Savostjanov: Rat ništa dobro neće dati ni nama ni ukrajinskom narodu

U pozadini pojačanog gomilanja trupa i vojne retorike počele su da se pojavljuju i javne izjave o katastrofi do koje bi mogao da dovede rat između Rusije i Ukrajine.

Iznenađujuće, dolaze od penzionisanih bezbednosnih zvaničnika, piše ovaj ruski portal.

Odjeknula je, kako navode, izjava predsedavajućeg “Sveruskog oficirskog sabora“ (OOS) Leonida Ivašova, koji se izjasnio protiv novog rata Rusije u Ukrajini i u ime ruskih oficira zahtevao ostavku predsednika Vladimira Putina. Prema rečima Savostjanova, apel Ivašova se poklapa sa zahtevima demokratske zajednice „Mir Rusiji! Mir Ukrajini! Mir svima!“.

Na svojoj Fejsbuk stranici, Ivašova je podržao Savostjanov, koji je svojevremeno radio sa Putinom u predsedničkoj administraciji.

Jevgenij Savostjanov je za republiku.ru rekao zašto je javno govorio o izjavi OOS, da li vidi stvarne preduslove za rat između Rusije i Ukrajine, kakva je budućnost zemlje u slučaju stvarne invazije na teritoriju susedne države. Navodi i da je oštro okretanje Rusije prema Kini opasno.

Svaki pokušaj invazije rezultirao bi kolosalnim razaranjem i žrtvama na obe strane, tvrdi on. Na pitanje novinarke koliko je opasno davati ovakve izjave javno, Savostjanov odgovara: “Znate, ja nekako ne ocenjujem u takvim kategorijama – koliko opasno. Sve što je legalno i u skladu sa mojim uverenjima je u redu. U onome što je napisao Ivašov nisam video ništa protivzakonito. On se poziva na ruski Ustav, a u oblasti spoljne politike ovo je prilično zdrava analiza”.

Kaže da je bio veoma iznenađen onim što je napisao Ivašov. “On je govorio na način na koji danas postupaju predstavnici demokratske opozicije – uz doslednu kritiku spoljne politike, uz analizu stanja u zemlji i opasnosti od vojnih avantura. Ono što primećujem jeste da sve što se govorilo u nekim krugovima sada se svima čini razumljivim”.

Određene analogije, kaže, izazvala je činjenica da se bukvalno istovremeno sa objavljivanjem pisma Ivašova u američkom izdanju Si-En-En pojavio članak da se, na osnovu presretanja komunikacija američkih obaveštajaca, ispostavilo da su mnogi ruski oficiri u blizini linije razgraničenja izražavali zabrinutost kako u stvarnosti sve može da prođe u slučaju ruske invazije na Ukrajinu.

“Oni se, sudeći po materijalima radio-prisluškivanja, plaše da je predsednik netačno obavešten i previše sagledava mogući tok događaja kroz ‘ružičaste naočare’”.

Možda je na ovaj način, preko penzionera poput Ivašova, vojska, kaže, pokušala da prenese vrhovnom komandantu da stvari uopšte nisu onako kako mu zvaničnici izveštavaju.

“Ovo je vrlo verovatna opcija, jer bi po svemu sudeći, svaki pokušaj invazije rezultirao kolosalnim razaranjem i žrtvama na obe strane. I uopšte, ništa dobro neće dati ni nama ni ukrajinskom narodu”.

Osvrnuo se i na nedavno istraživanje centra Levada (uvršten u registar stranih agenata) koje je pokazalo da je Putinov rejting u predratnim tenzijama u porastu.

“Tako se to uvek dešava pred rat. Isto sam primetio 1979. kada su sovjetske trupe ušle u Avganistan, 2008. kada su ruske ušle u Gruziju.

Priroda takvih pojava je vrlo jednostavna: to je kao injekcija droge. Tako smo svima pokazali da sa takvim borbenim pobedničkim raspoloženjima možemo da udarimo u lice svakoga ko hoće. Ali, čim se pojave određeni gubici i troškovi to se brzo promeni u suprotnom smeru”.

Raspoloženje u Sovjetskom Savezu, kaže, počelo je da se veoma brzo menja kada su SAD počele da šalju Stinger rakete mudžahedinima u Avganistan, a gubici sovjetskih trupa počeli eksponencijalno da rastu.

“Sada će sve biti brže, jer odmah dolaze veliki gubici. Ali najvažnije, zašto? Nema praktičnog razloga da se započne invazija na Ukrajinu, posebno ona velikih razmera”. Smatra da napad u Ukrajini nije u domenu racionalnih rešenja. “Samo u sferi iracionalnih odluka, diktiranih nekim apstraktnim idejama o sopstvenoj veličini, o sopstvenoj misiji, biće moguće objasniti invaziju, ako se iznenada dogodi”.

“Lično procenjujem verovatnoću za invaziju ne veću od 15 odsto”, kaže ovaj penzionisani pripadnik FSB.

“Upravo je prošlo 15 godina otkako je Putin održao govor u Minhenu. Pregledao sam ga ponovo. I pomislio sam kakav smo negativan put prešli u spoljnoj politici za ovih 15 godina. Onda je ipak bila apsolutno sigurna situacija na našim zapadnim granicama”.

Podseća da je jedno vreme radio u Predsedništvu gde je nadgledao vojna lica. “Kada su budući visoki vojni komandanti dolazili kod mene na razgovor, često sam im postavljao pitanje – vide li oni realnu pretnju Rusiji sa Zapada? Postoji li razuman i isplativ scenario da Zapad napadne Rusiju? Niko nije odgovorio DA za sve ove godine”.

Ako, kaže, Ukrajina iznenada uđe u NATO – a obaveze NATO-a u vezi sa njom su prihvaćene – onda će se, naravno, strateški balans promeniti ako se na teritoriji Ukrajine razmesti udarno oružje, rakete srednjeg dometa, čak i manjeg dometa sa vremenom približavanja do iste Moskve od nekoliko minuta”.

Ipak, kako kaže, to je sada druga tema. “Tada će biti neophodno pregovarati o uslovima u okviru ograničavanja naoružanja u Evropi i nerazmeštanja udarnog naoružanja u Ukrajini. Naravno, tada će nam biti postavljeni odgovarajući zahtevi. I potpuno priznajem da će to biti jedna od najvažnijih tema pregovora, na kojoj će se moći doći do zajedničkog imenioca. Ali još jednom ponavljam: ne postoji razuman scenario za napad Evrope na Rusiju”.

S druge strane, ističe, zamislite da je Ukrajina ušla u NATO. “Može se pretpostaviti da će se tamo pojaviti usijane glave koje će odlučiti da „sondiraju” Rusiju, pogolicaju joj živce, a možda i uvuku, kako su rekli Lavrov i Putin, u direktnu konfrontaciju sa NATO-om.

“Može li se to zamisliti? Treba li pokriti našu teritoriju? Mora biti pokriveno. Stoga koncentraciju ruskih trupa u tom regionu smatram ne toliko kao pripremu za napad, koliko kao pripremu za formiranje budućih utvrđenih područja na granici sa Ukrajinom. Ako na kraju bude moguće postići dogovor o opštem povlačenju trupa sa linija dodira na 200-300 kilometara, onda će trupe biti preraspoređene”.

“S druge strane, zamislite da je Ukrajina ušla u NATO. Može se pretpostaviti da će se tamo pojaviti usijane glave koje će odlučiti da „sondiraju” Rusiju, pogolicaju joj živce, a možda i uvuku, kako su rekli Lavrov i Putin, u direktnu konfrontaciju sa NATO-om. Može li se to zamisliti?

Treba li pokriti našu teritoriju? Mora biti pokriveno”. Stoga, kako kaže, koncentraciju ruskih trupa u tom regionu smatra ne toliko kao pripremu za napad, koliko kao pripremu za formiranje budućih utvrđenih područja na granici sa Ukrajinom. Ako na kraju bude moguće postići dogovor o opštem povlačenju trupa sa linija dodira na 200-300 kilometara, onda će trupe biti preraspoređene”.

Kada gledate stare Putinove govore, ukazuje Savostjanov, gde on priča o tome kakve ogromne investicije stižu sa Zapada u Rusiju, kakve dobre odnose imamo, da je Buš njegov prijatelj, setite se reči Vita Korleonea iz filma “Kum”: “Kako smo došli do ovoga?”