Ruski novinar tuži Evropsku uniju

Kiseljov nije prvi Rus koji je zbog sankcija tužio EU – pre njega su to učinili Arkadij Rotenberg i Igor Sečin – ali je prvi novinar koji je to učinio budući da je i jedini novinar koji se na crnoj evropskoj listi nalazi. Kiseljov se na udaru sankcija našao pod optužbom da se u svojim televizijskim nastupima zalagao za raspoređivanje ruske vojske u Ukrajini. On u svojoj tužbi dokazuje da tako nešto nikada nije izustio, za raspoređivanje ruske vojske u Ukrajini se nikad nije zalagao. Biće veoma zanimljivo kako će se Evropski sud pravde postaviti u ovom slučaju slobode misli i govora bez obzira što se može pretpostaviti da Kiseljov verovatno igra na dokazivanje tvrdnje da Krim nije isto što i Ukrajina.

Kad je decembra 2013. godine ruski predsednik Vladimir Putin dekretom osnovao Međunarodnu informativnu agenciju Russia Today Media Holding, kome pripadaju i sad već veoma poznata televizijska stanica Russia Today i kod nas sve prisutniji portal Sputnjik, Kiseljova je imenovao za generalnog direktora. Iako je on odmah Margaritu Simonjan imenovao za glavnu urednicu televizijske stanice Rusia Today, ona je, kad je zbog sankcija Kiseljovu toj stanici u Britaniji zamrznut priliv od reklame, demantovala tu vezu.

Dmitrij Kiseljov (61) je na crnu listu EU dospeo zbog svojih izjava u emisiji „Vesti nedelje“, koju vodi svake nedelje uveče na RT Rusija. Ta emisija traje duga dva sata, a predstavlja nedeljni pregled događaja u svetu i Rusiji. I pored dužine ona u potpunosti zadovoljava prethodni zahtev koji bi trebalo da zadovolji svaki novinski tekst i svaka televizijska emisija: ni slučajno nije dosadna. U tom pogledu bi novinarima RTR mogao zavideti svaki ovdašnji novinar: sve su priloge novinari te televizije uradili sa lica mesta.

Arogancija, cinizam i nacionalni patos ono su što obeležava komentare Kiseljova koji su uvod u svaki prilog. A svaki prilog koji se tiče Ukrajine, Pridnjestrovlja odnosno Moldavije zvuči kao da je ratno stanje. Pa i jeste. Recimo, prošle nedelje je u toj emisiji prikazana žena koja je priznala da je kao saradnike separatista otkucavala svoje komšije u istočnoj Ukrajini, pošto je sve priznala suočena je sa svojim žrtvama. Na Zapadu ga najradije zovu „prvim Putinovim propagandistom“, a nezadovoljstvo tonom njegovih emisija iskazala je otvorenim pismom i grupa akademika Ruske akademije nauka.

Kiseljov nema lepe reči o Zapadu. Pa se mnogo pre nego što je do aktuelne izbegličke krize došlo nije libio da primeti da Rusiju niko ništa nije pitao kad je Zapad intervenisao, recimo, u Libiji, a sad je pozivaju na saradnju kad su nagrnule izbegličke kolone. On, oštri ruski nacionalista, za svoj spor pred Evropskim sudom pravde angažovao je najuglednije britanske advokate, što su njegovi kritičari na Zapadu jedva dočekali.

A Frankfurter algemajne cajtung ga je priupitao šta će mu viza za ulazak u EU kad o njoj misli sve najgore i podsetio da je leto pre nego što su mu marta prošle godine uvedene sankcije Kiseljov proveo u mrskoj Evropi i Amsterdamu. Sam Kiseljov je izjavio da su mu sankcije pružile priliku da upozna domovinu.

Staljin, pa Putin

Po zapadnim medijima se rado citiraju njegove tvrdnje da nigde u svetu nije homoseksualcima dozvoljeno da budu donatori krvi ili drugih organa, pa i poneko njegovo izvinjenje, ali najradije se citira njegov komentar povodom 60. rođendana Vladimira Putina kad je napisao da je tako visoke zadatke pred sebe, pre Putina, od ruskih predsednika postavio samo Staljin. „Posle Staljina, svaki sledeći kremaljski lider snižavao je ambicije i do smene dva milenijuma Rusija je stigla beskrvna, demoralizovana i razrušena“. Putin je prema mišljenju Kiseljeva Rusiju obnovio, a ona je „pri tome slobodna kao što nikad nije bila u svojoj istoriji“.

Novinari Bi-Bi-Sija nepoželjni u Ukrajini

Ukrajina je u sredu zabranila za dvoje reportera Bi-Bi-Sija – Stiva Rozenberga i Emu Vels – ulaz u tu zemlju. Tako su se Rozenberg i Vels našli na crnoj listi „ruskih medija“, prenosi EUobzerver. Ukrajinski zvaničnici navode da su njih dvoje „pretnja po nacionalnu bezbednost“, dok je Bi-Bi-Si saopštio da je odluka Kijeva „sramotni napad na slobodu medija… potpuno neprikladan i neobjašnjiv“.