica i „Pravedna pomoć doktorke Lize“ za obuku volontera u potrazi za nestalim osobama.

Među drugim većim primaocima grantova je fond „Totalni diktat“, kojem je dodeljeno 38 miliona rubalja za program promocije ruskog jezika i kulture u inostranstvu.

Takođe, po 33 miliona rubalja dodeljeno je Centru za terapijsku pedagogiju za projekat pomoći deci i odraslima sa mentalnim poremećajima, Fondu strateških inicijativa „Muzeja Pobede“ za akciju „Diktat pobede“ i fondu „Feniks“ za kreiranje mobilnog doma milosrđa za pružanje palijativne nege. Fondu „Starost u radost“ dodeljeno je 30 miliona rubalja za pomoć starijim osobama.

Ukupno, predsedničke grantove na osnovu prvog konkursa Fonda predsedničkih grantova u 2026. godini dobilo je 1.469 nevladinih organizacija, kojima je dodeljeno 4,9 milijardi rubalja. Prosečan iznos granta iznosio je 3,3 miliona rubalja.

„Fondacije koje su dobile grantove su prilično poznate, imaju dugu istoriju dobijanja grantova“, kaže politolog Aleksej Makarkin.

Što se tiče grantova za strukture Ruske pravoslavne crkve, dodaje on, i dalje ne idu na konfesionalne projekte, već na humanitarne.

Kako objašnjava, trenutno se broj privatnih donatora smanjuje, a čak i kada donacije ostaju, one su na manjem nivou, dok veliki biznis finansira svoje dobrotvorne projekte.

„Zato se uloga države u podršci dobrotvorima povećava. Veliki fondovi sa dobrom reputacijom izgradili su odnose sa državom, koja preko njih često pruža podršku upravo u onim oblastima gde ne pomaže direktno“, smatra Makarin.