Šest stvari koje treba znati o proširenju Evropske unije

1. Koje zemlje žele da pristupe Evropskoj uniji?

Ukupno deset zemalja želi da postanu članice Evropske unije. Kosovo je podnelo zahtev za članstvo, ali još nije dobilo status kandidata. Bosna i Hercegovina i Gruzija su zemlje kandidatkinje.

S još sedam zemalja EU već vodi pregovore o pristupanju. Albanija, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska i Ukrajina zvanično se pripremaju za sprovođenje zakonodavstva EU, pri čemu je proces s Turskom trenutno zamrznut.

Kada Komisija završi te pregovore, ona daje procenu da li je zemlja kandidat spremna za članstvo u Evropskoj uniji.

2. Koje kriterijume država mora da ispuni da bi pristupila Evropskoj uniji?

U načelu, svaka evropska država može da podnese zahtev za pristupanje EU. Pre nego što neka zemlja zaista postane članica, ona mora da prođe opsežan proces provera i reformi. Taj proces trebalo bi da obezbedi da državne institucije funkcionišu, da je zemlja demokratski uređena i da poštuje ljudska prava. Zemlja takođe mora biti sposobna da dosledno primenjuje propise EU i da svoju ekonomiju integriše u jedinstveno tržište Unije.

Prijem nove zemlje na kraju moraju da odobre i Komisija i Evropski parlament i same države-članice. To se poslednji put dogodilo 2013. godine kada je Hrvatska pristupila Evropskoj uniji.

3. Koju ulogu ima politička situacija u zemljama kandidatkinjama?

Evropska komisija neprestano prati politička zbivanja u zemljama kandidatkinjama. Kada je nedavno proevropska stranka pobedila na parlamentarnim izborima u Moldaviji, vodeći političari EU izrazili su zadovoljstvo. Komesarka EU za spoljnu politiku Kaja Kalas ocenila je te izbore kao odluku koja određuje pravac zemlje. „To je jasno opredeljenje za evropsku budućnost Moldavije“, rekla je.

S druge strane, političari EU su zabrinuti zbog političkih zbivanja u Srbiji i Gruziji.

Brisel kritikuje prorusku politiku i sve autoritarnije ponašanje srpske vlade. Već godinu dana, pre svega mladi ljudi, protestuju na ulicama protiv korupcije i za više demokratije i vladavinu prava. Srpska vlada je kao odgovor smanjila sredstva za univerzitete i plate akademskom osoblju. EU traži da se ponovo uspostavi sloboda nauke, sprovedu pravosudne reforme i zaštite osnovna prava. Trenutno Srbija ne ispunjava te zahteve, pa je proces pristupanja zastao.

U Gruziji je proces pristupanja već godinu dana zamrznut. Prema rečima poverenice Kaje Kalas, Gruzija je „samo još formalno kandidatkinja za članstvo“. To je izjavila u utorak prilikom predstavljanja novog izveštaja o napretku. Tada se Kalas javno obratila gruzijskoj vladi: „Ako mislite ozbiljno s EU, slušajte svoj narod i prestanite da zatvarate opozicione lidere, novinare i ljude koji misle drugačije – tada možemo ponovo da razgovaramo.“

4. Koje zemlje imaju dobre izglede?

„Zemlja koja je najbolje pripremljena za članstvo u EU jeste Crna Gora“, kaže Kalas. Ta balkanska država sa oko 600.000 stanovnika već je u četiri od šest tematskih oblasti sprovela potrebne reforme. Prema izvorima iz EU, pregovori o pristupanju mogli bi biti završeni do kraja 2026. godine.

Uz Crnu Goru, znatan napredak ostvaruju i Moldavija i Albanija.

Pozitivno su ocenjeni i pomaci u Ukrajini. Aktuelni izveštaj verovatno je najpovoljnija procena koju je Komisija dala Ukrajini od njene prijave za članstvo pre tri godine. Autori hvale planove za vladavinu prava i akcioni plan za nacionalne manjine. Međutim, i dalje postoje nedostaci u borbi protiv korupcije.

Osim toga, jedna članica Unije trenutno se protivi prijemu Ukrajine u EU. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je u utorak na konferenciji u organizaciji Juronjuza da bi ukrajinsko članstvo ugrozilo Evropu.

5. Kada bi Evropska unija mogla da primi nove članice?

Evropska unija trenutno ima 27 država-članica. Taj broj bi uskoro mogao da se poveća – ako bude onako kako bi to želela visoka predstavnica Kaja Kalas. Ona smatra da je realno moguće do 2030. godine integrisati nove zemlje u Uniju.

Posmatrači, međutim, smatraju to malo verovatnim. Najpre bi sama EU morala da se reformiše iznutra.

6. Pre proširenja – koje zadatke EU mora da reši?

Evropska komisija postavila je proširenje Unije kao prioritet. U svetlu ruskog napada na Ukrajinu, proširenje EU postalo je neophodnost, izjavila je visoka predstavnica Kalas u utorak.

Komesarka za proširenje Marta Kos, trenutno radi na ideji uvođenja svojevrsne „prelazne faze“ za nove članice. „Naš glavni cilj jeste da nove države-članice EU učine snažnijom, a ne slabijom“, rekla je Kos na konferenciji za novinare.

Milan Nič iz Nemačkog društva za spoljnu politiku sumnja da su EU i njene institucije spremne da prime nove članice. „Ni u kom slučaju“, rekao je on u razgovoru za DW. Ako bi se broj članica povećao, postojeći procesi donošenja odluka mogli bi brzo da dostignu svoje granice i da dovedu do blokada – naročito ako bi se odluke i dalje morale donositi konsenzusom. Takođe bi morala ponovo da se pregovara raspodela budžeta EU.

Osim toga, Nič smatra da su nacionalne vlade dužne da bolje informišu svoje građane o mogućem proširenju Unije. Iako se, prema istraživanju Eurobarometra, 56 odsto državljana zemalja EU načelno zalaže za prijem novih država, mišljenja se znatno razlikuju – u Švedskoj 79 odsto ispitanika podržava proširenje, dok je u Francuskoj taj udeo samo 42 odsto.