Hapšenja, obuke u Srbiji za izazivanje nereda i dramatično obraćanje predsednice Sandu: Šta se događa u Moldaviji?

Obraćanje Sandu je usledilo nakon što su vlasti sprovele masovne racije i uhapsile desetine ljudi osumnjičenih za učešće u ruskom planu destabilizacije.

Na udaru racija bilo je više od 100 ljudi, a dogodile su se na više lokacija širom Moldavije, saopštila je policija i dodala da je plan za nerede bio „koordinisan iz Ruske federacije, preko kriminalnih elemenata“.

Prema podacima glavnog moldavskog tužioca za organizovani kriminal Viktora Furtune, za manje od 72 sata su privedena 74 čoveka, starosti između 19 i 45 godina.

Furtuna je rekao da je većina osumnjičenih „sistematično putovala“ u Srbiju gde je obučavana.

Šef moladavske policije Viorel Černauteanu je rekao da neki osumnjičeni nisu znali pravu svrhu svojih putovanja koja su im predstavljana kao hodočašća, a tek su kasnije postajali umešani u „obuku radi sejanja razdora i destabilizacije“.

Prema njegovim rečima, istrage „nisu usmerene na političke entitete, uprkos interpretacijama“.

„Ustvari, cilj im je da dokumentuju kriminalnu nameru i organizaciju tih pojedinaca koji su putovali u Srbiju na obuku“, dodao je.

Tužioci su otkrili grupu ljudi, piše Radio Slobodna Evropa iz Moldavije, starosti između 19 i 45 godina, koji su išli u Srbiju na obuku i dobijali oko 400 evra za svako putovanje.

Između ostalog, navodno su obučavani kako da probiju policijske kordone, pruže otpor organima reda, koriste gumene palice, lisice, pa čak i vatreno oružje.

Šef SIS-a, Aleksandru Mustjaca, precizirao je da se osoba koja je koordinirala obuke u Srbiji predstavila kao zaposleni u ruskim specijalnim službama i imala je nadimak „Bes“ (od ruskog – demon), a njegov identitet još nije utvrđen.

Još jedan organizator je Andrej Pavlov, oficir ruskog Ministarstva odbrane.

„Osumnjičen je za planiranje i organizovanje subverzivnih akata na teritoriji Republike Moldavije, koje je finansirala Ruska Federacija, a istovremeno je koristio mrežu grupe „Sor“ za regrutovanje još ljudi“, rekao je Mustjaca.

Prema rečima šefa SIS-a, Andrej Pavlov je poznat po organizovanju nekoliko subverzivnih aktivnosti u zemljama Evropske unije, Azije i Afrike.

„Naša budućnost je ugrožena“

„Danas vam sasvim ozbiljno kažem da su naš suverenitet, nezavisnost, integritet i evropska budućnost ugroženi“, rekla je Sandu u video obraćanju, samo nekoliko dana pre parlamentarnih izbora zakazanih za 28. septembar, prenosi Index.

Na njima će proruske stranke pokušati da se suprotstave vladajućoj proevropskoj PAS.

Predsednica je upozorila da Rusija ulaže „stotine miliona evra da bi kupila stotine hiljada glasova na obe obale reke Dnjestar, kao i u inostranstvu“, dok svakodnevno zasipa javni prostor „desetinama laži“.

„Stotine ljudi se plaća da izazovu nerede, nasilje i zastraše građane. Ako Rusija uspe da preuzme kontrolu nad Moldavijom, posledice će biti direktne i opasne za našu zemlju i ceo region“, naglasila je Sandu.

Nakon racija, predsednica je ponovila da je zemlja pod napadom Kremlja.

„Ljudi su svakodnevno opijeni lažima. Stotine pojedinaca je plaćeno da podstaknu nasilje i šire strah. Apelujem na sve građane: ne smemo dozvoliti da naša zemlja bude predata stranim interesima“, rekla je.

Optužila je Moskvu da ima saveznike unutar Moldavije, ljude „koji su već mnogo puta pokazali da su spremni da prodaju sopstvenu zemlju za novac“.

Pretnje evropskoj bezbednosti

Sandu je naglasila da bi ruski uticaj u Moldaviji imao posledice po susednu Ukrajinu i po širu evropsku bezbednost.

„Evropa će završiti na moldavskoj granici. Evropski fondovi će prestati. Sloboda kretanja bi mogla da nestane. Naša zemlja bi mogla da postane odskočna daska za infiltraciju ka Odesi. Pridnjestrovlje bi bilo destabilizovano“, upozorila je.

Rusija optužuje EU

Ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR), čiji je predsednik Sergej Nariškin, optužila je danas Evropsku uniju da planira da „okupira“ Moldaviju NATO trupama nakon parlamentarnih izbora koji se održavaju ovog vikenda.

U saopštenju, SVR tvrdi da NATO gomila trupe u susednoj Rumuniji i u ukrajinskom lučkom gradu Odesi – bilo kako bi ugušio proteste nakon nedeljnog glasanja, bilo kao pripremu za izbore u moldavskoj otcepljenoj, proruskoj regiji Pridnjestrovlje u novembru, istaknuto je na sajtu SVR-a.

„Evrobirokrate iz Brisela odlučne su da zadrže Moldaviju u skladu sa svojom rusofobičnom politikom. Namerni su da to ostvare po svaku cenu, uključujući raspoređivanje trupa i faktičku okupaciju zemlje“, navodi ruska obaveštajna agencija.

Kandidat za EU, trn u oku Moskve

Nakon početka totalne ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Moldavija je podnela zahtev za članstvo u EU i iste godine dobila status kandidata. Pregovori o pristupanju otvoreni su prošle godine, što je dodatno povećalo tenzije sa Moskvom.

„Kremlj misli da smo svi na prodaju, da smo premali da bismo se oduprli, da nismo zemlja već teritorija. Ali Moldavija je naš dom, a naš dom nije na prodaju“, rekla je Sandu u svom govoru.

Problem Pridnjestrovlja

Pridnjestrovlje je rusko-saveznička otcepljena regija Moldavije, stisnuta između dela reke Dnjestar u Moldaviji i Ukrajine. Rumunija se nalazi na njenom zapadu.

Regija se odvojila od Moldavije 1990. U septembru 2006. izglasala je referendum kojim je ponovno potvrdila svoju nezavisnost i pozvala na ujedinjenje s Rusijom. Referendum Moldavija nije priznala.

U februaru 2022. čelnici Pridnjestrovlja uputili su apel Rusiji za zaštitu.

Apel je usledio nekoliko dana nakon izbijanja rata u Ukrajini i bio je sličan apelima koje su Rusiji uputili promoskovski čelnici u delovima Ukrajine, a koje je Rusija iskoristila kao opravdanje za preuzimanje Krima 2014. godine, te velikih delova pokrajina Lugansk i Donjeck osam godina kasnije, piše Al Džazira.

Međunarodna zajednica priznaje Pridnjestrovlje kao deo Moldavije, a Evropa smatra da je tu regiju okupirala Rusija od 2022.

U Pridnjestrovlju se nalaze ruske trupe, kao i glavno rusko skladište oružja – Cobasna.

Trenutno je 1.500 ruskih vojnika stacionirano unutar otcepljene moldavske regije, prema izveštaju koji je u oktobru objavio Harvard International Review.