Foto: EPA-EFE/DANIEL IRUNGUKako klimatske katastrofe postaju sve učestalije i intenzivnije, raste interesovanje za modifikaciju sunčevog zračenja (SRM), skup velikih intervencija usmerenih na snižavanje globalne temperature povećanjem količine sunčeve svetlosti koja se odbija od Zemlje.
Da budemo jasni, rizici i koristi od SRM-a i dalje su neizvesne.
Upravo zato je neophodno osmisliti promišljen politički pristup ovim novim – i kontroverznim – geoinženjerskim tehnologijama.
To posebno važi za Afriku, gde bi SRM mogao imati značajne ekonomske i društvene posledice, kao i skrenuti pažnju ili finansijska sredstva sa drugih hitnih prioriteta, kao što su širenje pristupa energiji i podrška pravednoj tranziciji.
Zbog toga donosioci politika i akademska zajednica na afričkom kontinentu moraju osigurati da rasprave o SRM-u budu vođene skupom principa koji naglašavaju transparentnost i donošenje informisanih odluka, kao i da osvetle pristrasnosti, odnose moći i nedostatke u upravljanju vezane za ovu potencijalnu tehnologiju.
Istraživanje SRM-a je još uvek u začetku i uglavnom se zasniva na modeliranju i malim eksperimentima.
Najviše proučavana opcija je ubrizgavanje aerosola u stratosferu (SAI), što podrazumeva ispuštanje velikih količina sumpornih čestica u gornji sloj atmosfere.
Prirodni ekvivalent ovom procesu – vulkanska erupcija – pokazao je da može dovesti do snižavanja temperatura.
Ipak, potencijalni ekološki i socioekonomski rizici povezani sa SAI-jem, uključujući uticaje na padavine i ljudsko zdravlje, još uvek nisu dovoljno poznati.
S obzirom na toliku neizvesnost, afrički lideri moraju se zalagati za transparentan i pravičan pristup istraživanju i upravljanju SRM-om.
Za početak, to znači priznati asimetrične odnose moći između onih koji finansiraju istraživanja u ovoj oblasti i onih koji rade na povećanju nadzora nad njima.
Ovaj jaz će se samo produbljivati ako vlade, nevladine organizacije i filantropske fondacije ne počnu da se suočavaju sa činjenicom da privatni sektor već razvija SRM.
Bez potpunog razumevanja implikacija ove tehnologije, javne institucije neće biti spremne da uspostave jasna pravila za njeno potencijalno testiranje i primenu.
To bi moglo dovesti do toga da klimatski ranjive zemlje i zajednice budu zanemarene i snose najveće posledice negativnih efekata.
U izvesnoj meri, to se već dešava. Tokom poslednje dve decenije, akteri iz Globalnog Severa – i zagovornici i protivnici SRM-a – dominirali su ovom oblašću.
Pokušaji da se u zemljama Globalnog Juga podstaknu nova istraživanja i uključe njihove političke perspektive su ohrabrujući, ali i dalje nedovoljni.
Da bi se prevazišli kolonijalni oblici angažovanja, ključno je omogućiti razmenu znanja, a ne forsirati unapred određene ishode. Zemlje Globalnog Juga mogu i treba da izgrade odgovoran pristup upravljanju SRM-om, istovremeno osiguravajući da ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje ostanu visoko na listi globalnih klimatskih prioriteta.
Afričke vlade su duboko svesne koliko je teško uskladiti klimatska ulaganja sa ekonomskim razvojem.
Zarobljene u ciklusu dužničke krize, mnoge se bore da povrate fiskalnu stabilnost, finansiraju kontraciklične mere za održiviji ekonomski razvoj i odgovore na sve veću klimatsku pretnju.
Ključno pitanje za afričke aktere jeste to što i dalje ima više pitanja nego odgovora kada je reč o posledicama SRM-a – što pokreće dilemu da li će njegovi efekti na kraju biti korisniji ili štetniji.
U isto vreme, SRM može skrenuti sredstva sa drugih investicija koje imaju veće šanse da pokrenu dugoročni ekonomski rast i razvoj.
Serija dijaloga koje su organizovali Afrička klimatska fondacija i Alijansa za pravedne rasprave o solarnoj geoinženjeringu dovela je do sličnih zaključaka – uključujući to da SRM ne sme produbljivati nejednakosti niti potkopavati klimatsku akciju, i da njime treba upravljati u skladu s tim.
Ti sastanci su takođe istakli potrebu za boljom razmenom informacija i izgradnjom kapaciteta afričkih vlada, civilnog društva i akademske zajednice kada je reč o SRM-u, s obzirom na to da mnogi lideri na kontinentu ne znaju dovoljno o ovim tehnologijama.
Razvijanje efikasne klimatske strategije – od ubrzanja korišćenja obnovljivih izvora energije do dekarbonizacije industrije i odgovornog istraživanja kontroverznih tehnologija poput SRM-a – zahteva dubinsko razumevanje teme.
Dijalog između više aktera i uključivanje lokalnih zajednica – ključni elementi svake strategije geoinženjeringa – zahtevaju isto.
Umesto da se rasprava vodi isključivo za ili protiv SRM-a, napori bi trebalo da budu usmereni na prikupljanje različitih perspektiva i lokalnih mišljenja kroz povećanje transparentnosti, raspravu o potencijalnim rizicima i naglašavanje da nijedna tehnologija nije univerzalno rešenje.
Iako afričke zemlje nesumnjivo imaju hitnije brige od SRM-a, donosioci odluka i relevantni akteri na kontinentu moraju biti bolje pripremljeni da se uključe u ovo brzo razvijajuće područje.
Način na koji će SRM biti osmišljen i regulisan imaće ključnu ulogu u određivanju njegovog uticaja, a razvijanje nijansiranog razumevanja ovih tehnologija u ranoj fazi širom Afrike može doprineti donošenju dugoročnih odluka.
Kako se globalno zagrevanje ubrzava, angažovanje sa SRM-om na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou biće od suštinskog značaja za stvaranje inkluzivnog, transparentnog i odgovornog sistema solarne geoinženjering tehnologije na kontinentu.
Saliem Fakir je osnivač i izvršni direktor Afričke klimatske fondacije. Šuči Talati je osnivačica i izvršna direktorka Alijanse za pravedne rasprave o solarnoj geoinženjeringu.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org
Danas ima eklsuzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
