– Smešne su tvrdnje da je svetsku ekonomsku krizu uzrokovao dosledno primenjivan koncept laissez-faire. Pre svega zbog toga što se Zapad od koncepta laissez-faire udaljio pre sto godina. U XIX veku bili smo blizu tog koncepta, ali čak ni to nije bio savršeni laissez-faire. Danas postoji mešovita ekonomija – kombinacija država i kapitalizma i slobode. A ekonomsku krizu uzrokovali su, od početka do kraja, elementi države – centralne banke, regulacija, bankarski podsticaji. Tržište nikada ne bi dozvolilo krizu – kaže za Danas Jaron Bruk, američki preduzetnik i izvršni direktor Instituta Ajn Rend.

Bruk je nedavno održao predavanje na regionalnoj konferenciji međunarodne studentske organizacije Students for Liberty na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Konferenciju su organizovali Studenti za slobodu Srbija i Libertarijanski klub Libek.

Kako vidite politiku grčkog premijera Aleksisa Ciprasa? Mediji su o njegovoj partiji rutinski izveštavali kao o krajnje levoj, ali izgleda da je gotovo globalna fascinacija Ciprasom iščezla.

– Fascinacija jeste prestala. Ne mislim da je Cipras baš levičar, negde je u sredini. Prihvatio je uslove Evropljana, ali mislim da je bio u situaciji u kojoj nije mogao da pobedi. Međutim, niko nije preporučivao ono što bi za Grčku, po mom mišljenju, bilo zaista dobro – proglasiti difolt i restrukturirati ekonomiju prema kapitalističkom modelu uz potpunu privatizaciju svega, smanjiti poreze i regulaciju. Dakle, trebalo je uraditi suprotno onom što je Evropa zahtevala. Učiniti to i smanjiti javni sektor bilo bi bolno, ali bi se završilo mnogo bolje.

Kako ocenjujete politiku štednje u EU?

– Ne mislim da uopšte ima štednje, to zvuči kao šala. Nijedna vlada u Evropi, u stvari, ne smanjuje potrošnju. Za njih je štednja povećanje poreza, a to je glupo. To je loša ekonomija i svakako ne predstavlja štednju. To je micanje resursa iz privatnog sektora koji je produktivan, koji stvara i zapošljava ljude u javni sektor koji je neefikasan i u krajnjoj liniji destruktivan. Evropi zapravo treba ogromno smanjenje javne potrošnje i u isto vreme ogromno kresanje poreskih stopa. Velika Britanija je nešto učinila u tom smislu i zapravo se sasvim lepo oporavlja. Dakle, čak i mali koraci su od pomoći. Ako bi se učinilo puno, rast bi bio veoma brz.

Mnogi u Srbiji bi sa radošću pozdravili vašu ideju da se SAD povuku iz NATO i UN. Ali kakve bi bile posledice toga za evropsku i svetsku bezbednost?

– Iz američke perspektive moram da kažem da je to problem Evrope. Mislim da bi kratkoročne posledice bile loše po Evropu, osnažile bi Putina, rusku agresiju i druge loše elemente… Ali dugoročno to bi bilo dobro jer bi jasno definisalo američku spoljnu politiku i svetu dalo primer kako adekvatna spoljna politika treba da izgleda. Na kraju, to bi minimalizovalo rizik od svetskog rata. Mislim, šta bi se danas dogodilo ako bi Putin napao Estoniju? Estonija je članica NATO. SAD su ugovorom obavezane da brane Estoniju. Znači, to bi nas dovelo do ivice nuklearnog rata, a bilo bi smešno doći u takvu situaciju zbog Estonije. Zašto bi Amerikanci trebalo da umiru? A onda (posle povlačenja SAD) bi Evropa, uključujući Nemačku i druge zemlje, morala da razmisli o svojim odbrambenim budžetima, da ih poveća. A to bi možda donelo više ekonomske slobode, jer bi morale da smanje druge troškove.

Šta su po vašem mišljenju koreni izbegličke krize?

– Prvi koren je potpuna katastrofa na Bliskom istoku i u Africi uzrokovana usponom radikalnog islama i brutalnošću islamističke ideologije i prakse koja uzrokuje haos u svim zemljama gde žive muslimani, u čitavoj Africi i na čitavom Bliskom istoku, a Evropljani ne čine ništa povodom toga. Drugi koren su evropske države blagostanja. Ako hoćete da odete bilo gde i da dobijete besplatnu kuću, samo idite u Nemačku i Švedsku. Kada (izbeglice) dođu Nemačka im doslovno daje novac i smeštaj, čak i Švedska koja ima veliki nedostatak stambenog prostora. Šveđani nemaju kuće. Pa ipak, izbeglice ih, kao prioritetne, dobijaju prve. Dakle, država blagostanja je magnet koji ih privlači, a radikalni muslimani ih potiskuju. Još jedan magnet je to što evropske zemlje nemaju mlade radnike, populacija je ostarela. Neko treba da plati poreze za beneficije starih. Nemačka je u velikom problemu zbog obećanja datih penzionerima.

Spoljnopolitički prioritet Srbije je da uđe u EU. Šta biste preporučili kao zastupnik objektivizma i racionalne sebičnosti?

– Kažem vam – nemojte to učiniti. Srbija treba da ustanovi sopstvenu ekonomsku politiku, više okrenutu ka laissez-faire konceptu. Ako hoćete, možete uvesti evro, otvorite granice za rad i kapital, ali nema razloga da usvojite briselski regulatorni fašizam. EU je katastrofa kada je reč o regulaciji rada i proizvoda, ne želite valjda da vam to nametnu. Ako ne verujete sopstvenoj centralnoj banci, usvojite evro bez ulaska u EU. Dakle, preporučujem uvođenje slobodne ekonomije u Srbiji, niže carine, lakše kretanje ljudi, a zbog svega toga ne morate u EU. Možete da uradite to unilateralno i ostvarite sve koristi koje ima Evropa bez loših stvari u EU.