Kako je Španija postala najslabija karika NATO-a?

Oni smatraju da je duboko nepravedno što Španija, posebno sa snažnim ekonomskim rastom, nije dala veći doprinos evropskim naporima da se podrži Ukrajina i ojačaju sopstvene odbrane.

Kada se lideri sledeće nedelje okupe u Briselu na samitu da razgovaraju o dubljoj odbrambenoj saradnji, očekuje se da će španski premijer Pedro Sančez da stane u red. Ako to ne učini, doći će u sukob sa svojim kolegama, rekao je za Politico jedan diplomata koji je učestvovao u pripremama za samit, pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme.

Drugi sagovornik se složio da južnoevropske zemlje kao što su Italija i Portugal moraju da učine svoj deo za sever Evrope, posebno ako žele pomoć u rešavanju problema migracija iz Afrike i Bliskog istoka.

„Sada se nadamo da će se NATO obaveza od 5 odsto izdvajanja stvarno brzo ubrzati jer nam vreme ističe“, rekao je finski ministar odbrane Anti Hakanen, čija zemlja deli 1.300 kilometara dugu granicu sa Rusijom.

„To je ono što mi kao zemlja na prvoj liniji fronta naglašavamo – da druge zemlje moraju brzo da odrade svoj deo“.

I tu stvari postaju komplikovane.

Na samitu u junu, lideri NATO-a su se dogovorili da povećaju izdvajanja za odbranu i bezbednost na pet odsto BDP-a godišnje tokom naredne decenije, sa sadašnjih dva odsto.

Neki zvaničnici iz Severne Evrope smatraju da je ovaj novi cilj sa rokom do 2035. premali i prespor, imajući u vidu rat koji Vladimir Putin vodi u Ukrajini i sve češća kršenja evropskog vazdušnog prostora od strane ruskih dronova i aviona.

Oni, takođe, smatraju da Evropa mora sama povećati odbrambena izdvajanja jer SAD neće zauvek biti tu da pomažu.

Ali Sančez je odbio da prihvati novi cilj u potpunosti. To je izazvalo gnev američkog predsednika, koji je ove nedelje zapretio da će uvesti nove carine kao kaznu za „neposlušnog“ člana NATO-a.

„Neverovatno nepristojno“

Prema ranijim podacima, Španija je pre ove godine izdvajala samo 1,28 procenata BDP-a za NATO, što je najmanje među svim članicama. Sančez je tvrdio da Španija ne mora mnogo da troši da bi ispunila svoje obaveze.

„Mislim da je to neverovatno nepristojno“, rekao je Tramp u utorak. „I mislim da bi trebalo da budu kažnjeni zbog toga. Da, mislim“.

Trampova kritika naišla je na razumevanje u Švedskoj, najnovijoj članici NATO-a. „Mislim da postoji svest u Španiji i među drugim saveznicima da je sada zaista vreme da se ispune obaveze o ulaganjima u odbranu“, rekao je švedski ministar odbrane Pal Jonson.

„Veoma je, veoma važno da svi naši saveznici poštuju dogovore na koje smo svi pristali… uključujući i Španiju“.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute pokušao je da umanji značaj spora na jučerašnjem sastanku ministara odbrane Alijanse u Briselu.

„Na pojedinačnim saveznicima je da doprinesu zajedničkom naporu onoliko koliko mogu“, rekao je.

„Niko ne može dovesti u pitanje posvećenost Španije NATO-u“, poručila je španska ministarka odbrane Margarita Robles na istom skupu. „Već 40 godina smo pouzdan partner“.

Međutim, pitanja o tome kako zemlje treba da podele teret evropske bezbednosti i otpornosti ostaće visoko na agendi lidera EU u narednim danima.

Evropska komisija danas će objaviti konačni plan za pripremu EU za odbranu, odnosno svoju „mapu puta“ za borbenu spremnost. Plan će biti predstavljen na konferenciji za novinare uz prisustvo visoke predstavnice za spoljnu politiku EU, Kaje Kalas.

Zatim, naredne nedelje, evropski lideri će raspravljati o finansiranju pomoći Ukrajini u ratu protiv Rusije, na samitu u Briselu 23. oktobra.

Na prvi pogled, kažu neki zvaničnici EU, Španija bi trebalo da bude u dobroj poziciji da pomogne. Zemlja beleži snažan ekonomski rast – 3,2 odsto u 2024, a očekuje se rast od 2,6 odsto ove godine, prema podacima Evropske komisije.

Ipak, u periodu od januara 2022. do avgusta 2025, Španija je odvojila samo 790 miliona evra za vojnu pomoć Ukrajini, uključujući donaciju tenkova i sistema PVO, prema podacima koje prati Kiel Institut.

Za poređenje: Nemačka je obezbedila 17,7 milijardi evra vojne pomoći, Ujedinjeno Kraljevstvo 13,3 milijarde, dok mediteranske zemlje uglavnom zaostaju – Italija je donirala 1,7 milijardi, a Grčka samo 150 miliona evra.

Kada je reč o Trampovim pretnjama da će uvesti kaznene carine Španiji, zvaničnici EU ostali su prilično mirni.

Pravno gledano, Sjedinjene Države ne mogu da ciljaju pojedinačnu članicu EU carinama, jer trgovinska pitanja vodi Evropska komisija u ime celog bloka.

Ali, ono što Tramp može da uradi jeste da ciljano pogodi španski izvoz, poput svinjetine ili vina.

„Trgovina je isključiva nadležnost Evropske komisije, koja deluje u ime svih država članica EU,“ rekao je portparol Komisije Olof Gil.

„Odgovorićemo na odgovarajući način, kao i uvek, na bilo koju meru preduzetu protiv jedne ili više država članica“.

Takođe je podsetio da između EU i SAD postoji trgovinski sporazum koji može da se koristi za rešavanje ovakvih pitanja.

Sančez nije zabrinut

Na domaćem terenu, međutim, Sančez verovatno nije previše zabrinut. Iako tenzije sa Trampom mogu da zakomplikuju odnose između Madrida i Vašingtona, one su politički korisne za Sančeza kod kuće.

Prema najnovijim anketama, Sančez nije popularan političar – čak 67 odsto građana ga smatra „nepouzdanim“.

Međutim, većina Španaca podržava njegov stav da Španija ne treba drastično da poveća vojnu potrošnju.

Pablo Simon, politikolog sa Univerziteta Karlos III u Madridu, izjavio je da Španija tradicionalno okleva da se previše uključi u međunarodnu bezbednosnu politiku i da je ostajala neutralna u globalnim sukobima.

Odluka zemlje da se pridruži NATO-u 1982. godine bila je izuzetno kontroverzna, a milioni građana su protestovali protiv španske vlade kada je podržala američku invaziju na Irak 2003.

„Stav premijera Sančeza je popularan jer odražava oprezan pristup Španaca prema pitanju odbrane, dok je Donald Tramp nepopularna figura u Španiji,“ rekao je Simon.

„Iz čisto unutrašnjopolitičke perspektive, sve dok Španci imaju osećaj da ispunjavaju svoje obaveze kao država, to je dobitna strategija“.

Čak i kada bi Sančez želeo da popusti pod Trampovim pritiskom, nema političku podršku da zemlju obaveže na značajno povećanje vojne potrošnje, dodaje Simon.

Sumar, krajnje levičarska stranka i mlađi koalicioni partner u vladi, protivi se svakom potezu koji bi mogao da ugrozi finansiranje socijalnih programa.

S druge strane, opozicija desnog centra verovatno ne bi podržala novi budžet potreban za veliko povećanje izdvajanja za vojsku.