Po modelu tribunala u bivšoj Jugoslaviji: Genocid u Gazi ne sme ostati nekažnjen

Snabdevanje hranom i dalje je ozbiljno ograničeno. Okupacija se nastavlja, u Gazi i na Zapadnoj obali. Američki zvaničnici strahuju da bi premijer Benjamin Netanjahu i njegovi saradnici mogli da se povuku od dogovora, kao što se to dešavalo i ranije, piše u analizi Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator Gardijana.

Isto tako, Hamas i suparničke bande nastavljaju sukobe. Teroristička grupa se ne razoružava, izraelske snage se još nisu potpuno povukle na dogovorene linije.

Američki predlozi za bezbednost, upravljanje i rekonstrukciju ostaju nejasni, hipotetički i sporni. Koreni rata, pre svega uskraćivanje palestinske suverenosti i države, nisu rešeni. Dok se to ne promeni, sukobi će se ponovo rasplamsati, pre ili kasnije.

Pa ipak, radi argumenta, pretpostavimo i nadamo se da je Tramp u pravu i da održivi mir nekako polako izrasta iz ruševina Gaze.

Šta se dešava potom? Prvo što mora uslediti je pravda. Kao i u drugim „postkonfliktnim“ situacijama, živi i mrtvi u Izraelu i Palestini zaslužuju obračun.

Svi koji su počinili ili nadgledali ratne zločine od 7. oktobra 2023. pa nadalje moraju odgovarati za svoja dela. Da ne zaboravimo, postoji mnoštvo žrtava sa obe strane čija patnja traži priznanje, rešavanje i naknadu štete.

Čak i samo da bi se smanjio rizik od ponovnog rata, neophodno je da postoji odgovornost i kraj nekažnjivosti.

Genocid nikada ne sme ostati nekažnjen. Kako je onda zapanjujuće da Trampov „istorijski“, navodno Bliski istok transformišući plan mira od 20 tačaka ne pominje i ne nudi put ka bilo kakvom zvaničnom postratnom javnom istražnom procesu?

Stariji evropski, arapski i britanski političari takođe ćute po ovom pitanju, očigledno želeći da prekrivaju sramotne događaje protekle dve godine.

Jedino objašnjenje je da su, na različite načine, njihove vlade bile saučesnici. Drugo je da je rat otkrio njihov nedostatak uticaja i društveno štetan neuspeh, koji su iskoristili Netanjahu i neki lideri jevrejske dijaspore, da razlikuju grubi antisemitizam od legitimnog anti-izraelskog, anti-ratnog stava.

Neki čak sugerišu da osvrti unazad ugrožavaju pokušaje da se ide napred. Besmislica. Restaurativna potraga za pravdom, istinom i pomirenjem u Sijera Leoneu, Argentini, Ruandi, Južnoj Africi, Kambodži i bivšoj Jugoslaviji pokazuje suprotno.

Lekcije naučene na tim mestima imaju univerzalnu primenu.

Obračun je neophodan i hitan. Zato hajde da počnemo od vrha. Netanjahu i bivši izraelski ministar odbrane, Joav Galant, optuženi su prošle godine od strane Međunarodnog krivičnog suda (MKS) za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući ubistvo i glađenje. Preminuli lider Hamasa, Mohamed Deif, takođe je optužen.

Sramotno je što ovi begunci od pravde još uvek nisu uhvaćeni. Izrael ih mora predati ili se suočiti sa kaznenim sankcijama.

Ratne reči i postupci Netanjahuovih krajnje desničarskih saradnika, posebno Itamara Ben-Gvira i Bezalela Smotriča, visokih izraelskih vojnih zvaničnika i preživelih lidera Hamasa, takođe zahtevaju hitnu istragu MKS-a.

Netanjahu mora snositi posledice i kod kuće. Otvaranje nezavisne komisije za istragu sigurnosnih propusta od 7. oktobra je neophodno. A sada kada je „mir“ izbio, Netanjahuovo često odlagano suđenje za korupciju mora brzo da se završi. Trampov zahtev da ga se pomiluje je sam po sebi duboko korumpiran.

Akcije Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) u Gazi šokirale su svetsku javnost i trajno narušile reputaciju Izraela. Globalni sud je već izrečen: IDF je svesno i sistematski kršio međunarodno humanitarno pravo (uključujući Ženevske konvencije) i rutinski činio ratne zločine namerno ciljajući civile.

Ako je ova presuda nepravedna prema onome što Netanjahu, sasvim ozbiljno, naziva „najmoralnijom vojskom na svetu“, tada nezavisna spoljašnja istraga može očistiti njeno ime. Hamas takođe mora odgovarati za svoje zločine.

Teško je pratiti sve zločine, a kamoli goniti odgovorne. U martu su ubijena 15 palestinska medicinska i spasilačka radnika, saopštile su UN.

U aprilu je foto-reporterka Fatma Hasuna i šest članova njene porodice poginulo u vazdušnom napadu na njihov dom u Gazi. U junu su civili koji su tražili pomoć u hrani upucani u jednom od mnogih sličnih incidenata. Ovo su tri nedavna slučaja navodnih ratnih zločina IDF-a, izabrana nasumično.

Izrael se, prema UN-u, mnogim vladama, organizacijama za ljudska prava, pravnim stručnjacima i neformalnim „narodnim sudovima“, tereti za činjenje genocida u Gazi, što on negira.

Prema nekim pravnim definicijama – upotreba hrane kao oružja i prisilno preseljenje – „genocidni akti“ se nastavljaju uprkos primirju. Nakon što su Južna Afrika i druge države osporile Izraelove postupke, Međunarodni sud pravde (ICJ) je u januaru utvrdio da postoji demonstrabilan rizik od genocida.

Ipak, konačna presuda možda neće biti doneta do 2028. godine. To je neprihvatljivo kašnjenje – a u svakom slučaju, sud ne može sam sprovesti svoje odluke.

Hitno je sada potreban međunarodni krivični tribunal za Gazu pod pokroviteljstvom UN-a, modelovan po tribunalima u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi.

Trebao bi imati ovlašćenja da ispita sve aspekte ponašanja Izraela i Hamasa u ratu, posebno njihovo zajedničko nepoštovanje civilnih života i njihovo ubijanje, mučenje i zlostavljanje talaca i pritvorenih lica.

Tribunal, koji bi dopunjavao rad ICC-a i ICJ-a, trebalo bi takođe da ispita političko odlučivanje tokom rata, kao i da li treće strane, poput SAD-a i Irana, koje su aktivno pomagale i podsticale učesnike sukoba, snose deo odgovornosti za nezakonite posledice.

Odgovornost zemalja kao što je Velika Britanija, koje su naoružavale IDF, takođe mora biti procenjena. Da bi se ovaj proces pokrenuo, cela Gaza treba odmah da bude otvorena za istražitelje UN-a i međunarodne novinare.

Međunarodni tribunal sa ovlašćenjem da kazni počinioce i nadoknadi štetu žrtvama predstavlja suštinski lek na užase koji potresaju svet u Gazi. Nije reč o osveti.

Reč je o pravdi i političkoj volji. Tribunal ne može promeniti ono što se već dogodilo, ali može pomoći da se osigura da se to više nikada ne ponovi. Dok ne bude sproveden potpuni i iskren obračun sa prošlošću, rat nikada neće biti zaista završen.

Tribunal, koji bi dopunjavao rad ICC-a i ICJ-a, trebalo bi takođe da ispita političko odlučivanje tokom rata, kao i da li treće strane, poput SAD-a i Irana, koje su aktivno pomagale i podsticale učesnike sukoba, snose deo odgovornosti za nezakonite posledice.