Tramp pobrkao političke i partijske teme na proslavi 250. godišnjice Amerike

U govoru kasno sinoć u Vašingtonu, Tramp je odao počast veteranima, uključujući nekolicini njih iz Drugog svetskog rata i jednom od prvih crnih oficira koji je vodio tim Specijalnih snaga u borbama u Vijetnamu. Oni su se pojavili pred zastavama koje su simbolizovale neke od najznačajnijih i najizazovnijih trenutaka u američkoj istoriji, od one koja je obavila kovčeg Abrahama Linkolna do one na avionu kojim su upravljali braća Rajt.

Ipak Tramp je zašao i u partijsku politiku neuobičajenu za obraćanje na Dan nezavisnosti tokom kojeg predsednici obično govore o ujedinjenju zemlje.

On je umesto toga podržao Drugi amandman, ponovo osudio komunizam i založio se za „Zakon spasi Ameriku“, koji je ;sporan čak i za predsednikove Republikance u Kongresu.

U govoru nalik na one u izbornim kampanjama američki predsednik je tvrdio da njegova zemlja „tek počinje“ i obećao je da će je odvesti do „najvećih visina“.“Uvek ćemo biti na vrhu. Nikad nećemo dozvoliti našoj zemlji da padne. Uvek ćemo biti najbolji“, rekao je Tramp.

Tramp nije govorio toliko o sebi, kao što radi tokom svojih običnih govora na skupovima, prenosi AP. On je ipak uspeo da uključi vic o traženju trećeg predsedničkog mandata i o „najboljoj generaciji“ posle Drugog svetskog rata.

„Oni su najbolja generacija. Ne volim to da priznam, ali jesu“, rekao je on.

Proslava je održana u ekstremnim vremenskim prilikama.
Zbog oluje nacionalno šetalište je bilo evakuisano dva sata, koliko i Trampov govor.

Ceremonija je kasnila i zbog marša belih nacionalista ulicama Vašingtona.

Kada se konačno pojavio u 23.15 po lokalnom vremenu (5.15 po sredjneevropskom vremenu), predsednik SAD je dotakao niz svojih omiljenih tema od obećanja novog „zlatnog doba Amerike“ do ponavaljanja neosnovanih navoda o izbornoj prevari njegovih političkih neprijatelja.

Posle govora bio je veliki vatromet koji su organizatori nazvali najvećim u istoriji sveta.

Ekstrremni toplotni talas širom istočne obale SAD poremetio je neke od dugo planiranih proslava ovog vikenda. Parada za Dan nezavisnosti kroz glavni grad je juče iznenada otkazana, dan pošto je ista takva otkazana i u Filadelfiji, gde je američka Deklaracija nezavisnsti od Britanije potpisana 1776. godine.