Zakon bi kaznio druge zemlje koje trguju s Moskvom, Tramp sve bliži odluci: Kad idu sankcije SAD Rusiji?

Sada, pristalice Ukrajine u Vašingtonu i Kijevu, koji mesecima očekuju da predsednik Donald Tramp pruži podršku zakonu, s nestrpljenjem iščekuju ono što je republikanski predsednik najavio kao „važnu izjavu“ o Rusiji u ponedeljak.

Tramp, koji je tokom svoje izborne kampanje obećao da će okončati rusku invaziju na Ukrajinu, nije izneo detalje o tome šta će njegova najavljena izjava sadržati, ali je poslednjih nedelja sve češće i javno izražavao frustraciju zbog odbijanja ruskog predsednika Vladimira Putina da prihvati prekid vatre i zbog sve većeg broja civilnih žrtava ruskih napada.

U utorak je Tramp odobrio slanje američkog odbrambenog oružja Ukrajini.

Dva dana kasnije, više nego ikada ranije, približio se tome da podrži zakon o sankcijama, iako još uvek nije dao konačno odobrenje za tekst zakona, prema izvoru upoznatom s njegovim razmišljanjem.

Republikanski lider većine u Senatu, Džon Tun, rekao je novinarima ranije ove nedelje da bi Senat mogao da glasa o zakonu ovog meseca.

Majk Džonson, vodeći republikanac u Predstavničkom domu, izrazio je sličan optimizam, dok su republikanski senator Lindzi Grejem i državni sekretar Marko Rubio u privatnim razgovorima s evropskim diplomatama naveli da će zakon uskoro biti usvojen, prema izvoru s direktnim saznanjima o situaciji.

„Senat će uskoro razmatrati oštar zakon o sankcijama – ne samo protiv Rusije – već i protiv zemalja poput Kine i Indije koje kupuju ruske energetske proizvode i time finansiraju Putinovu ratnu mašineriju“, napisao je Grejem u utorak na mreži X.

Ipak, ostaje nejasno da li je Tramp odustao od pokušaja da putem diplomatije utiče na Rusiju.

Neki od pristalica zakona priznaju da bi široka ovlašćenja za veto nad sankcijama, koja Bela kuća zahteva, mogla učiniti zakon više simboličnim nego suštinskim.

Govoreći novinarima u Kuala Lumpuru u petak, nakon svog drugog sastanka uživo s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, Rubio je rekao da je „nova ideja“ bila tema razgovora, koju će preneti Trampu radi daljih konsultacija.

Odbio je da iznese više detalja.

„Taj novi koncept – ovaj novi pristup – nije nešto što automatski vodi ka miru, ali bi potencijalno mogao da otvori vrata ka tom putu“, rekao je Rubio.

Takođe je ponovio Trampovu frustraciju zbog nespremnosti Moskve da pokaže veću fleksibilnost i rekao da su Amerikanci još pre nekoliko nedelja upozorili Ruse da bi zakon o sankcijama mogao uskoro biti usvojen.

Zakon, čiji su glavni sponzori senator Lindzi Grejem (republikanac) i senator Ričard Blumental (demokrata), predviđa široke sankcije protiv različitih ruskih pojedinaca, državnih institucija i finansijskih organizacija.

Takođe bi kaznio druge zemlje koje trguju s Moskvom, uvođenjem tarifa od čak 500 odsto na države koje kupuju rusku naftu, gas, uranijum i druge izvozne proizvode.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski više puta je pozivao zapadne saveznike da uvedu strože sankcije Rusiji, kako bi se izvršio pritisak na Kremlj da pristane na prekid vatre kao korak ka okončanju rata, koji sada traje već 40 meseci.

Prema rečima dva američka zvaničnika, rad na zakonu ubrzan je tokom poslednje nedelje.

Jedna osoba upoznata s razmišljanjima predsednika Trampa rekla je da tekst zakona još uvek nije gotov i da trenutna verzija ne pruža predsedniku dovoljno fleksibilnosti da sprovodi svoju spoljnu politiku nezavisno od Kongresa.

Bela kuća, kako je dodala ta osoba, sarađuje s Kongresom i sponzorima zakona kako bi se osiguralo da zakon „dopunjuje predsednikove spoljnopolitičke ciljeve“.

Jedan izvor upoznat s procesom izrade nacrta rekao je da su kongresni saradnici proteklih dana rešavali tehnička pitanja, poput toga kako da se sankcije ne odraze na rad američke ambasade u Moskvi.

Portparol senatora Grejema izjavio je za Rojters da se očekuje da zakon ne bude stavljen na dnevni red Senata pre nedelje koja počinje 21. jula, zbog drugih zakonodavnih prioriteta.

Predstavnički dom, koji takođe mora da glasa o zakonu, odlazi na letnju pauzu za dve nedelje, što znači da je vreme za glasanje veoma ograničeno.

To je naročito važno ukoliko se Trampov zahtev za smanjenje 9,4 milijarde dolara iz budžeta za inostranu pomoć i javno emitovanje – koji je prošao u Predstavničkom domu i trenutno je u Senatu – vrati u Donji dom nakon izmena.

Neki pristalice zakona priznaju da zakon ima pretežno simboličan karakter, s obzirom na to da Tramp ima široka ovlašćenja da stavi veto na sankcije, a i u svakom slučaju može ih jednostavno uvesti putem izvršne grane vlasti, ukoliko to želi.

„Predsednik već ima sva ta ovlašćenja“, rekao je jedan saradnik republikanskog senatora.