Ovo je 11 tema današnjeg samita lidera EU: Oko samo jednog pitanja postoji retka saglasnost

Veliki deo dnevnog reda bavi se temama koje se obično smatraju domenom desničarskih i krajnje desničarskih snaga na kontinentu – od migracija, preko ograničenja na društvenim mrežama, do smanjenja birokratije.

Međutim, glavni evropski lideri utrkuju se da pokažu kako mogu da postignu rezultate po tim pitanjima i povrate izgubljenu političku podršku.

Jedan od najtežih testova jedinstva biće jačanje podrške Ukrajini, budući da Belgija i dalje odoleva planu da se zamrznuta ruska sredstva iskoriste kao garancija za zajam od 140 milijardi evra za Kijev.

Ali pukotine ili bolje rečeno, duboki razdori i dalje postoje po mnoštvu pitanja, od budućnosti evropske klimatske agende do suočavanja sa Sjedinjenim Državama zbog njihove dominacije u oblasti velikih tehnoloških kompanija.

Evo kratkog vodiča za samit:

1. Klima, nazovimo to konkurentnošću

Lideri će razgovarati o „klimi i konkurentnosti“, što je namerno nejasan naslov koji prikriva debatu visokog rizika o cilju Unije za smanjenje emisija do 2040. godine.

Neki se plaše da bi zeleni ciljevi mogli da sputaju njihove ekonomije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen branila je taj cilj, ali je obećala da će promeniti sistem naplate emisija ugljenika u EU, između ostalog, kako bi obezbedila širu podršku, navodi se u pismu liderima koje je na uvid dobio Politico.

Pitanje koje ostaje jeste da li lideri mogu da se dogovore o smernicama koje bi ministri mogli da odobre na vreme za sledeći klimatski samit COP30 – a da pritom ne oslabe postojeće zelene zakone EU.

Fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta svakako se nadaju da će to biti moguće. Ali, s obzirom na duboko različita mišljenja širom bloka, rasprava će verovatno biti burna.

2. Kritični minerali

Suočavajući se s neprijatnom činjenicom da Kina ima sve veću kontrolu nad protokom minerala potrebnih Zapadu za odbranu, digitalne i zelene ciljeve, neke vlade su u poslednjem trenutku pokušale da uvrste nepravedne kineske prakse na dnevni red – iako su, naravno, izbegle da Kinu pomenu po imenu.

„Kriza u snabdevanju kritičnim sirovinama više nije daleki rizik. Ona je pred našim vratima,“ rekla je fon der Lajen u govoru pred evropskim poslanicima uoči samita.

Francuska, Poljska i što je iznenađujuće Nemačka zauzele su oštriji stav prema Pekingu otkako je Kina početkom oktobra proširila zabrane izvoza retkih zemnih elemenata, i očekuje se da će to pitanje otvoriti na samitu. Zvaničnici su za Politico rekli da postoji otpor toj ideji u drugim prestonicama, jer se već očekuje da će samit biti dugotrajan.

3. Zamrznuta sredstva na klackalici

U središtu samita nalazi se pitanje kako podržati ukrajinski ratni napor dok ruska invazija ulazi u četvrtu zimu.

Belgija i dalje odlaže davanje saglasnosti za dramatičan predlog da se 140 milijardi evra zamrznutih ruskih sredstava iskoristi za finansiranje novog velikog paketa pomoći Kijevu.

Premijer Bart de Vever izrazio je ozbiljne rezerve, jer se ta sredstva nalaze u finansijskoj instituciji sa sedištem u Briselu. U sredu ujutro Belgija je saopštila da neće odlučivati o davanju zelenog svetla Komisiji da pripremi kompletan pravni predlog sve do završetka današnjih razgovora.

Kako je jedan visoki zvaničnik EU rekao za Politico: „Đavo je u detaljima.“

4. Ali ne i sankcije Rusiji

Lideri će, međutim, biti ohrabreni saznanjem da je u sredu uveče deblokirana jedna mera za pomoć Ukrajini, nakon što je Slovačka ukinula svoj veto na najnoviji paket sankcija EU, usmeren na iscrpljivanje ruskog ratnog budžeta.

Većina paketa, devetnaestog po redu od početka ruske invazije na Ukrajinu, usmerena je na smanjenje prihoda Kremlja uvođenjem ograničenja energetskim trgovcima i finansijskim institucijama, od kojih se mnoge nalaze u trećim zemljama.

5. Savet Ukrajini da kupuje evropsko?

Kada je reč o jačanju ukrajinskog pristupa naoružanju, vlade su podeljene oko toga da li bi Kijev trebalo da bude podstaknut da oružje kupuje u Evropi, a ne u SAD, koristeći predloženi zajam od 140 milijardi evra.

Neki lideri insistiraju da bi evropska prednost trebalo da bude uslov, dok drugi dovode u pitanje da li EU uopšte ima pravo da Ukrajini, zemlji razorenoj ratom, govori od koga da kupuje oružje.

6. Zabrana društvenih mreža za decu

Iako se lideri slažu da treba učiniti više kako bi se deca zaštitila na internetu, ne mogu da se dogovore o tome kako bi nova pravila trebalo da izgledaju.

Ranije ovog meseca, 25 zemalja EU, uz Norvešku i Island, potpisalo je deklaraciju kojom se podržava uvođenje minimalne starosne granice za pristup društvenim mrežama.

Očekuje se da će lideri u četvrtak podržati ideju o „mogućoj digitalnoj punoletnosti“, prema nacrtu zaključaka samita u koji je Politico imao uvid.

Međutim, dok Francuska i Slovačka podržavaju potpunu zabranu pristupa pre 15. ili 16. godine, druge zemlje, poput Holandije, Grčke i Španije, smatraju da je dovoljno da roditelji daju saglasnost za pristup dece, što otvara sukob oko preciznog definisanja pravila takve zabrane.

7. Problemi u „raju“ zbog zavisnosti od američkog Big Techa

Lideri EU planiraju da na samitu podrže ideju o „suverenoj digitalnoj tranziciji“, ali iza tih reči krije se dubok raskol između Francuske i Nemačke u vezi s tim kako se nositi s ogromnom američkom dominacijom u tehnološkom sektoru.

Pravi razgovori o toj temi očekuju se sledećeg meseca, 18. novembra, na sastanku između dve zemlje u Berlinu.

8. Talas deregulacije

Možda se 27 zemalja članica EU ne slažu oko mnogo toga, ali smanjenje birokratije retko je pitanje oko kojeg postoji gotovo potpuna saglasnost.

Na samitu u četvrtak zemlje će naložiti Komisiji da ubrza proces pojednostavljivanja propisa „kao pitanje najvišeg prioriteta“, prema nacrtu zaključaka.

To je tema posebno bliska Ursuli fon der Lajen – razgradnja preterano komplikovanih pravila i jačanje evropskih preduzeća predstavljaju jedan od ključnih ciljeva njenog drugog mandata.

Ovaj proces pojednostavljivanja donosi i dobre vesti za američkog predsednika Donalda Trampa, koji se više puta žalio na prekomernu regulaciju EU i njen negativan uticaj na američke kompanije.

U okviru trgovinskog sporazuma koji su fon der Lajen i Tramp postigli u Škotskoj ranije ove godine, EU se obavezala da njeni ekološki propisi „neće predstavljati nepotrebna ograničenja“ iako je Komisija naglasila da neće snižavati evropske standarde.

9. Možemo li, molim, da pričamo o automobilima?

Nemački kancelar Fridrih Merc koristi trenutak da pozove Evropsku komisiju da ukine de fakto zabranu motora sa unutrašnjim sagorevanjem, uz podršku Slovačke, Češke, Poljske i Austrije.

Francuska, međutim, ima drugačije planove – zajedno sa Španijom, početkom nedelje je predstavila predlog koji bi omogućio izvesne fleksibilnosti u okviru zakona o zabrani iz 2035. godine, ali samo za proizvođače koji ispune još neprecizno definisane uslove o lokalnom udelu proizvodnje.

Obe zemlje žele da iskoriste poslednju priliku da utiču na predstojeću reformu zakonodavstva iz 2035. godine koju priprema Komisija.

Prošle nedelje, slovački premijer Robert Fico zapretio je da će blokirati najnoviji paket sankcija ako EU ne ponudi plan pomoći za posrnulu automobilsku industriju njegove zemlje. Međutim, Fico je u sredu uveče povukao svoj veto, u zamenu za ustupke koji će biti precizirani u zaključcima samita u četvrtak.

10. Migracije

Malo je pitanja koja su za Uniju toliko suštinska kao što su migracije – tema koja je dovela desničarske, krajnje desničarske i evroskeptične partije na vlast širom Evrope.

Ministri unutrašnjih poslova EU sastali su se ranije ovog meseca u Luksemburgu kako bi razmotrili stroga nova pravila, uključujući osnivanje centara za povratak migranata i mere solidarnosti za zemlje pod najvećim migracionim pritiskom.

Plan kojim bi se utvrdilo koje zemlje spadaju u tu kategoriju, kao i kako im pomoći, trebalo je da bude gotov prošle srede, ali je njegovo usvajanje odloženo.

Na ovom samitu lideri će, prema nacrtu zaključaka, pozvati da se rad na tom pitanju „intenzivira… kao prioritetno“ i za evropske političare iz glavnog toka koji se suočavaju s rastom krajnje desnice, to zaista jeste prioritet.

Međutim, jedan zvaničnik Evropske komisije rekao je za Politico da se u četvrtak ne očekuje nikakav stvarni proboj.

11. I na kraju… još jedan dan razgovora.

Kada je preuzeo funkciju, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta obećao je da će samiti Evropskog saveta trajati samo jedan dan i da se neće odugovlačiti na dva.

Do sada je u tome bio uspešan. Ali, s obzirom na to da neki zvaničnici već predviđaju da bi razgovori mogli potrajati duboko u noć, ovog puta to bi moglo biti teško ostvarivo.