Foto: EPA-EFE/ALEXANDER DRAGO / POOLPrvi hici su ispaljeni u trgovinskom ratu. Multilateralizam je na poslednjim nogama. Globalizacija se povlači. Prošlo je manje od mesec dana otkako se Donald Tramp vratio u Belu kuću i on je čovek kojem se žuri.
Od kada je položio zakletvu kao predsednik, Tramp je užurbano preoblikovao svetski poredak. Njegova odluka da koristi tarife za smanjenje trgovinskog deficita SAD-a je bila na većini naslova, ali je samo pola priče.
Povukao je SAD iz Svetske zdravstvene organizacije i uništio američku agenciju za pomoć.
U Vašingtonu se priča da bi on čak mogao da povuče SAD iz Svetske banke – tela koje su SAD pomogle da se stvore na kraju Drugog svetskog rata, ukazuje Lari Eliot, kolumnista Gardijana.
Čak i ako odustane od tako drastičnog koraka, pravila igre se menjaju. Decenijama su američki trgovinski deficiti bili ključni za funkcionisanje globalnog ekonomskog modela.
Velike zemlje izvoznice, kao što su Kina i Nemačka, prodale su daleko više robe u SAD nego što su uvezle, ali su potom iskoristile svoje velike trgovinske viškove da kupe američku imovinu kao što su akcije, obveznice i imovina.
Priliv kapitala u SAD podupirao je dolar, koji je ostao bez premca kao svetska rezervna valuta.
Tramp kaže da se to mora promeniti i da je spreman da koristi carine da smanji američki trgovinski deficit smanjenjem uvoza. On to vidi kao demonstraciju američke snage, iako je to u stvarnosti znak koliko se SAD osećaju ranjive zbog rastuće ekonomske moći Kine i pretnju koja predstavlja po hegemoniju SAD.
Ništa od onoga što je Tramp do sada uradio ne bi trebalo da bude iznenađenje. Nakon što je vodio kampanju za protekcionističku kartu „Amerika na prvom mestu“, pružio je podršku onima koji su glasali za njega.
Njegov rejting je visok- 70 odsto u nedavnoj anketi koja je pokazala da on radi ono što je obećao pre nego što je izabran u novembru prošle godine.
Ista anketa je pokazala da Amerikanci misle da je veća verovatnoća da će Trampova politika povećati cene hrane nego da će ih sniziti – i ta zabrinutost je sasvim opravdana.
Postoji jasan rizik da će trgovinska politika nove administracije dovesti do viših uvoznih cena, veće inflacije i viših kamatnih stopa. Džerom Pauel, predsednik američke centralne banke, očigledno ne žuri da smanji troškove zaduživanja.
Pauelov oprez u pogledu smanjenja kamatnih stopa je samo jedan primer zakona neželjenih posledica. Tramp želi da dolar ostane globalna valuta po izboru, ali veća američka inflacija će podstaći upotrebu kripto valuta kao što je bitkoin.
Upotreba carina, smanjenje pomoći i jasna odbojnost prema multilateralnim institucijama će verovatno učiniti zemlje u Aziji, Africi i Južnoj Americi otvorenijima za uticaje iz Pekinga.
U jednom smislu, Tramp samo ubrzava trend. Zemlje su tiho podizale trgovinske barijere još od globalne finansijske krize 2008. Godinama su poslovi u proizvodnji u SAD bili izgubljeni kao rezultat subvencija koje je Peking davao svojim izvoznicima. Ako je ikada postojalo zlatno doba multilateralizma, ono se davno završilo.
Kao što je Endrju Beili, guverner Banke Engleske, rekao u prošlomesečnom govoru, tek kada stvari postanu zaista loše – kao što su bile 2008. – postojaće spremnost da se preduzme odlučna kolektivna akcija.
„Ranjivosti rastu, a neophodna rešenja su globalna, ali nisu dovoljno velika da bi se pretočila u krizni multilateralizam. I ne želimo da se to dogodi“.
Naravno, lako bi moglo. Ekonomisti slobodnog tržišta tvrde da zemlje na čiji izvoz utiču Trampove tarife treba da okrenu drugi obraz i da ne rade ništa.
To je zato što carine predstavljaju porez za američka preduzeća i potrošače, koji će plaćati više cene kao rezultat uvoznih dažbina.
Ali – osim u Velikoj Britaniji, koja želi da ostane u Trampovim dobrim knjigama – to nije način na koji stvarni svet funkcioniše. U praksi, verovatno će biti oko za oko i zub za zub. Emanuel Makron i Si Đinping jasno su stavili do znanja da ne žele da ih Tramp progura.
Potpuni trgovinski rat se i dalje može izbeći. Iako je Tramp ranije ove nedelje najavio opštu carinu od 25 odsto na sav uvoz čelika i aluminijuma, te dve robe čine samo mali deo svetske trgovine.
Važnije će biti šta će se sledeće desiti – a posebno da li će Tramp uvesti univerzalnu carinu na svu robu koja dolazi u SAD ili će delovati od zemlje do zemlje.
Potonji pristup se bolje uklapa u ono što znamo o Trampu: naime, da je spreman da iskoristi pretnju carinama za sklapanje ugovora.
Štaviše, ako uticaj tarifa izazove strah od trajno veće inflacije, to će imati reperkusije na finansijskim tržištima.
Oštar pad cena američkih akcija svakako nije deo predsednikovog plana.
Ali ideja da će se sve dobro završiti izgleda optimistično. Trampove akcije su najznačajniji čin protekcionizma od kada je američka Smoot-Hawley tarifa iz 1930. godine izazvala odgovor američkih trgovinskih partnera tokom Velike depresije.
Globalni rast je pogođen nizom šokova u poslednjih pet godina – pandemijom, ratom u Ukrajini i povratkom inflacije. Bilo je mnogo spekulacija o tome šta bi mogla biti sledeća neravnina na putu. Čekanje je sada gotovo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
