Gadafi na slobodi posle sedam godina

Libijski premijer Abdul Hamid Dbeibah je saopštio ranije na Tviteru da je Gadafi (48) pušten na slobodu u skladu s prethodnom sudskom naredbom.

Gadafi je odmah napustio zemlju avionom za Istanbul, izvestio je Rojters, pozivajući se na jednog zvaničnika.

Saadi Gadafi, koji je poznat po tome što je u vreme diktature svog oca živeo u stilu plejboja i bio profesionalni fudbaler, pobegao je u Niger za vreme pobune koja je izvršena pod pokroviteljstvom NATO snaga. Međutim, bio je u zatvoru u Tripoliju od kada je pronađen i izručen Libiji 2014.

Tokom pobune su ubijena trojica od sedmorice sinova diktatora i u zemlji je nastupio haos, pošto su se rivalske frakcije borile za vlast.

U martu je uspostavljena vlada nacionalnog jedinstva u okviru mirovnih napora, što je takođe podrazumevalo izbore planirane za decembar.

Puštanje Gadafijeva na slobodu je rezultat pregovora koji su uključivali visoko pozicionirane plemenske aktere i premijera Abdula Hamida Dbeibaha, saopštili su zvanični izvori, preneo je Gardijan.

Jedan drugi izvor je rekao da je u pregovorima učestvovao i bivši ministar unutrašnjih poslova Fati Bašaga.

Ministarstvo pravde je 2018. saopštilo da Saadi Gadafi nije kriv za „ubistvo, prevaru, pretnje, porobljavanje i klevetanje bivšeg fudbalera Bašira Rajanija“.

Njujork tajms je u julu izvestio da je intervjuisao Saadijevog brata Saifa al Islama Gadafija koji je godinama držan u gradu Zintan, pošto su njegove pristalice nagovestile da će se kandidovati na predseničkim izborima koji su planirani za decembar.

Polovinom marta je izvršem miran prenos vlasti sa dve zaraćene vlade koje su upravljale istokom i zapadom zemlje na vladu nacionalnog jedinstva koja je rezultat pregovora vođenih pod okriljem UN.

Njen zadatak je da ujedini državne institucije, poboljša javne usluge i nadgleda izbore u decembru.

Međutim, vlada se žali na opstrukcije Parlamenta, koji je izabran 2014. i potom podeljen između suprotstavljenih frakcija, piše Rojters.

Iako su prošlog leta prestala otvorena neprijateljstva u građanskom ratu, naoružane grupacije i dalje operišu širom Libije, boreći se za teritoriju i kontrolu nad državnim institucijama koje su i dalje podeljene uprkos mirovnim naporima.

Nedavno je bilo sukoba u zgradi Vlade nakon spora u vezi s rukovodstvom u državnoj instituciji Administrativna agencija za kontrolu (ACA) koja je ovlašćena da nadgleda učinak Vlade.

Agencija može da osporava imenovanja na javne funkcije, zbog čega predstavlja važnu polugu moći u sporovima o kontroli drugih državnih institucija.

Rojters je izvestio, pozivajući se na očevice, da su pikapovi s borcima tada pojurili u ulicu gde je sedište ACA, a čuli su se i pucnji i mogao se videti gusti dim.

Predsedavajući ACA Sulajman al Šanti, koji je situaciju u zemlji ocenio kao nestabilnu i nebezbednu, rekao je da su borci povezani s njegovim zamenikom.

Njih dvojicu su imenovali različiti politički entiteti i nedavno su se vodili sporovi oko pozicije i jednog i drugog.

Napori ka mirovnom procesu su ubrzani prošle godine nakon što su snage komandanta Kalife Haftara, čije je sedište na istoku zemlje, potisnuti u borbi za Tripoli, što je kulminiralo imenovanjem Vlade nacionalnog jedinstva u martu.

Izbori 24. decembra

Iako su obe strane javno podržale novu vladu nacionalnog jedinstva i pristale su na prekid vatre, Rojters piše da je malo postignuto u ujedinjenju državnih institucija i pripremama za održavanje fer i poštenih izbora usred optužbi za opstrukciju. Izbori su planirani za 24. decembar u okviru procesa pod pokroviteljstvom UN u okviru kojeg je ove godine i uspostavljena prelazna vlada nacionalnog jedinstva.