Ruska energetska kriza: Zašto Kremlj upozorava vlasnike benzinskih pumpi?

Cene goriva u Rusiji su od početka godine porasle za 40–50%, stvarajući dodatni inflatorni pritisak na građane. Savezna antimonopolska služba počela je izdavati upozorenja vlasnicima benzinskih pumpi zbog, kako navode, neopravdanog povećanja cena, prenosi ruski medij Izvestia.

U trenucima kada cene na pumpama vrtoglavo rastu, mnogi vlasnici rizikuju zatvaranje. Dana 24. septembra, Komersant je izvestio da je otprilike 50% pumpi u okupiranom Krimu i Sevastopolju obustavilo prodaju benzina zbog ozbiljnih prekida u lancu snabdevanja, preneo je Forbes BiH.

Pritisak rata s Ukrajinom ruši ruske benzinske pumpe

Ruska naftna unija upozorava da su pumpe u finansijskom minusu jer veleprodajne cene u nekim regionima dostižu ili čak premašuju maloprodajne. Kašnjenja u isporuci do dva meseca iscrpljuju kapital i teraju na zatvaranje nezavisne operatere – koji čine oko 60% pumpi u zemlji, navodi Pravda.

Ekonomista Vladislav Inozemcev ističe u kolumni za holandski medijski kolektiv Platform RAAM da je Ukrajina “pogodila pravo u srž” gađajući rafinerije, čime je stvorena najkompleksnija energetska kriza u Rusiji poslednjih godina. Procenjuje se da je preko 300 nezavisnih prodavača goriva zatvoreno od maja.

Analitička kuća Ciala otkriva razmere problema: krajem septembra, skoro 38% rafinerijskih kapaciteta u Rusiji (oko 338.000 tona sirove nafte dnevno) bilo je van funkcije. Oko 70% tih prekida uzrokovano je ukrajinskim dronovima, koji su uništili oko četvrtinu ukupnih kapaciteta prerade nafte – ekvivalentno 236.000 tona dnevno.

Nedostatak goriva se širi – vlasti uvode ograničenja

Prema agenciji Rojters, okupacione vlasti u Krimu su uvele zamrzavanje cena goriva na 30 dana i ograničile količinu punjenja na 30 litara po vozilu, nakon novih napada dronovima na ruske rafinerije. Moskva je već zabranila izvoz benzina i priprema slične mere za dizel, ali problemi se šire – čak i do gradova poput Nižnjeg Novgoroda, uprkos tvrdnjama zvaničnika da je situacija “pod kontrolom”.

Ukrajinska Pravda piše da su nestašice zabeležene u više od 20 ruskih regiona. Dana 1. oktobra, Moskovski Komsomolets je objavio svedočenja vozača iz Habarovskog kraja koji provode noći čekajući na red za gorivo. List upozorava da kriza ozbiljno remeti saobraćajnu infrastrukturu i svakodnevni život na ruskom Dalekom istoku.

Na platformi X, savetnik ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova Anton Geraščenko podelio je video u kojem ruski komentator priznaje:

“Situacija se pogoršava. Kriza s gorivom je u razvoju. Sve više se govori o prelasku na racionalizovanu potrošnju putem bonova, odnosno gorivnih kartica.

Kremlj pokušava merama ublažiti krizu

Ruska vlada užurbano pokušava pronaći rešenja. Prema Komersantu, zamenik premijera Aleksandar Novak najavio je planove za ukidanje carina na uvoz benzina iz Kine, Južne Koreje i Singapura, te privremeno ponovno uvođenje aditiva za povećanje oktanskog broja – zabranjenog od 2016. godine – kako bi se “razvukle” domaće zalihe.

Zvaničnici se nadaju da bi te mere, uz povećan uvoz iz Belorusije, mogle doneti dodatne stotine hiljada tona benzina i dizela mesečno. Kupovina ruskog benzina iz Belorusije već je porasla za 36% u odnosu na prošlu godinu. Dana 1. oktobra, Novak je izjavio da je “situacija sa domaćim zalihama pod kontrolom.”

Ipak, Moskovski tajms navodi da Ministarstvo finansija planira povećati PDV sa 20% na 22% od naredne godine, kako bi prikupilo dodatnih 1,3 triliona rubalja (15,5 milijardi dolara) godišnje. Ovaj predlog dolazi dok je budžetski deficit od januara do jula dostigao 4,88 triliona rubalja (61,1 milijarda dolara), čime je već premašen godišnji cilj.

Kratkoročne mere možda mogu privremeno ublažiti krizu, ali Rusija se suočava s dubljim strukturnim problemima. Proizvodnja nafte opada zbog sankcija, rata i starenja naftnih polja. Prema pisanju Volstrit žurnala, do 2030. godine većina rezervi bi mogla biti preskupa i teška za eksploataciju, što bi ozbiljno ugrozilo prihode koji podržavaju rusku ratnu ekonomiju.

Luk Cofi, viši saradnik Hadson Instituta, izjavio je:

“Izvoz nafte ostaje ključni oslonac ruske ekonomije.”

Ukrajinski napadi dronovima možda neće okončati rat, ali svakako pojačavaju ekonomski pritisak na Moskvu. Sve je teže predsedniku Vladimiru Putinu da ubedi građane da se rat isplati, pogotovo kada obični ljudi više ne mogu pronaći gorivo.