I saveznici i protivnici SAD na sastanku UN kritikovali američku akciju u Venecueli

Pred najmoćnijim telom UN predstavnici mnogih zemalja osudili su intervenciju predsednika Donalda Trampa u toj južnoameričkoj državi i njegove nedavne izjave u kojima je nagovetio o mogućnosti širenja vojnog delovanja na zemlje kao što su Kolumbija i Meksiko, zbog optužbi za trgovinu narkoticima.

Republikanski predsednik takođe je ponovio pretnju da će preuzeti dansku teritoriju Grenland zbog, kako kaže, američkih bezbednosnih interesa.

Danska, čiji je Grenland samoupravna teritorija, pažljivo je osudila američke planove za preuzimanje tog ostrva bogatog mineralima, ne pominjući poimence svog NATO saveznika.

„Nepovredivost granica nije nešto o čemu se pregovara“, rekla je Kristina Markus Lasen, danska ambasadorka pri UN.

Ona je takođe branila venecuelanski suverenitet ukazujući da „nijedna zemlja ne treba da nastoji da utiče na političke rezultate u Venecueli kroz upotrebu pretnje silom ili drugih sredstava koja nisu u skladu sa međunarodnim pravom“.

Dok je francuski predsednik Emanuel Makron nedavno odobrio hapšenje Madura, njegov izaslanik u UN je danas bio malo kritičniji, navodeći da svako kršenje međunarodnog prava od strane pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, koje uključuju i SAD, erodira „samu osnovu međunarodnog poretka“.

„Vojna operacija koja je dovela do hvatanja Madura je protivna principu mirnog rešavanja sporova i protivna je principu neprimenjivanja sile“, rekao je Džej Darmadikari, zamenik francuskog ambasadora pri UN.

Američki izaslanik pri UN Majk Volc branio je operaciju u Venecueli kao opravdanu i „hirurški izvedenu vojnu operaciju“ i osudio 15-očlani Savet bezbednost zbog kritikovanja akcije protiv Madura.

„Ako ovo telo Ujedinjenih nacija pruža legitimitet nelegitimnom narko-teroristi sa istim tretmanom kao nekom demokratski izabranom predsedniku ili šefu države, kakava je onda to organizacija, rekao je Volc koji je ranije bio savetnik za nacionalnu bezbednost presednika SAD Donalda Trampa.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je u saopštenju naveo da je „duboko zabrinut da pravila međunarodnog prava nisu bila poštovana kada je reč o vojnoj akciji od 3. januara.“ On je rekao da bi „ozbiljna“ akcija SAD mogla da postavi presedan za buduće odnose među državama.

Ambasador Venecuele pozvao je UN da učine više nego izdavanje prikrivenih komentara i osuda.

„Ako se kidnapovanje šefa države, bombardovanje suverene zemlje i otvorena pretnja dalje oružane akcije tolerišu i umanjuje im se značaj šalje se poražavajuća poruka svetu, odnosno da je zakon opcionalan, i da je sila pravi arbitar međunarodnih odnosa“, rekao je venecuelanski ambasador Samuel Monkada.

On je upozorio da zemlje ne mogu sebi da priušte da okrenu glavu.

„Prihvatnje takve logike bi značilo otvarati vrata duboko nestabilnom svetu“, rekao je on.

Predstavnik Kolumbije, suseda Venecuele, opisao je napad kao nešto što podseća na najgore mešanje u toj oblasti u prošlosti.

„Demokratija se ne može braniti ili promovisati nasiljem ili prisilom i takođe ne može da ispred nje budu ekkonomski interesi, rekao je ambasador Lenor Zalabata.

Najveći kritičari američke spoljne politike Kina i Rusija, koje su takođe stalne članice Saveta bezbednosti, pozvale su to UN telo da se ujedini u odbacivanju američkog „vraćanja eri bezakonja“.

Maduro je kao i svoj prethodnik imao bliske odnose sa Rusijom, dok je Kina bila glavna destinacija za najveći deo venecuelanske nafte.

„Ne možemo dozvoliti SAD-u da se proglasi nekom vrstom vrhovnog sudije, koji jedini ima pravo da zauzme nekuz zemlju, imenuje krivce, deli i sprovodi kazne bez obzira na poimanje međunarodnog prava, suvereniteta i neintervencije“, rekao je ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzija.

SAD su otele i uhapsile Madura i njegovu suprugu rano u subotu u Karakasu i prebacili ih na američki ratni brod, a kasnije u Njujork da odgovaraju na optužbe o učestvovanju u zaveri narko-terorizma. Maduro i njegova supruga danas su se u prvom pojavljivanju pred sudom u Njujorku izjasnili da nisu krivi.