„Šaljemo te u Ukrajinu“: Kako Švedska rešava bezbednosne pretnje među islamistima?

Uglavnom se radi o ljudima koji su u Švedskoj i drugim zemljama Evropske unije označeni kao bezbednosna pretnja zbog svojih islamističkih stavova, izveštavaju dnevne novine Svenska Dagbladet i švedska javna televizija (SVT), preneo je Index.hr.

Čečen Viktor Gazijev je završio u ukrajinskom ratu umesto da bude deportovan iz Švedske zbog raznih zločina. Gazijev je jedna od šest osoba koje je SAPO 2019. godine označio kao bezbednosnu pretnju zbog islamističke radikalizacije u džamiji u gradu Jevleu.

Deportacija u Rusiju nije dolazila u obzir

Uprkos činjenici da je postojala odluka o njegovom proterivanju, nije bilo moguće sprovesti je jer mu je pretio progon u domovini, Rusiji. Umesto toga, njegovo kretanje je bilo ograničeno i imao je svakodnevnu obavezu da se javlja policiji. A onda je iznenada napustio zemlju leta 2023. godine.

Se hela ”Säkerhetshotens hemlighet” på SVT Play redan nu. Läs om granskningen här: https://t.co/Nroixi5vE1

— Uppdrag granskning (@granskning) October 8, 2025

Viktor i njegov švedski advokat tvrdili su da ga je Sapo pritiskao da ode u Ukrajinu kao dobrovoljac. Na kraju je Viktor pristao i stigao u Ukrajinu preko Poljske bez važećih dokumenata. On kaže da je švedska vojnoobaveštajna služba Must organizovala putovanje do ukrajinske granice u junu 2023. godine.

„Putovao sam bez ikakvih ličnih dokumenata, a u Ukrajinu sam stigao bez graničnih kontrola, zajedno sa dva pratioca iz Musta. Bili su u kontaktu sa poljskom obaveštajnom službom“, objasnio je Gaziev za Svenska Dagbladet, dodajući da je konačna odluka i dalje njegova, odnosno da nije bilo prisile.

„Ne pozivamo ljude da se bore u Ukrajini“

„Mi ne sprovodimo vrstu aktivnosti o kojoj se ovde raspravlja. Ne predlažemo niti pokušavamo da ubedimo bilo koga da putuje na određeno mesto. Ponajmanje u ratom razorenu Ukrajinu“, rekao je operativni direktor Sape Fredrik Halstrem.

SVT-ov „Uppdrag grankning“, koji je takođe istraživao temu, razgovarao je sa ukrajinskim vojnim komandantom Muradom Zumsom, koji potvrđuje Gazijeve reči: „Bio sam u kontaktu sa osobom koja se predstavila kao Fredrik i pitala me da li bih primio Viktora ako ga dovedu u Ukrajinu. Imao sam iskustva sa obaveštajnim službama i to mi uopšte nije zvučalo čudno.“

„Uppdrag grankning“ je takođe imao pristup komunikaciji između Gazijeva i Fredrika u nedeljama pre nego što je čečenski tražilac azila napustio Švedsku leta 2023. godine. Između ostalog, Fredrik u poruci pita Gazijeva da li je počinio neke zločine u Poljskoj, jer njihova ruta vodi preko Varšave i jednog od poljskih graničnih prelaza ka Ukrajini.

Lom-Ali Arcujev je takođe označen kao bezbednosna pretnja nakon što je Säpo procenio da bi mogao da počini teroristički čin. Mora da se javlja u policijsku stanicu u Stokholmu sedam puta nedeljno i bilo mu je dozvoljeno da se kreće samo u određenim gradskim delovima. Nije mogao biti deportovan ni u Rusiju zbog mogućnosti progona i mučenja.

„Zašto bih išao tamo da se borim?“

U ukrajinskoj vojsci postoji nekoliko bataljona koji prihvataju dobrovoljce čečenskog porekla. Ljudi poput njega kojima inače ne bi bio dozvoljen ulazak u Ukrajinu su takođe dobrodošli. U aprilu 2022. godine, Arcujev je odbio predlog da ode u Ukrajinu: „Rekao sam da ne želim da idem tamo. Nisam ukrajinski državljanin. Zašto bih išao tamo da se borim?“

Arcujev je za SVT rekao da su švedske bezbednosne službe na kraju odustale od Ukrajine i ponudile mu lažni pasoš sa kojim bi mogao da putuje u druge zemlje, ali svakako samo van Šengenskog prostora.

Švedski advokat Tomas Frid kaže da je nekoliko njegovih klijenata čečenskog porekla dobilo istu ponudu, koja je sadržala elemente ucene, pa čak i prisile: „Objašnjeno im je da nemaju budućnost u Švedskoj i Evropi i da će pomoći svojim porodicama ako odu u Ukrajinu. Nisam bio prisutan razgovorima, ali službe koriste sva moguća sredstva da se reše ovih ljudi.“

Prvi čečenski dobrovoljci koji su se borili na ukrajinskoj strani pojavili su se još 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim i započela rat na istoku Ukrajine. Formirana su dva bataljona, kojima su komandovali veterani koji su u to vreme živeli u Danskoj: Muslim Čeberlojevski i Isa Munajev. Većina Čečena koji danas bore za Ukrajinu dolazi iz Evrope, najčešće iz Nemačke, Poljske i Francuske.

Iskustva borbe protiv Rusa u Čečeniji i Siriji

Većina njih, na primer Gazijev, borila se protiv ruske vojske u Prvom (od 1994. do 1996.) i Drugom čečenskom ratu (od 1999. do 2009.), a mnogi imaju iskustva borbe protiv istog protivnika u Siriji.

„Tokom Drugog čečenskog rata, imao sam 18 godina i bilo je prirodno da se pridružim pokretu za nezavisnost. Borio sam se protiv Rusije do kraja rata, dok nisam bio primoran da potražim zaštitu u Egiptu, a zatim u Švedskoj“, rekao je Gazijev, koji je od tada postao stručnjak za dronove i primio ga je ukrajinski predsednik Zelenski.

U oktobru 2022. godine, Vrhovna rada (ukrajinski parlament) priznala je Republiku Ičkeriju, naziv za Čečeniju koji koriste pristalice čečenske nezavisnosti, kao nezavisnu teritoriju koju je okupirala Rusija.

Ministar: Nema pretnje niti prisile

Ovaj čin je pokazao posebne odnose između Ukrajine i čečenske dijaspore. Takođe je pokazao da Ukrajina pravi razliku između čečenskog naroda i čečenskog režima, čiji je predsednik Ramzan Kadirov lojalan Putinu i čije snage se bore protiv Ukrajine.

„Sapo učestvuje u dobrovoljnom odlasku nekih ljudi iz Švedske, ali bez pretnje ili prisile. Ne mogu da govorim o pojedinačnim slučajevima, ali službe bezbednosti kontrolišu osobe koje predstavljaju moguću terorističku pretnju Švedskoj. To se radi nizom različitih alata, naravno u okviru zakona“, prokomentarisao je švedski ministar pravde Gunar Štremer za SVT.