Foto: EPA / MOHAMMED SABERŠef Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika (RSPP), Aleksandar Šohin, predložio je da se ruska imovina zamrznuta u Evropi iskoristi za obnovu Pojasa Gaze, preneo je TASS.
On je rekao da se obratio Kirilu Dmitrijevu, specijalnom predstavniku predsednika Ruske Federacije, izvršnom direktoru Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF), sa takvom inicijativom i zatražio da je prenese specijalnom izaslaniku predsednika Sjedinjenih Država, Stivu Vitkofu.
„Ako bi Amerikanci uspeli da ubede Evropljane da je, na primer, moguće koristiti ovaj zamrznuti novac za realizaciju projekata kao što je, recimo, razvoj Pojasa Gaze, Rusija bi to mogla da proglasi svojim investicionim doprinosom“, rekao je Šohin.
Po njegovom mišljenju, to će biti „bolje nego izgubiti ovaj novac“. On je dodao da je ponudio ovu opciju za „neko vreme“. U međuvremenu, RDIF je rekao da Dmitrijev nije primio nikakve dokumente od Šohina po ovom pitanju i da takve predloge nije preneo trećim licima.
Zemlje EU su se 11. decembra složile da na neodređeno vreme zamrznu 210 milijardi evra ruske imovine koja je blokirana nakon invazije na Ukrajinu. Većina ih je u belgijskom depozitaru Euroclear. EU je planirala da iskoristi ta sredstva kako bi Kijevu obezbedila „zajam za reparacije“ od 165 milijardi evra za pokrivanje vojnih i civilnih troškova u 2026. i 2027. godini 90 milijardi evra pod garancijama svog budžeta.
Najavljujući odluku, šefica Evropske komisije Ursula von der Leien napomenula je da će princip „kredita za reparacije“ ostati. To znači da će Ukrajina morati da vrati 90 milijardi evra tek nakon što Rusija plati odštetu za rat.
Do tada, zamrznuta imovina Ruske Federacije će ostati blokirana. Štaviše, EU je zadržala pravo da ih koristi za otplatu kredita u slučaju odbijanja Moskve da nadoknadi štetu.
Sjedinjene Države predložile su da se 100 milijardi evra ruske imovine zamrznute u EU usmeri na posleratnu obnovu Ukrajine. Istovremeno, Vašington je želeo da dobije 50 odsto profita od takvih operacija.
Banka Rusije je 15. decembra podnela tužbu Moskovskom arbitražnom sudu, tražeći povrat 18,1 biliona rubalja štete od depozitara Euroclear-a za zamrzavanje sredstava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
