Sporazum Evropske unije i Indije – alternativa Kini?

Evropske unija i Indijaokončale su pregovore o stvaranju nove ogromne zone slobodne trgovine. To su u Nju Delhiju objavili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i indijski premijer Narendra Modi.

Smanjenje trgovinskih barijera i carina ima za cilj podsticanje razmene robe i usluga između EU i Indije. Cilj je podsticanje rasta i zapošljavanja, a istovremeno smanjenje neželjene zavisnosti od drugih zemalja.

Nemačka industrijska i trgovinska komora (IHK) ne štedi superlative kada je reč o tom dogovoru u naziva ga jednim od najvećih sporazuma na svetu – pa čak i „prekretnicom“ za nemačku privredu.

Firma iz Štugarta – kablovi u Indiji skoro tri decenije

Proizvođač kablova „Lap“ iz Štutgarta prisutan je u Indiji već skoro 30 godina — za to srednje preduzeće ta zemlja je i trgovinski partner i mesto proizvodnje. Prva od tri fabrike kompanije „Lap“ u Indiji otvorena je 1998. u Bangaloreu, a najnovija prošle godine u Daruheri.

Tamo se proizvode kablovi, ali i oprema za sektore obnovljivih izvora energije i železničkog saobraćaja — pre svega za indijsko tržište.

Dok su se mnoge firme u Nemačkoj i EU proteklih decenija više fokusirale na Kinu, „Lap“ se opredelio za Indiju. Strategija se isplatila: odmah posle Nemačke, Indija je najveće tržište za „Lap“ grupu.

Ipak, i „Lap“ se nada da će trgovinski sporazum omogućiti da se iskoriste dodatni potencijali indijskog tržišta.

Uticaj geopolitičkih dešavanja poslednjih godinu dana

Direktor kompanije Matijas Lap sporazum ocenjuje kao „istorijski korak“ — posebno za Nemačku. Prema njegovim rečima, Indija i EU već danas imaju veliki obim trgovine, sa tendencijom rasta. Nemačka u tome ima „ubedljivo najveći udeo“.

„Lap“ doduše sledi strategiju „lokalno za lokalno“, odnosno proizvodi u Indiji pretežno za indijsko tržište. „Ali, naravno, i mi imamo koristi od uklanjanja trgovinskih barijera“, objašnjava Lap — na primer zato što se u Indiju izvoze specijalni kablovi te firme iz drugih zemalja EU.

Katalizator za intenzivnije trgovinske odnose sa Indijom, prema Lapu, jesu geopolitička dešavanja u proteklih dvanaest meseci.

„Za Indiju i EU, geopolitička kretanja u poslednjih godinu dana svakako su bila snažan podsticaj da prodube svoju ekonomsku saradnju i postanu nezavisnije od spoljašnjih tržišnih poremećaja“, kaže on.

Sporazum stvara stabilan, pouzdan i za obe strane otvoren privredni prostor, koji donosi stratešku sigurnost u planiranju:

„Od toga neposredno profitiraju sektori poput tehnologije, farmacije, tekstila, automobilske industrije i električnih mašina.“

Najviše koriste imaju nemačka srednja preduzeća

Pohvale sporazumu stižu i od Jana Netera, direktora Nemačko-indijske trgovinske komore. On očekuje da će za nemačke proizvode i usluge znatno biti olakšan pristup indijskom tržištu.

Korist će, prema njegovim rečima, imati pre svega nemačka srednja izvozno orijentisana preduzeća — naročito ona koja nude „kvalitetna nemačka tehnološka rešenja“. „Pored toga, bolji uslovi za investicije dovešće do snažnijeg angažmana nemačke industrije na terenu“, kaže Neter.

Sporazum bi mogao da pokrene stvari i kada je reč o nedostatku stručne radne snage i dolasku kadrova iz inostranstva.

Neter veruje da bi sporazum mogao da olakša doseljavanje stručnjaka iz Indije u Nemačku. Konkretno, okvirni dogovori za digitalna rešenja mogli bi da obuhvate, na primer, priznavanje diploma i izdavanje viza. Od toga bi posebno profitirale oblasti sa nedostatkom kadrova, poput IT sektora, inženjerstva i zdravstva.

Ogromno tržište rasta

Prednosti vidi i Ajke Vencel, futurolog i ekonomista za inovacije u Institutu za istraživanje trendova i budućnosti u Hajdelbergu. On analizira promene na tržištima i u stilovima života i iz toga izvodi prognoze i takozvane megatrendove. Vencel kaže:

„Sporazum EU–Indija je toliko važan jer sa oko 1,4 milijarde ljudi otvara ogromno tržište rasta, smanjuje zavisnost od Kine, diverzifikuje lance snabdevanja, jača evropsku industriju i učvršćuje geopolitička partnerstva u multipolarnom svetu.“

Kina ponekad služi kao model. Indija je, s druge strane, perspektivni partner za izvoz i transfer tehnologije, posebno za industrije orijentisane ka budućnosti u Nemačkoj, kao što su mašinstvo i energetika.

Indijska vlada takođe mnogo čini na tom planu, dodaje Vencel. „Snažno promoviše energetski sektor, čineći Indiju atraktivnim investicionim tržištem i teži ka velikoj energetskoj samostalnosti do 2040. godine.“

Usred geopolitičkih previranja, Indija je shvatila da su energetska pitanja pitanja njenog sopstvenog suvereniteta i geostrateške bezbednosti, nastavio je Vencel.

Indija još mora da radi na infrastrukturi

Slabosti Vencel vidi pre svega u indijskoj infrastrukturi — od elektroenergetske mreže do sistems bolnica.

„Struja za firme nigde nije skuplja nego u Indiji. Razlog za to je što distributeri električne energije poljoprivrednicima struju prodaju po proizvodnoj ceni.“ Time se deo troškova preliva na privredu.

Tu Indija mora da deluje, smatra Vencel. Prema njegovim procenama, Indiji će do 2030. godine biti potrebno isto toliko električne energije koliko danas troši EU.

Sigurnost planiranja kao kritična tačka

I Neter smatra da ni posle potpisivanja sporazuma neće nestati sve trgovinske prepreke.

„Uprkos sporazumu o slobodnoj trgovini, Indija će i dalje štititi određene tradicionalne sektore u kojim radi mnogo ljudi, poput poljoprivrede, čelične i automobilske industrije.“

Zbog toga će, prema njegovim rečima, delimično ostati visoki birokratski zahtevi, necarinske trgovinske prepreke i složene procedure sertifikacije.

Nezavisno od toga, indijska regulativa važi za složenu, naročito kada je reč o administrativnim zahtevima. Tako se, prema Neteru, dešava i da se propisi uvode u kratkim rokovima. To otežava sigurnost planiranja. Dakle, sporazum je poboljšanje za trgovinu sa Indijom — ali i dalje ima prostora za napredak.