Ruski dronovi u Poljskoj, NATO na ivici odluke: Namerna provokacija ili opasna greška?

Zvaničnici upozoravaju da je, bez obzira na nameru, incident uznemirujući signal – pokazatelj da je Kremlj sve spremniji da provocira NATO, čak i po cenu moguće eskalacije sukoba, piše Forbes.ba.

„Samo zato što ne znamo tačno kakva je bila namera, ne znači da situacija nije opasna“, rekao je visoki zapadni obaveštajni zvaničnik. „Nešto se očigledno promenilo u načinu na koji Kremlj doživljava prihvatljiv rizik kada je u pitanju ciljanje teritorije NATO-a.“

Podaci prikupljeni o dronovima – njihove putanje i tehničke karakteristike – pokazuju zbunjujuće i kontradiktorne informacije, što dodatno komplikuje procenu.

I dok su Ukrajina i Poljska javno tvrdile da su uverene da je povreda vazdušnog prostora bila namerna, u razgovorima sa desetinama američkih i zapadnih vojnih, obaveštajnih, diplomatskih i kongresnih zvaničnika, jasno je da ne postoji konsenzus unutar NATO-a.

Visoki američki vojni zvaničnik iz regiona procenio je verovatnoću da je to bio namerni čin kao „50-50“.

Nema pouzdanih obaveštajnih podataka iz Rusije

S obzirom na to da je Rusija jedna od najtežih meta za prikupljanje obaveštajnih podataka, gotovo je nemoguće izvući konačan zaključak sa visokim stepenom pouzdanosti, prema rečima spoljnih analitičara.

Ovo stavlja NATO u nezgodan položaj – mora da odluči kako da reaguje na incident bez presedana, bez jasnog uvida u stvarne namere Rusije.

„Jednostavno nemamo dovoljno obaveštajnih podataka da bismo bili sigurni u bilo šta“, rekao je jedan američki zvaničnik upoznat sa istragom.

Prema rečima jednog zapadnog obaveštajnog zvaničnika, obrasci kretanja dronova sugerišu da su pokušavali da se ponovo povežu sa GPS signalom – što bi ukazivalo da su skrenuli sa kursa zbog ukrajinskog elektronskog ometanja.

Međutim, postoje i drugi signali koji se mogu tumačiti i kao namera i kao slučajnost.

Na primer, činjenica da su mnogi ruski dronovi bili nenaoružani, takozvani „mamci“, može značiti da je Rusija pokušavala da testira poljsku protivvazdušnu odbranu bez izazivanja žrtava. Ali stručnjaci napominju da Rusija često koristi takve dronove protiv Ukrajine kako bi oslabila njenu protivvazdušnu odbranu – što može biti samo slučajna sličnost.

Broj dronova koji su ušli u poljski vazdušni prostor takođe nije odlučujući pokazatelj, jer se često programiraju masovno, a u velikim napadima je sasvim moguće da 19 ili 20 njih izgubi orijentaciju zbog elektronskog ratovanja.

Neki zvaničnici privatno skloni su zaključku da je incident bio nenameran. Visoki zapadni obaveštajni zvaničnik rekao je za CNN da „indikacije ukazuju na slučajnost“, iako smatra da to ne umanjuje ozbiljnost incidenta. Slično mišljenje deli i američki izvor upoznat sa obaveštajnim podacima.

S druge strane, američki vojni zvaničnik i član Kongresa tvrde da sve ukazuje na to da je incident bio planiran.

Ukrajinska elektronska odbrana kao faktor

Ukrajinske vlasti su potvrdile da koriste elektronsko ometanje tokom ruskih vazdušnih udara, što može dovesti do skretanja neprijateljskih dronova sa kursa. Međutim, visoki ukrajinski zvaničnik je rekao da „nikada nije video tako veliko odstupanje“ za više od tri godine rata.

„To je dilema – da li treba da ovo odbacimo kao tehnički kvar ili da to shvatimo kao ozbiljnu eskalaciju u kojoj Rusija sada direktno testira protivvazdušnu odbranu svojih potencijalnih protivnika?“, rekao je Samjuel Bendet, stručnjak za rusku vojnu tehnologiju.

U početku je Kijev očekivao snažan odgovor zapadnih saveznika, ali sada sve više insistira da slanje dodatnih sistema protivvazdušne odbrane i municije Ukrajini ostane prioritet. Zvaničnici su izrazili zabrinutost da bi incident mogao dovesti do preusmeravanja pomoći članicama NATO-a umesto Ukrajini.

Prema rečima jednog američkog kongresnog zvaničnika, ako je u pitanju bio namerni incident, cilj je mogao biti višestruk:

Testiranje brzine reakcije zapadnih snaga, upoznavanje sa procedurama reagovanja NATO-a, mapiranje ruta kojima Zapad isporučuje oružje Ukrajini, identifikacija budućih meta i, naravno, provociranje Zapada.

Prema ovoj logici, Rusija bi mogla da pokuša da iskoristi potencijalne civilne žrtve u zemlji NATO-a kako bi potkopala javnu podršku za pomoć Ukrajini.

Bez obzira na nameru, incident ukazuje na to da je Rusija sve spremnija da rizikuje slučajni napad na teritoriju NATO-a, bilo zbog lošeg ciljanja, nedovoljne elektronske zaštite ili drugih razloga. Ovo povećava rizik od pogrešne procene koja bi mogla dovesti do direktnog sukoba.

„Bilo da je to bilo namerno ili ne, ovo je izuzetno neodgovorno i izuzetno opasno“, rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute, dodajući da je procena još uvek u toku.

Namerno da izgleda slučajno?

Dvosmislenost celog incidenta izaziva dodatnu zabrinutost. Rusija je poznata po izvođenju provokativnih akcija koje ostavljaju prostor za „verovatno poricanje“. Nekoliko stručnjaka i zvaničnika smatra da je ovaj incident možda bio osmišljen da izgleda slučajno.

Ruska vojska je izjavila da „nije bilo planova za ciljanje ciljeva na teritoriji Poljske“. Stručnjak Bendet napominje da su dronovi koji su prešli u Poljsku koristili jeftinije GPS i senzorske sisteme, dok borbeni dronovi obično imaju sofisticiraniju opremu, otpornu na ukrajinsko ometanje.

Poljska je saopštila da je čak i Belorusija, sa čije su teritorije dronovi lansirani, poslala upozorenje da su dronovi skrenuli sa kursa.

To su razlozi zašto neki veruju da je ipak bila nesreća.

„Kada Rusi zaista nešto žele, obično o tome ne govore“, rekao je jedan zapadni zvaničnik.

Ali naravno, ovo može biti i deo namerne strategije.

„Moguće je da je cilj bio samo da sve izgleda kao greška, kako bi svi rekli: ‘Ovo nije bio namerni napad’“, zaključio je Bendet.

„Ovo su pitanja sa kojima se svi borimo. Mnogi u NATO-u i Istočnoj Evropi veruju da je incident verovatno bio nameran upravo zato što izgleda kao da nije.“