Ovo su najnebezbednije zemlje u Evropi, Srbija u prvih deset

Institut za ekonomiju i mir (IEP) je nezavisna, neprofitna organizacija sa sedištem u Sidneju, u Australiji, koja svake godine objavljuje Globalni indeks mira, izveštaj u kom 163 zemlje sveta rangira po nivou mira.

Ovogodišnji izveštaj za najopasniju zemlju sveta proglasio je Rusiju, dok je najbezbednija Island. Srbija, koja se relativno dobro kotira kao 64. najbezbednija zemlja sveta, na nivou Evrope završila je na sedmom mestu na spisku najopasnijih zemalja za 2025. godinu.

Kako se meri nivo mira?

Globalni indeks mira koristi 23 pokazatelja, podeljenih u tri glavne kategorije – društvenu bezbednost, prisutnost konflikta i nivo militarizacije. Kako pojašnjava Index.hr, pri izradi indeksa uzimaju se u obzir broj smrtnih slučajeva izazvanih unutrašnjim sukobima, učestalost nasilnih demonstracija, percepcija kriminala u društvu i uticaj terorizma na svakodnevni život.

Ovogodišnje istraživanje pokazuje da je nivo globalnog mira opao za 0,36 odsto u odnosu na prošlu godinu, što predstavlja 13. pogoršanje u poslednjih 17 godina.

Zbog čega svet postaje sve manje bezbedan?

Kako dalje stoji u izveštaju IEP-a, a pojašnjava Index, sukobi sve više prelaze granice, a svet ulazi u „doba fragmentacije moći“.

Čak 78 zemalja učestvuje u oružanim sukobima van svojih granica, dok broj država sa značajnim uticajem u drugim zemljama raste sa šest 1970-ih na 34 danas. Jačaju geopolitička rivalstva, suparništvo SAD-a i Kine i regionalni centri moći, dok globalna saradnja opada. Paralelno, militarizacija ponovo raste – vojna potrošnja čini preko 74 odsto troškova nasilja, ulaganje u mirovne misije je minimalno, a broj aktivnih sukoba i dalje se povećava.

Ekonomija i nasilje

Nasilje i strah od nasilja imaju značajan negativni uticaj na ekonomiju. Troškovi nasilja uključuju štetu na imovini, telesne povrede i psihološki stres, dok strah od nasilja smanjuje spremnost na ulaganja i potrošnju.

Javna i privatna sredstva koja se troše na prevenciju i posledice nasilja odvlače resurse od produktivnih aktivnosti, što dovodi do gubitka produktivnosti i smanjenih prihoda.

Suprotno tome, prema podacima IEP-a, mirnije države ostvaruju bolji ekonomski rast, veće poverenje u institucije i bolje društveno blagostanje, što pokazuje da mir i stabilna ekonomija idu ruku pod ruku.

Kako se kotiraju Srbija i zemlje regiona?

Srbija je u IEP-ovom izveštaju svrstana u regiju Zapadne i Centralne Evrope (Srbija je na sedmom mestu ako se uzme u obzir cela Evropa), a u okviru svoje grupe rangirana je kao treća po redu najopasnija država, nakon Francuske i Kipra.

Kako stoji u izveštaju, Zapadna i Centralna Evropa najmirnija je regija na svetu po Globalnom indeksu mira za 2025. godinu, a dom je Islandu, ovogodišnjem nosiocu laskave titule najmirnije zemlje sveta, za kojim slede Irska, Austrija i Švajcarska.

Bosna i Hercegovina, Albanija i Severna Makedonija ponele su peto, šesto i sedmo mesto na spisku najopasnijih zemalja Zapadne i Centralne Evrope (odnosno osmo, deveto i deseto mesto u celoj Evropi), dok se među zemljama iz našeg regiona, najbolje kotira Slovenija, kao sedma najbezbednija zemlja ove grupe. Za njom slede Mađarska i Hrvatska na dvanaestom i trinaestom mestu po bezbednosti.

Crna Gora, iako je u donjoj trećini liste najbezbednijih, na niskom 23. mestu, zabeležila je najveće poboljšanje u svojoj regiji, sa ukupnim rastom ocene mira od 2,3 odsnot u protekloj godini.

Najviše je doprinelo poboljšanje u oblasti bezbednosti, pri čemu su stopa ubistava i indikator političkog terora smanjeni za 70 odsto odnosno 25 odsto. Stopa ubistava iznosi 0,8 na 100.000 stanovnika, što je najniži nivo u istoriji Crne Gore, stoji u IEP-ovom izveštaju.