„Nedelja trijumfalne diplomatije“: Da li Si Đinping drži stvari pod kontrolom?

Deset godina kasnije, nakon što je eliminisao domaću opoziciju i osigurao nezapamćen treći predsednički mandat, Si je na paradi povodom 80. godišnjice u sredu bio okružen ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i severnokorejskim liderom Kim Džong Unom.

Lideri Komunističke partije Kine bili su raspoređeni među stranim gostima.

Paradi je prethodio visokoprofilni samit između Sija i indijskog premijera Narendre Modija tokom vikenda na sastanku Šangajske organizacije za saradnju (SCO) u Tjenđinu, kao i retka poseta Tibetu prošlog meseca.

Ova demonstracija diplomatske moći, izdržljivosti i geopolitičkih ambicija pomogla je da se ublaže sumnje nekih posmatrača u vezi sa vitalnošću 72-godišnjeg predsednika, s obzirom na povremena odsustva i još uvek nepoznate planove o nasledniku. Takođe je, kažu stručnjaci, pomogla da se skrene pažnja javnosti sa usporenog ekonomskog rasta, piše Rojters.

Dugovečnost je bila u mislima lidera dok su se penjali na tribinu na pekinškom Trgu Tjenanmen – Si i Putin su u trenutku kada su mikrofoni ostali uključeni razgovarali o transplantaciji organa i mogućnosti da ljudi žive i do 150 godina.

„Ova nedelja trijumfalne diplomatije pokazuje da Si i dalje čvrsto drži uzde elite Komunističke partije“, rekao je Nil Tomas iz njujorškog think-tanka Asia Society. Pošto ne može da izgradi legitimitet na ekonomskom rastu kao njegovi prethodnici, Si se okrenuo nacionalizmu „kao načinu da to nadoknadi“, kaže Tomas.

„To je pokušaj da se pažnja skrene sa ekonomskih problema i da građani ponovo osete ponos što su Kinezi, čak i ako svakodnevno osećaju nezaposlenost, pad cena nekretnina i stagnaciju plata“.

Si gradi imidž starijeg državnika

Si je dodatno naglasio svoj imidž starijeg državnika izborom odeće: sivi kostim u stilu Mao Cedunga, u skladu sa njegovom prosedom kosom – za razliku od crnih odela njegovih kolega, i crne odeće koju je nosio na paradi pre deset godina.

Njegov zamenik, premijer Li Ćijang, čija je uloga u unutrašnjoj politici oslabila, zadužen je bio za relativno sporedne susrete sa liderima Malezije i Uzbekistana.

Visokoprofilne susrete sa Kimom, Modijem, turskim predsednikom Erdoganom i drugima, obavio je Ćai Ki, koji vodi Centralni sekretarijat partije i odgovoran je za njenu ogromnu administraciju.

Na zahtev Rojtersa za komentar, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova uputilo je na transkripte konferencija za medije vezanih za nedavne diplomatske događaje, ističući partnerstva sa zemljama u razvoju i pozicionirajući Peking kao posvećenog partnera miroljubivog razvoja i međunarodne saradnje.

Udarci Trampa a doček kod Sija

Mnoge zemlje čiji su lideri prošle nedelje posetili Kinu pogođene su trgovinskim tarifama koje je ove godine uveo američki predsednik Donald Tramp – uključujući i Indiju, koja i dalje kupuje rusku naftu, uprkos zapadnim sankcijama zbog Putinove invazije na Ukrajinu.

Jedan od najupečatljivijih trenutaka ovog diplomatskog susreta bio je kada su Modi i Putin, držeći se za ruke, prišli Siju da razgovaraju, naglašavajući lične tenzije između Trampa i Modija, kao i neuspeh Vašingtona da Indiju, tradicionalno nesvrstanu, privuče kao protivtežu Rusiji i Kini.

„Na kraju krajeva, jedan od najvećih pokretača ovog demonstriranja solidarnosti u SCO jeste američka politika,“ rekla je Iven Pej, direktorka konsultantske firme Trivium China.

Tramp, koji je paradu opisao kao „prelepu“ i „veoma, veoma impresivnu“, ironično je objavio na društvenim mrežama da Kina sarađuje sa Putinom i Kimom da bi „kovali zaveru protiv Sjedinjenih Američkih Država“.

Kremlj je odgovorio da se ne radi o zaveri i ukazao da su Trampovi komentari bili ironični.

Si kao predvodnik zemalja u razvoju

Analitičari navode da Sijeva diplomatska ofanziva pokazuje ambiciju Kine da se predstavi kao pouzdan partner zemljama u razvoju, nudeći benefite poput investicija i čak novu razvojnu banku – što je veliki korak napred za SCO, koji se tokom godina proširio da uključuje i Indiju, Pakistan i Iran.

„Kineska poruka da je stabilnija i pouzdanija alternativa Sjedinjenim Državama odzvanja u velikim delovima sveta, posebno u Aziji, gde se SAD sve više doživljavaju kao ratoborna sila“, rekao je Erik Olander, glavni urednik China-Global South Project, istraživačke agencije.

„Mnoge zemlje u razvoju i srednje sile možda i dalje sa rezervom gledaju na kineske inicijative za upravljanje i razvoj, ali Kina makar nudi viziju budućnosti – što je ključno za ekonomije sa mladom populacijom koja traži bolje mogućnosti za zapošljavanje,“ rekao je Olander.

Izazovi ostaju uprkos uspesima

Si se suočava sa ozbiljnim izazovima u upravljanju ovom velikom i često neujednačenom koalicijom dok razmatra mogućnost četvrtog mandata 2027. godine, čime bi dodatno učvrstio svoj status najmoćnijeg kineskog lidera posle Mao Cedunga.

Ukorenjene spoljnopolitičke pozicije Kine, uključujući teritorijalne sporove i industrijske subvencije koje preplavljuju strana tržišta jeftinim izvozom, verovatno će ostati tačke tenzije, navode stručnjaci – dok duboko nepoverenje Indije prema Kini neće nestati zbog jednog kratkog sastanka.

„To ne mora nužno da označava veliki zaokret ka Kini kao novom vođi međunarodnog poretka,“ zaključio je Nil Tomas iz Asia Society.