„Novi globalni poredak na štetu SAD i njegovih saveznika“: Putin, Si i Modi na evroazijskom samitu (VIDEO)

Si je to rekao u današnjem govoru, prenosi CNN, koji je bio centralni deo dvodnevnog samita Šangajske organizacije organizovanog s ciljem da se istakne kinesko globalno liderstvo i blisko, dugotrajno partnerstvo sa Rusijom, dok ove dve susedne zemlje nastoje da preusmere ravnotežu globalne moći u svoju korist, na štetu SAD i njihovih saveznika.

„Treba da iskoristimo snagu naših ogromnih tržišta i ekonomsku komplementarnost među državama članicama i poboljšamo olakšice u trgovini i investicijama“, rekao je Si svetskim liderima okupljenim u kineskom lučkom gradu Tjenđinu na samitu Šangajske organizacije za saradnju (SCO), koju podržavaju Peking i Moskva.

Kineski lider je obećao dve milijarde juana (oko 280 miliona dolara) bespovratnih sredstava državama članicama SCO-a ove godine, kao i dodatnih 10 milijardi juana (oko 1,4 milijarde dolara) u vidu kredita bankarskom konzorcijumu SCO-a.

Modi holding Putin’s little hand going into meeting.

Always remember what India is. pic.twitter.com/BhKgQa8tMi

— Jay in Kyiv (@JayinKyiv) September 1, 2025

Osnivanje Razvojne banke SCO

Takođe je pozvao na što skorije osnivanje Razvojne banke SCO-a koja bi podržala bezbednosnu i ekonomsku saradnju unutar bloka.

Ne spominjući direktno Sjedinjene Američke Države, Si Đinping je obećao da će se suprotstaviti „hegemonizmu“, „mentalitetu Hladnog rata“ i „nasilničkoj praksi“, u obraćanju političkim teškašima iz celog sveta, uključujući ruskog predsednika Vladimira Putina, indijskog premijera Narendru Modija i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Te izraze Si često koristi kako bi kritikovao svetski poredak za koji smatra da je pod dominacijom SAD i njihovih zapadnih saveznika.

Dok Tramp uznemirava zemlje širom sveta svojim globalnim trgovinskim ratom, povlačenjem iz međunarodnih organizacija, sečenjem strane pomoći i pretnjama na društvenim mrežama, Peking vidi SAD kao snagu koja potkopava međunarodni poredak koji je Kina pomogla da se izgradi i vidi priliku da nametne svoju viziju kao alternativu.

„Trebalo bi da zagovaramo ravnopravan i uređen multipolarni svet, univerzalno korisnu i inkluzivnu ekonomsku globalizaciju, i da učinimo globalni sistem upravljanja pravednijim i ravnotežnijim“, rekao je Si.

„Novi sistem“ bezbednosti u Evroaziji

U skladu sa Siovim komentarima, Putin je pozvao da SCO formira „novi sistem“ bezbednosti u Evroaziji, predstavljajući ga kao alternativu zapadnim savezima protiv kojih se već dugo protivi.

Si je, piše Rojters, pozvao lidere da iskoriste „mega-razmere tržišta“, dok je Putin izrazio podršku Sijevoj ambiciji da stvori novi globalni bezbednosni i ekonomski poredak koji predstavlja izazov Sjedinjenim Američkim Državama.

Šangajska organizacija za saradnju (SCO), rekao je Si u uvodnom govoru pred više od 20 svetskih lidera na dvodnevnom samitu, postavila je model za novu vrstu međunarodnih odnosa.

„Trebalo bi da zagovaramo ravnopravnu i uređenju multipolarizaciju sveta, inkluzivnu ekonomsku globalizaciju i da promovišemo izgradnju pravednijeg i uravnoteženijeg globalnog sistema upravljanja“, rekao je Si.

„Moramo iskoristiti tržište ogromnih razmera kako bismo unapredili nivo trgovinske i investicione saradnje,“ dodao je, pozvavši blok da pojača saradnju u oblastima kao što su energetika, infrastruktura, nauka i tehnologija, kao i veštačka inteligencija.

Putin je izjavio da je SCO obnovio „istinsku multilateralnost“, uz sve češće korišćenje nacionalnih valuta u međusobnim obračunima.

„To, zauzvrat, postavlja političku i socio-ekonomsku osnovu za formiranje novog sistema stabilnosti i bezbednosti u Evroaziji. Ovaj bezbednosni sistem, za razliku od evrocentričnih i evroatlantskih modela, zaista bi uzimao u obzir interese širokog spektra zemalja, bio bi istinski uravnotežen i ne bi dozvoljavao da jedna zemlja obezbedi sopstvenu bezbednost na račun drugih“, rekao je on.

Indijski premijer Narendra Modi, zajedno sa liderima iz Centralne Azije, Bliskog istoka, Južne i Jugoistočne Azije, prisustvovao je ceremoniji otvaranja u pokazivanju solidarnosti Globalnog juga.

Si je pozvao partnere organizacije da se „suprotstave mentalitetu Hladnog rata i blokovskoj konfrontaciji“ i da podrže multilateralne trgovinske sisteme.

Ovo je očigledna kritika trgovinskog rata predsednika SAD Donalda Trampa, koji je neproporcionalno pogodio ekonomije u razvoju, poput Indije, čiji su izvozi prošle nedelje pogođeni sa 50 odsto carine.

Govoreći na marginama sastanka u nedelju, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da Kina igra „fundamentalnu“ ulogu u očuvanju globalnog multilateralizma.

Prilika za popravku odnosa Indije i Kine

Peking je takođe iskoristio samit kao priliku za popravku odnosa sa Nju Delhijem, prenosi Gardijan.

Modi, koji je u Kini prvi put nakon sedam godina, i Si su se složili u nedelju da su njihove zemlje partneri u razvoju, a ne rivali, te su razgovarali o načinima za poboljšanje trgovinskih odnosa u svetlu globalne nesigurnosti izazvane trgovinskim ratovima.

Si je rekao da bi odnosi između Kine i Indije mogli biti „stabilni i dalekosežni“ ako bi se obe strane fokusirale na posmatranje jedna druge kao partnera, a ne kao rivala, preneli su državni mediji.

Si, Putin i Modi su viđeni kako razgovaraju na snimku uživo, pri čemu su trojica lidera okružena svojim službenim prevodiocima. U svom obraćanju u ponedeljak, Putin je takođe pohvalio napore Kine i Indije „usmerene na olakšavanje rešavanja ukrajinske krize“.

Xi, Modi, and Putin huddled on the red carpet in Tianjin before the Shanghai Cooperation Organization group photo.

Here’s how India’s leader is deepening ties with Russia and China: https://t.co/AMtlcZNf5i pic.twitter.com/1eig41mwqw

— Bloomberg (@business) September 1, 2025

Analitičari će pažljivo pratiti eventualni zvanični sastanak Putina, Sija i Kima. Veruje se da je Peking uznemirilo severnokorejsko pomaganje Rusiji u ratu, jer Si pokušava da balansira svoje savezništvo sa Rusijom i izbegne dodatne kaznene mere SAD zbog sukoba u Ukrajini.

„Javno je poznato da su severnokorejski vojnici već prisutni na ukrajinskom ratištu, a Rusija i Severna Koreja imaju blisku vojnu saradnju. Ako bi se sva trojica sastala, to bi bilo vrlo zapaženo od strane Sjedinjenih Država i ukazivalo bi na moguću novu dinamiku Hladnog rata“, rekao je Lim Čuan-Tiong, istraživač Instituta za napredne studije o Aziji na Univerzitetu u Tokiju.

„Ako takav sastanak ne bude održan, verovatno je zato što Kina ne želi previše da izaziva SAD, istovremeno održavajući određeni stepen trostruke nejasnoće“.

Bezbednosno orijentisani blok, koji je započeo kao grupa od šest evroazijskih zemalja, u poslednjim godinama je proširen na 10 stalnih članica i 16 zemalja posmatrača i dijaloga.

Od svog osnivanja pre 24 godine SCO je porasla ne samo po veličini, već i po uticaju, iako njeni ciljevi i programi ostaju nejasni, a prepoznatljivost im je niska, piše AP.

Među članicama SCO nekoliko jasnih protivnika SAD

Puno članstvo takođe uključuje Belorusiju, Iran, Kazahstan, Kirgistan, Pakistan, Tadžikistan i Uzbekistan. Organizacija, koja je prvobitno viđena kao suprotnost američkom uticaju u Centralnoj Aziji, proširila se 2017. godine uključivanjem Indije i Pakistana, 2023. godine Irana, a 2024. i Belorusije.

Neke od članica su jasni protivnici Zapada, posebno Iran i bliski ruski saveznik Belorusija. Ostale zemlje, uključujući Indiju, Kinu i Rusiju, imaju nejasniji odnos s obzirom na neodlučan stav Vašingtona po pitanju rusko-ukrajinskog rata i američkih tarifa koje su poremetile trgovinske odnose sa zemljama poput Kine i Indije.

Od osnivanja 2001. godine, SCO je uglavnom bio pod dominacijom Kine, regionalne ekonomske supersile, dok je Rusija koristila ovu grupu kako bi održala svoj uticaj nad bivšim sovjetskim republikama Centralne Azije – Kazahstanom, Uzbekistanom, Tadžikistanom i Kirgistanom.

Iako je ruski ekonomski uticaj postepeno opadao, naročito zbog sve oštrijih zapadnih sankcija, i Rusija i Kina su koristile savez kao okvir za regionalnu vojnu saradnju, iako ograničenu na zajedničke vojne vežbe i takmičenja u gađanju.

Belorusija, Iran, Pakistan i Indija su se pridružili kasnije, očigledno u pokušaju da podele deo rastućeg uticaja SCO-a, mada se vrednost njihovog članstva može dovesti u pitanje. Iran i Belorusija su se suočavali sa međunarodnom osudom zbog sankcija i kršenja ljudskih prava, dok je Pakistan veoma zavisan od Kine kada je reč o vojnoj opremi.

Politički naučnik sa Univerziteta u Čikagu, Dali Jang, rekao je da je SCO jedna od najistaknutijih regionalnih organizacija koje je Kina suosnovala.

„Za kinesko rukovodstvo veliki je značaj održavanja postojećih odnosa na međunarodnoj sceni, iako SCO nije bio efikasan u rešavanju glavnih izazova današnjice“, rekao je Jang.

SCO, kako izgleda, želi da se pomeri od platforme za dijalog ka „potpunom mehanizmu praktične saradnje koji donosi opipljive rezultate građanima zemalja članica“, rekla je Džun Teufel Drajer, stručnjak za kinesku politiku sa Univerziteta Majami. Ipak, ostaju pitanja: „Za koji cilj i na koji način?“

Za kineskog predsednika Si Đinpinga, „predsedavanje samitu u Tjenđinu trebalo bi da mu donese pozitivnu publicitet i možda dodatno učvrsti njegov imidž kao lidera novog globalnog svetskog poretka“, dodala je Drajer.

Mnogi lideri prisustvovaće vojnoj paradi u Pekingu u sredu

Zvanična novinska agencija Sinhua nazvala je skup u Tjenđinu „najvećim samitom SCO u istoriji“ i navela da će postaviti „plan razvoja bloka za narednu deceniju“.

Lideri oko desetak drugih zemalja pridružili su se samitu kao partnerske države za dijalog ili gosti, uključujući Egipat, Nepal i nekoliko zemalja jugoistočne Azije.

Pozivajući se na rastuću trgovinu i železnički teretni saobraćaj između Kine i ostalih članica, zemalja posmatrača i partnerskih država za dijalog, Peking očigledno želi da naglasi ekonomske koristi bloka.

Dokumenti koji su potpisani danas uključuju izjavu povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata, koju će Komunistička partija Kine obeležiti vojnom paradom u centralnom Pekingu 3. septembra. Mnogi od istih lidera prisustvovaće paradi, gde će severnokorejski lider Kim Džong Un napraviti retku pojavu u inostranstvu.