Šta nije u redu sa tim da nekoliko Tomahavki padne na Moskvu?

Bubnjevi rata odjekivali su širom Evrope, a predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, molio ga je za Tomahavk rakete. Kakav je bio njegov odgovor?

Trampu je očigledno bilo dosta svega. Rekao je Zelenskom: idi i napravi dogovor. Rekao je: „Oni bi trebalo odmah da zaustave rat. Idi do linije fronta, gde god da je i obe strane treba da se vrate kući. Da odu svojim porodicama, da zaustave ubijanje i to je to“.

Stvar je zatvorena. Tomahavk rakete bi samo značile eskalaciju i još više ubijanja. Napravite dogovor, piše Sajmon Dženkins, u analizi za Gardijan.

S obzirom na to da je samo prošlog meseca Tramp sugerisao da Ukrajina može povratiti svu teritoriju koju je okupirala Rusija, njegova nepredvidivost mora se uzeti u obzir.

Sve može značiti ništa. Ali savremena diplomatija retko kada ima veze s ideologijom ili doslednošću. U pitanju su ego i predstava. Cilj je iskoristiti svaki trenutak kako dođe i videti šta će se desiti.

Tramp je očigledno iskoristio pravi trenutak da natera Benjamina Netanjahua da zaustavi ubijanje Palestinaca.

Time je otvorio vrata mira koja su dotad bila zatvorena. Čak su i oni koji pate od „sindroma opsednutosti Trampom“ morali da odobre njegov potez. Motiv nije važan ako je ishod ispravan.

Način na koji Zapad postupa s Ukrajinom izgubio je pravac u prašnjavim hodnicima NATO-a, EU i UN-a. Njihovi lideri su se već odavno povukli u pukim željama za srećom Zelenskom.

Pomažu mu taman toliko da može da nastavi da se bori, ali ne i da pobedi. Uživaju u tome da govore svetu koliko je Vladimir Putin grozan i da poručuju Zelenskom da izdrži.

Jastrebovi će sada odgovoriti da prekid vatre duž postojeće linije fronta neće „rešiti“ ništa. To bi samo ponovilo prekid vatre iz 2015. i značilo bi ustupanje još teritorije Rusiji. Time bi se nagradilo kršenje međunarodnog prava i izneverile hiljade Ukrajinaca koji su poginuli za svoju zemlju, a da ne pominjemo milione Zapadnjaka koji su skupo platili kroz svoje račune za energente. Razarana Ukrajina časnija je od nečasnog mira.

Šta uopšte nije u redu sa tim da nekoliko Tomahavki padne na Moskvu?

I Gaza i Ukrajina su teritorijalni sukobi od kojih je Zapad, bar teoretski, mogao da se drži po strani. Istorija će suditi o tome da li je priroda i nivo uključenosti zaista služio cilju rešavanja sukoba ili trajnog mira.

U slučaju Ukrajine, SAD i NATO su barem reagovali s dozom realizma i opreznosti. Džo Bajden je postavio jasne granice kada je reč o vojnoj pomoći, kako bi se smanjio rizik od eskalacije. Tramp se mudro držao te linije.

Sada on kaže da želi da okonča sukob. Pretpostavljamo da je u razgovoru sa Putinom prošle nedelje pristao da ne daje Zelenskom Tomahavk rakete.

Čekamo da vidimo šta će Putin zauzvrat prihvatiti, verovatno kako bi Tramp mogao da ima još jednu slavu poput one u Gazi. Ako je to cena za kraj ovog rata, bila bi jeftina. Ali Putin nije Netanjahu, a Tramp nema poluge uticaja nad njim. On preuzima rizik.

SAD su u poslednje tri decenije imale očajan uspeh u rešavanju svetskih problema. Tramp je odavno protiv uplitanja u strane sukobe i tvrdi da to nije posao Amerike.

Ne želi da šalje vojnike u opasnost i nikada ne tvrdi da SAD imaju božansku misiju da spasavaju svet u ime slobode. Ali ako želi još jednu globalnu ovaciju, moraće da pritisne Putina. To što će to biti teško, nije razlog da se ne pokuša.

Novi realizam nalaže da u ovakvim situacijama ne gubimo vreme na formalnosti i apstraktne reči. Moramo se baviti svetom kakav jeste, a ne kakav bismo želeli da bude.

Tramp sada mora da osmisli garanciju bezbednosti duž sadašnje ukrajinske linije fronta sa Rusijom koja može zadovoljiti i Putina i Zelenskog.

Isto tako mora učiniti i u Gazi, kako bi zadovoljio i Izrael i Palestinu. Pošto odbija da šalje američke vojnike u oba rata, njegove sposobnosti ubedjivanja moraju biti nadljudske ako želi da sačuva svoj ugled.

Tramp je stigao ovako daleko bez upotrebe diplomatskog aparata NATO-a ili drugih saveznika. U pravu je kada kaže da saveznici do sada nisu uspeli da isporuče rezultate.

On je delovao kroz improvizovani sastav dvorskih poslušnika spremnih da izvrše njegove naredbe i koji nemaju šta da izgube. Njihova jedina vrlina do sada je bila da su ostvarili napredak.

Trampova jasna namera je da kroz ličnu harizmu okonča dva gorka rata. On se oslanja na svoj uticaj na druge podjednako egocentrične lidere koji mu stoje na putu. Ukrajina je u pat poziciji.

Tramp jednostavno moli za prestanak borbi, prestanak ubijanja i povratak vojnika svojim domovima i porodicama. Možemo to nazvati taštinom i egocentrizmom, ali šta onda?

To je molba za mir od najmoćnijeg lidera na svetu. Trebalo bi da mu poželimo sreću u njegovom poduhvatu i da mu čestitamo ako uspe.