EPA/Sabri ElmhedwiSaif al-Islam Gadafi, sin bivšeg libijskog lidera Moamera Gadafija, ubijen je u navodnom atentatu u svojoj kući u zapadnom libijskom gradu Zintan. To je juče saopštio šef njegovog političkog tima, preneo je CNN.
Saif al-Islam Gadafi je nekada važio za naslednika svog oca Moamera Gadafija koji je pogubljen nakon što je njegov režim srušen na vrhuncu protesta Arapskog proleća 2011. godine.
Poslednjih godina mlađi Gadafi pokušavao je da se vrati u libijsku politiku. Kako piše Al Jazeera bio je u Zintanu od 2011. godine – prvo u zatvoru, a nakon 2017. godine, kao slobodan čovek, planirajući povratak u politiku.
Četiri maskirana napadača upala su u utorak rezidenciju Saifa al-Islama Gadafija i onesposobila sigurnosne kamere pre nego što su ga smrtno ranili u „izdajničkom i kukavičkom“ napadu, objavio je njegov politički savetnik Abdulah Otman na društvenim mrežama.
Ljudi bliski Saifu al-Islamu, uključujući njegovog političkog savetnika Abdulaha Otmana i njegovog advokata Kaleda el-Zajdija, potvrdili su njegovu smrt u utorak.
Libijske vlasti još nisu zvanično potvrdile smrt, a Međunarodni krivični sud (MKS), koji je dugo tražio hapšenje mlađeg Gadafija zbog optužbi za zločine protiv čovečnosti, nije odmah komentarisao.
Ko je bio Saif al-Islam Gadafi?
Saif al-Islam Gadafi je rođen 25. juna 1972. u Tripoliju, glavnom gradu Libije. On je bio je drugi sin od sedmoro dece Moamera Gadafija, koji je vladao Libijom od 1969. do svog svrgavanja i smrti 2011. godine.
Pre ustanka 2011. godine, mnogi su Saifa al-Islama smatrali naslednikom svog oca i drugom najmoćnijom osobom u Libiji.
On je ostao istaknut tokom nasilja koje je zahvatilo Libiju nakon protesta Arapskog proleća, što je dovelo do građanskog rata.
Pojavljivale su se brojne optužbe protiv njega za mučenje i ekstremno nasilje nad protivnicima režima njegovog oca. Do februara 2011. godine, bio je na listi sankcija Ujedinjenih nacija i zabranjeno mu je putovanje.
U junu 2011, Međunarodni krivivični sud je izdao naloge za hapšenje Saifa al-Islama Gadafija i njegovog oca zbog zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom gušenja pobune.
On ostao u bekstvu sve do smrti njegovog oca i brata Mutasima u Sirtu, 20. oktobra 2011. godine.
Nakon dugih pregovora sa MKS-om, koji je tražio njegovu ekstradiciju, libijski zvaničnici su dobili ovlašćenje da sude Saifu al-Islamu u Libiji za ratne zločine počinjene tokom ustanka 2011. godine.
U to vreme, braniociaifa al-Islama su se plašili da suđenje u Libiji neće biti motivisano pravdom, već željom za osvetom. UN je procenio da je u sukobu poginulo do 15.000 ljudi, dok je Libijski Nacionalni tranzicioni savet naveo cifru do 30.000.
Godine 2014. Saif al-Islam se pojavio putem videolinka u sudu u Tripoliju, gde se vodilo njegovo suđenje, dok je on tada bio zatvoren u Zintanu. U julu 2015, sud u Tripoliju ga je osudio na smrt u odsustvu.
Međutim, 2017. pušten je od strane milicije Abu Bakr as-Sidik, koja je kontrolisala Zintan, u okviru amnestije izdate od strane istočnih vlasti Libije, koje nisu međunarodno priznate.
On se godinama nije pojavljivao javno, i dalje je bio tražen od strane MKS-a. U julu 2021, Saif al-Islam je dao retki intervju za Njujork Tajms, u kojem je optužio vlasti u Libiji da se boje izbora.
Objašnjavajući svoj status, rekao je da je “bio odsutan od libijskog naroda 10 godina”.
„Treba polako, polako da se vraćate. Kao striptiz,“ dodao je.
Prvo javno pojavljivanje nakon višegodišnjeg odsustva zabeležio je novembra 2021. u gradu Sebha, gde se prijavio za kandidaturu na predsedničkim izborima u Libiji, pokušavajući da oživi ambicije bivših pristalica njegovog oca.
Iako mu je prvobitno bilo zabranjeno da učestvuje, kasnije je data dozvola ali izbori ipak nisu održani zbog političkog stanja u Libiji, sa dvema suparničkim administracijama koje su se borile za vlast.
Pre smrti, Saif al-Islam Gadafi je težio povratku u politički život i poslednjih meseci je počeo da priprema „predlog za pomirenje“, rekao je izvor blizak njemu za CNN.
U izjavi od utorka, tim Saifa al-Islama Gadafija pozvao je libijski pravosudni sistem, međunarodnu zajednicu, Ujedinjene nacije i organizacije za ljudska prava da pokrenu nezavisnu i transparentnu istragu kako bi se identifikovali i procesuirali odgovorni za ubistvo.
Obrazovan na Zapadu i elokventan, Saif al-Islam je predstavljao progresivno lice u represivnoj libijskoj vlasti. Doktorirao na London School of Economics 2008. godine, a njegova disertacija se bavila ulogom civilnog društva u reformisanju globalnog upravljanja.
Bio je istaknut u svojim apelima za političke reforme, i veoma vidljiv i aktivan u naporima da se poprave odnosi Libije sa Zapadom u periodu od 2000. godine do početka ustanka 2011. godine.
Kasnije je London School of Economics kritikovana zbog težnje ka povezivanju sa libijskim režimom, konkretno zbog prihvatanja Saifa al-Islama kao studenta, koji je na dan ceremonije dodele doktorata potpisao ugovor za donaciju od 2,4 miliona dolara od strane Gaddafi International Charity and Development Foundation.
Kao međunarodno poznat pregovarač i uticajna ličnost, Saif al-Islam mogao je da istakne niz uspeha i značajnih uloga. Igrao je ključnu ulogu u nuklearnim pregovorima sa zapadnim silama, uključujući Sjedinjene Države i Veliku Britaniju.
Bio je istaknut i u pregovorima o kompenzaciji porodicama žrtava bombaških napada u Lockerbieju, berlinskom noćnom klubu i leta UTA 772, koji je eksplodirao iznad Sahare.
Takođe je posredovao u oslobađanju šest medicinskih radnika – petoro od njih Bugari – koji su optuženi za namerno zaražavanje dece HIV-om u Libiji krajem 1990-ih. Medicinski radnici su zatvoreni osam godina, a po oslobađanju su izjavili da su trpeli torturu u pritvoru.
Saif al-Islam je imao i nekoliko drugih inicijativa, uključujući “Isratine”, predlog za trajno rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba kroz sekularnu jedinstvenu državu. Takođe je organizovao mirovne pregovore između vlade Filipina i lidera Moro Islamic Liberation Front, koji su rezultirali mirovnim sporazumom potpisanim 2001. godine.
Postoje dve različite priče o poreklu njegove majke. Jedna kaže da je njegova majka, Safia Farkaš, iz porodice iz istočno-libijske plemenske grupe Barasa, da je rođena u Bajdi i da je školovana kao medicinska sestra. Druga priča tvrdi da je ona mađarskog porekla.
Bio je u vezi sa Orli Veinerman, izraelskom glumicom i manekenkom, sa kojom se viđao od 2005. do 2011.
Iako je ona isprva javno negirala kontakt sa Gaddafijem, kasnije je priznala vezu i u septembru 2012. zatražila je od bivšeg britanskog premijera Tonija Blera da interveniše u njegovom suđenju kako bi mu spasio život.
Godine 2009, proslava njegovog 37. rođendana u Crnoj Gori okupila je poznate goste poput Olega Deripaske, Petera Munka i princa Alberta od Monaka.
U aprilu 2016, italijanski list Korijere dela Sera izvestio je da se Gadafi oženio u Zintanu i da ima trogodišnju ćerku. U intervjuu za The New York Times 2021, Gaddafi je to negirao i tvrdio da je sam i usamljen.
U maju 2010. Gadafi i britanski supermodel Naomi Kembel su se dopisivali putem e-maila kako bi koordinisali posetu Gislejn Makvel, saradnice seksualnog prestupnika Džefrija Epstina, Libiji.
Vlasnik je bio kuće vredne 10,9 miliona funti u oblasti Hampstead Garden Suburb u Londonu. Nekretnina je zaplenjena 2011. godine i do 2022. godine je ostala neuseljena.
Kakav je danas situacija u Libiji?
Naftom bogata Libija je u haosu od pobune koju je NATO podržao 2011. godine, kada je svrgnut i ubijen njen dugogodišnji lider Moamer Gadafi.
Podeljena je od 2014. na dva glavna centra moći: Vladu nacionalnog jedinstva (GNU) u Tripoliju (zapad), koju priznaju UN, i suparnička vlada pod imenom Predstavnički dom smeštena je na istoku, u Tobruku i lojalni su komandantu Kalifi Haftaru.
U različitim periodima tokom prošle decenije, one su jedna drugu pokušavale da nadjačaju i preuzmu kontrolu nad čitavom zemljom, ali u tome nisu uspevale.
Prisutne su stalne tenzije ali i obračuni sa žrtvama između zapadnih i istočnih vlasti.
„Libija se i dalje tiho raspada, a suparničke vlade ponovo okupljaju i mobilišu snage za nešto veliko“, ocenio je Hafed al Gvel, izvršni direktor Inicijative za Severnu Afriku pri Institutu za spoljnu politiku Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu. S raznim paravojskama, Libija je u opasnosti da postane „mafijaška država“, dodao je.
Svaku od dve libijske vlade podržava niz stranih sila. Vladu na zapadu podržava Turska, a onu na istoku Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati i Rusija. Ranije su UN i drugi zagovarali povlačenje raznih zemalja koje daju podršku jednoj ili drugoj vladi, odnosno njihovih vojnika iz zemlje.
Međutim, kako objašnjava Emadedin Badi, viši saradnik Atlantskog saveta koji se fokusira na Libiju, prisustvo stranih zemlja u stvari sprečava nasilje u Libiji.
„Ironično, jedina stvar koja je tu zaista sprečila povratak u potpuni rat jeste strani uticaj u zemlji“, kaže on. „Vlada ravnoteža snaga između Turske i Rusije, kao i drugih zemalja, ali i geopolitički rezon da ne treba ulaziti u novi sukob u punom obimu.“
Pokušaji da se dva dela zemlje ujedine održavanjem nacionalnih izbora, ujedinjenjem snaga bezbednosti, administrativnih funkcija i nacionalnim budžetom, ili formiranjem privremene vlade jedinstva – nisu uspeli.
Zapravo, međunarodna zajednica se navikla na saradnju s dve administracije kada radi s Libijom na pitanjima kao što su snabdevanje naftom ili migracije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
