Analiza Gardijana: Trijumvirat Netanjahu-Putin-Tramp prepreka miru na svim frontovima

Izraelski i ruski lideri imaju mnogo toga zajedničkog. Obojica tvrde da se i dalje herojski bore protiv nacista – u Gazi i Ukrajini. Ova fikcija služi da opravda masovno ubijanje civila, vrtoglavi broj poginulih vojnika i ogromne ekonomske i reputacione troškove. Možda im to pomaže da mirno spavaju noću.

Bibi i Vlad su najtraženiji ljudi na svetu i možda najomraženiji, piše Sajmon Tisdal, spoljnopolitički komentator Gardijana.

Nasumično ubijanje, ranjavanje i traumatizovanje hiljada dece samo je jedan od mnogih zajedničkih postupaka.

Ova dvojica autoritarnih „jačina“ su svoje zemlje gurnuli u globalnu izolaciju i moralnu zabranu. Konflikt ih održava na vlasti.

Iskorišćavaju patriotske emocije da zastraše domaće protivnike i da strane kritičare proglase antisemitskim, simpatizerima terorizma ili rusofobima. Vode rat jer se plaše mira. Obojica beže od međunarodne pravde, za njima su izdate poternice zbog strašnih zločina.

Netanjahu i njegovi krajnje desničarski saveznici poriču Palestincima pravo na nezavisnu državu – isto ono pravo koje su zahtevali osnivači Izraela.

Slično tome, Putin odbacuje realnost Ukrajine kao suverene zemlje. Obojica projiciraju mesianske, ekspanzionističke vizije – „velikog Izraela“ i obnovljenog sovjetskog imperijuma.

U osnovi takvih pogleda leži rasno suprematistički, ultra-nacionalistički način razmišljanja.

Evropski lideri predviđaju da će Putin, ako ne bude kažnjen, na kraju okrenuti oružje i protiv njih. Netanjahu je već proširio rat u Gazi na Liban, Jemen i Siriju.

Najnoviji izveštaji američke obaveštajne službe sugerišu da se sprema za napad na Iran, nadajući se da će osujetiti nuklearne pregovore između Vašingtona i Teherana.

A oni koji teže miru, naročito američki predsednik Donald Tramp, ne shvataju još jednu duboku sličnost: nijedan od njih zapravo ne želi trajan mir.

Večni rat je njihova omiljena opcija, njihov podrazumevani režim rada. Za svoj opstanak zavise od nasilja. Ako se sukobi zaustave, znaju da im preti potencijalno pogubni obračun.

Šta će ljudi u Rostovu na Donu, Omsku ili Nižnjem Novgorodu reći kada hiljade vraćenih veterana ispričaju šta se zaista događalo na frontu?

Koliko će Putin moći da opstane kada ruska elita počne da sabira zapanjujuće ekonomske i društvene troškove njegove propale opklade?

Kada nastupi mir, Netanjahu će se suočiti sa izborima i verovatnim porazom. Moguće je da će uslediti i zatvorska kazna zbog navodnog mita i korupcije. Međunarodni krivični sud će tražiti njihovu predaju. Obojica bi mogli biti poraženi i diskreditovani.

Zato se oni boje mira. I zato je neumorna međunarodna istrajnost u okončanju ratova, podržana povećanom vojnom i ekonomskom pomoći Ukrajini i strožim sankcijama i diplomatskim pritiskom na izraelsku vladu, put da se sruše dvojica od najvećih zlikovaca ovog doba.

Nije ni čudo što su ova dvojica, čiji se ponekad teški odnosi unazad dve decenije, razmenili „tople pozdrave“ telefonom. Sada im je međusobno potrebna podrška.

Možda su razgovarali o načinima da slome kritičare poput Kira Starmera, kako je Netanjahu brutalo pokušao prošle nedelje.

Netanjahu misli da mu zločini Hamasa 7. oktobra 2023. daju slobodu da radi šta god hoće, ma koliko bilo nezakonito i nemoralno. Greši. Ili su možda on i Putin razmenjivali savete o tome kako da manipulišu, laskaju i zavaraju Trampa. U tome su obojica majstori.

Ovaj trijumvirat Netanjahu-Putin-Tramp, ta međusobno ojačavajuća, cinična politička predstava, sada je glavni prepreka miru na svim frontovima.

Haotično donošenje politika koje je obeležilo Trampov prvi mandat dostiže nove, opasne nivoe nelogičnosti u njegovom drugom. Ako ratovi treba da se završe i era Netanjahua i Putina da se okonča, američka moć i uticaj moraju biti u potpunosti iskorišćeni u bliskoj saradnji sa Vašingtonovim saveznicima.

Trenutno se dešava upravo suprotno. Tokom posete Zalivu, Tramp je ličio više na podmuklog trgovca nego na predsednika SAD. Lično ravnodušan prema gladnim Palestincima u Gazi, sada naknadno pokušava da ukroti Netanjahuove sramotne ekscese i da ga spreči da bombarduje Iran.

Ali to ne znači da je Tramp promenio stav o Palestini. Sada, kada mu je njegov ružan trik „Gaza rivijera“ propao, izgleda da je izgubio interesovanje. Nema ništa od toga za njega.

Ako se privremeni prekid vatre u Gazi obnovi i ako se pusti još taoca, Tramp će pripisati sebi zasluge. Ali suštinski problem ostaje: on pomaže i naoružava neuspelog premijera i krajnje desničarsku vladajuću kliku koja, kao i američki neokonzervativci posle napada 11. septembra, koristi Hamasove zločine za ostvarivanje šovinističke agende kršeći međunarodno pravo – pa čak ide i dalje, preteći genocidom.

Što se tiče Ukrajine, situacija nije ništa bolja. Tramp je potkopao zajednički ultimatim Britanije, Francuske, Nemačke i Poljske, koji je tražio da Putin odmah prihvati 30-dnevni prekid vatre, tvrdeći da on zna bolje.

Ali kada je prošlog ponedeljka razgovarao sa ruskim predsednikom, popustio je. Još jednom je Putin nadmudrio Trampa i podelio SAD i Evropu.

Trampova sve jasnija spoznaja da nije ni Bog ni papa, i da snaga njegove ličnosti sama po sebi nije dovoljna da reši sve svetske nevolje, pruža tračak nade za Gazu i Ukrajinu. U naletu besa, Tramp preti da će da se povuče. Samo da hoće! SAD moraju ostati angažovane na više nivoa. Ali trapistički stav predsedničke tišine bi u velikoj meri pomogao cilju mira.

Kao nadrilekar koji pogrešno postavlja dijagnoze, Tramp pogoršava stvari. Svakog dana, Netanjahu i Putin prolaze nekažnjeno s ubistvima, velikim delom zahvaljujući svom neupućenom, narcisoidnom prijatelju iz Bele kuće. Svakog dana, životi sve više dece bivaju uništeni.

Tramp bi trebalo da prestane s glumljenjem spasitelja i da mirovne procese u Gazi i Ukrajini prepusti iskusnim američkim karijernim diplomatama, izaslanicima Ujedinjenih nacija, arapskim i evropskim posrednicima, obaveštajnim službama i vojnim stručnjacima.

Ukratko, da to prepusti ljudima koji znaju šta rade. Što se tiče Netanjahua i Putina trebalo bi da opere ruke od obojice.