„Neizvesnost“: Pet ključnih zaključaka iz trgovinskog sporazuma SAD i EU

Iako je stopa od 15 odsto upola manja od one koju je Tramp prethodno pretio da će uvesti, mnogi su i dalje razočarani.

Kada je Ujedinjeno Kraljevstvo prihvatilo carine od 10 odsto u trgovinskom sporazumu sa SAD u maju, evropski lideri su to, prema mnogim izveštajima, smatrali lošim sporazumom, podseća Gardijan.

Brisel se, takođe, obavezao da će tokom tri godine kupiti američke naftne, gasne, nuklearne i poluprovodničke proizvode u vrednosti od 750 milijardi dolara (560 milijardi funti), uključujući i tečni gas, dok će istovremeno investirati 600 milijardi dolara (446 milijardi funti) u SAD, uključujući i kupovinu vojne opreme.

Jedan analitičar je ocenio da je ovaj dogovor „velika pobeda“ za američkog predsednika, dok je korist za EU ostala nejasna.

„Carina od 15 odsto na evropsku robu, prisilne kupovine američke energije i vojne opreme i nulta odmazda od strane Evrope – to nije pregovaranje, to je umetnost dogovora“, rekao je Prašant Nevnaha, viši strateg za kamatne stope u TD securities.

Gardijan je izneo pet ključnih zaključaka sporazuma:

Neizvesnost i dalje postoji

-SAD će zadržati carine od 50 odsto na čelik i aluminijum, naveo je Tramp, iako je predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen rekla da bi te carine mogle biti zamenjene kvotnim sistemom kroz dodatne pregovore.

-Došlo je i do zabune oko farmaceutskih proizvoda – Tramp je izjavio da taj sektor neće biti obuhvaćen, ali je visoki američki zvaničnik kasnije potvrdio da oni ipak potpadaju pod carinu od 15 odsto.

– Fon der Lajen je navela da će nulte carine važiti za niz sektora, uključujući „sve avione i njihove delove, određene hemikalije, opremu za poluprovodnike, određene poljoprivredne proizvode, prirodne resurse i ključne sirovine“.

Međutim, i dalje nije jasno kakve će carine važiti za evropske proizvođače vina i alkoholnih pića.

Tramp bi mogao da promeni uslove sporazuma

Karsten Nikel, zamenik direktora istraživanja u kompaniji Teneo, rekao je da je dogovor „samo politički sporazum na visokom nivou“ koji ne može da zameni detaljno ispregovaran trgovinski sporazum.

„To povećava rizik od različitih tumačenja, kao što se desilo odmah nakon američko-japanskog sporazuma.“

Visoki američki zvaničnik rekao je da Tramp zadržava pravo da poveća carine u budućnosti ukoliko evropske zemlje ne ispune investicione obaveze iz sporazuma.

Podele u Irskoj

Sporazum stvara podele u Irskoj, jer trgovci u Severnoj Irskoj mogu prodavati robu u SAD po carini od 10odsto, zahvaljujući dogovoru Velike Britanije, dok će njihovi susedi iz Republike Irske plaćati 15 odsto.

Ova razlika će otežati diplomatske razgovore o očuvanju stabilnosti na ostrvu u skladu sa Sporazumom na Veliki petak, koji je već bio narušen posledicama Bregzita, kada su carinske regulative za Severnu Irsku postale veliki izazov za EU i Veliku Britaniju.

Zamenik premijera Irske, Sajmon Haris, rekao je da „žali“ zbog carine od 15 odsto, ali da je „izvesnost“ važna.

Sumorno raspoloženje u nemačkoj industriji

Nemački kancelar Fridrih Merc pozdravio je dogovor, rekavši da je izbegnut trgovinski sukob koji bi pogodio izvozno orijentisanu nemačku privredu i njenu auto-industriju. Nemački proizvođači automobila poput Volkswagena, Mercedesa i BMW-a već su pogođeni carinom od 27,5 odsto na uvoz automobila i delova u SAD.

Međutim, moćna federacija nemačke industrije BDI izrazila je nezadovoljstvo. „Čak i carina od 15 odsto će imati ogroman negativan efekat na nemačku industriju orijentisanu ka izvozu“, rekao je Volfgang Nidemark iz uprave BDI-ja. Asocijacija hemijske industrije VCI ocenila je da su carine i dalje „previsoke“.

Uticaj carina već se oseća – Volkswagen je objavio da je pretrpeo gubitak od 1,3 milijarde evra (1,5 milijardi dolara) u prvoj polovini godine zbog viših carina.

Carine su i dalje znatno više nego što su istorijski bile

Iako je Usrula fon der Lajen predstavila sporazum kao „dobar dogovor“ koji donosi „stabilnost“ i „predvidivost“, prvobitni cilj Brisela bio je dogovor bez carina („zero-for-zero“), a trenutne stope su i dalje znatno više nego u prošlosti.

„Parališuća neizvesnost je u velikoj meri prošla, dogovor je podnošljiv za EU“, rekao je Holger Šmiding, glavni ekonomista banke Berenberg.

„Tramp može da tvrdi da je ovo asimetrični dogovor u kojem on pobeđuje. Ali u poređenju sa situacijom pre njegovih trgovinskih ratova, rezultat je i dalje loš.“

Takođe, mnogi ekonomisti upozoravaju da će američki potrošači verovatno snositi troškove carina, jer će kompanije preneti te troškove na krajnje cene proizvoda.