Ruski dronovi nad Evropom: NATO je pred ozbiljnom dilemom, ovo su scenariji

Dronovi prelaze granice NATO-a. Šta ako članica zatraži aktiviranje kolektivne odbrane?

Prošle nedelje, 19 ruskih dronova ušlo je u poljski vazdušni prostor, od kojih su neki prešli stotine kilometara unutar zemlje pre nego što je nekoliko letelica oboreno, podseće Index.hr.

RT wartranslated „The moment one of the Russian drones was shot down in Poland. pic.twitter.com/RkZAG9mnEO„

— GMan (Ґленн) ☘️ (@FAB87F) September 10, 2025

Poljski premijer je potom izjavio da je vojni sukob u Evropi „bliži nego ikada od Drugog svetskog rata“. Samo nekoliko dana kasnije, još jedan dron je preleteo iznad Rumunije, gde su ga rumunski F-16 pratili skoro sat vremena pre nego što se vratio u Ukrajinu i nastavio napad.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da to nije mogla biti greška, već „jasna ruska eskalacija rata“. Šefica evropske spoljne politike Kaja Kalas rekla je da je to bilo „još jedno neprihvatljivo kršenje suvereniteta države članice EU“, dok je Velika Britanija pozvala ruskog ambasadora na razgovore. Moskva, međutim, tvrdi da su dronovi skrenuti sa kursa zbog ukrajinskog elektronskog ometanja.

Za sada je NATO usmeno osudio upad ruskih dronova i pokrenuo misiju „Istočna garda“, koja se svodi na raspoređivanje dodatne opreme na granicama alijanse sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom. Ali, kako Almond ističe u listu „The Independent“, ovo ne odgovara na ključno pitanje – šta bi se desilo ako bi članica zatražila aktiviranje Člana 5 o kolektivnoj odbrani?

Obama je povukao „crvenu liniju“ u Siriji 2013. godine. Pređena je i – nikome ništa

Almond podseća na čuveni primer iz Sirije 2013. godine, kada je američki predsednik Barak Obama povukao „crvenu liniju“ upozoravajući režim Bašara el Asada da ne koristi hemijsko oružje i preteći „teškim posledicama“.

Kada se to dogodilo, Vašington i njegovi saveznici nisu reagovali, već su dozvolili Moskvi da organizuje izvoz dela sirijskog arsenala oružja za masovno uništenje, ostavljajući Asada na vlasti. „Putin sigurno nije zaboravio kako je ta crvena linija izbledela“, piše Almond.

Stoga, dodaje, prazna pretnja NATO-a mogla bi biti još katastrofalnija od nikakve pretnje. Ako se povuče nova linija, ona mora biti čvrsta i sprovodiva.

Ozbiljna zaštita istočne granice mogla bi stvoriti ozbiljan problem za Ukrajinu

U ovom trenutku, prema analizi lista „The Independent“, Alijansa bi mogla da počne da razmatra proaktivno obaranje ruskih aviona koji se približavaju njenim granicama, bilo iz Ukrajine ili Belorusije, ili preko Crnog mora prema Rumuniji. Ovo bi, barem na papiru, jasno definisalo gde počinje zona u kojoj su ruske vojne operacije neprihvatljive za NATO.

Takav potez bi ojačao osećaj bezbednosti među istočnim članicama NATO-a, od Poljske do Rumunije. Ali Almond upozorava na drugu stranu medalje: Ukrajina bi se mogla osećati napušteno. Ako se na granicama Alijanse povuče crvena linija, to za Kijev znači da se nalazi u nekoj vrsti „ničije zemlje“.

Ukrajinci se mogu osećati izdano

Ukrajinci se bore sa uverenjem da njihova upornost i žrtve moraju na kraju dovesti do odlučne intervencije Zapada. Ako NATO samo ograniči sukob na svoje granice, a istovremeno jasno stavi do znanja da Ukrajina neće dobiti direktnu vojnu zaštitu, to bi moglo stvoriti osećaj izdaje.

Almond upozorava da bi ovo podsećalo na sudbinu Španske Republike 1930-ih – izolovana i prepuštena neprijatelju dok su druge sile merile svoje interese.

„Možda ima smisla da Vašington iscrpi Rusiju kroz rat u Ukrajini. Ali ukrajinski vojnici se bore za opstanak zemlje, a ne za tuđe strateške ciljeve. Ako osete da Zapad ne deli njihovu svrhu, to bi moglo biti veliki podstrek za moral“, piše Almond u listu „The Independent“.

Mogući izlaz: Crvena linija na zapadu Ukrajine

Rešenje bi moglo biti definisanje crvene linije koja bi obuhvatila zapadnu Ukrajinu. Ovo bi stvorilo bezbednu zonu za milione Ukrajinaca i industriju na zapadu zemlje, i tako bi, pored obezbeđivanja koridora duž rumunske obale Crnog mora prema ukrajinskim lukama na jugozapadu, moral Ukrajinaca bio ojačan, dok bi se istovremeno odvratila ruska agresija prema zapadu.

Ovo bi moglo odvratiti Putina bez izazivanja totalnog rata između Rusije i NATO-a, što bi bilo mnogo verovatnije uvođenjem zone zabrane leta iznad cele Ukrajine.

Svaka „crvena linija“ mora biti potkrepljena konkretnim delovanjem

Ali, kako Almond naglašava, svaka crvena linija je dobra samo onoliko koliko je dobra količina delovanja kojom je potkrepljena. Ako bi Putin ozbiljnije testirao odlučnost Alijanse i pokazao da je nema, posledice bi bile još teže od trenutne nesigurnosti na istočnom krilu NATO-a.