Međunarodna nevladina organizacija Srbiju svrstala u kategoriju „pod represijom“

U okviru istraživanja CIVICUS Monitor, kategorija „pod represijom“, druga najniža u globalnom okviru, odnosi se na države u kojima je prostor za delovanje građana ozbiljno ograničen, a neslaganje s vlašću nosi teške posledice, uključujući nasilje, sudski progon ili zatvorske kazne, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Time se kako, navodi nevladina organizacija Građanske incijative, Srbija u 2025. pridružila grupi od 50 zemalja sa statusom „pod represijom“, među kojima su Gruzija, Zimbabve, Pakistan i El Salvador.

Srbija je prethodno bila u kategoriji država u kojima je prostor za delovanje građana bio „opstruiran“.

„Snižavanje ocene za Srbiju predstavlja prekretnicu“, izjavila je Ine Van Severen, rukovoditeljka istraživanja CIVICUS Monitora. „Vlasti više ne pokušavaju samo da suzbiju kritiku, već aktivno guše pravo na slobodno izražavanje, udruživanje i protest. Država koja tvrdi da teži demokratiji ne sme da progoni građane zato što traže odgovornost.“

Dok su Srbiju zahvatili protesti koje predvode studenti u blokadi, „osnovne slobode su pod snažnim udarom zbog sve represivnijih poteza vlasti“, navodi se u saopštenju, dodajući da se demonstranti i oni koji ih podržavaju suočavaju se „s policijskim nasiljem, napadima grupa povezanih sa vladajućom strankom, masovnim privođenjima i kampanjama zastrašivanja, dok počinioci takvih napada uživaju gotovo potpunu nekažnjivost“.

CIVICUS Monitor prati stanje građanskih sloboda u 198 zemalja i teritorija. Podaci se prikupljaju u saradnji sa više od 20 istraživačkih partnera iz civilnog sektora i nezavisnim procenama ljudskih prava. Građanski prostor može biti ocenjen u pet mogućih kategorija: otvoren, sužen, opstruiran, pod represijom i zatvoren.

U regionu Bosna i Hercegovina je u kategoriji „opstruisan“, dok su Albanija, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija u kategoriji „sužen“.

U kategoriji „Pod represijom“ od evropskih zemalja su još Turska i Gruzija dok su najnižoj kategoriji „zatvorene“ Belorusija i Rusija.

Organizacije za ljudska prava navode da je od početka protesta privedeno više od 1.000 ljudi. Većina je ubrzo puštena, ali neki i dalje borave u kućnom pritvoru ili su pod merama ograničenog kretanja. Dvanaest aktivista civilnog društva i opozicije se suočava sa krivičnim gonjenjem po spornim optužbama za navodno rušenje ustavnog poretka, dok se šest njih nalazi u egzilu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u julu je pomilovao osobe optužene za teško nasilje nad demonstrantima, uključujući četvoricu muškaraca povezanih s njegovom strankom koji su pretukli jednu studentkinju, kao i ženu optuženu za pokušaj ubistva pošto je automobilom uletela u masu demonstranata.

U saopštenju se dodaje da su vlasti odbile da ozbiljno istraže navode o policijskom zlostavljanju, od prekomerne upotrebe sile na protestima do prebijanja i pretnji seksualnim nasiljem koje je prijavila jedna studentkinja.

„Takođe nisu pokrenule delotvorne istrage o navodnoj upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta niti o izveštajima o primeni špijunskog softvera protiv novinara i branitelja ljudskih prava“, ukazuje se u saopštenju.

Pored toga, navodi se da su vlasti dodatno podigle tenzije organizovanjem kontraskupova i šatorskog naselja, takozvanog „Ćacilenda“ kod ključnih institucija u Beogradu, gde su istraživački novinari među učesnicima identifikovali osobe povezane sa organizovanim kriminalom.

Upozorava se i da bi sloboda okupljanja uskoro mogla biti još ugroženija, dok je sloboda izražavanja je pod konstantnim napadima.

Predložene izmene Krivičnog zakonika predviđaju da svaka blokada saobraćaja postane krivično delo kažnjivo zatvorom do jedne godine, što bi, kako upozoravaju organizacije civilnog društva, u praksi značilo kriminalizaciju mirnog protesta.

Povodom slobode izražavanja, navodi se da se oni koji javno podržavaju proteste suočavaju s kampanjama blaćenja, pritiscima i otkazima, kao i da su nezavisni mediji na udaru, ukazujući da su se pojavili navodi da je Vučić uticao na preuzimanje kritičkih televizija N1 i Nova, dok su politički motivisana imenovanja u savet Regulatornog tela za elektronske medije osigurala da ova institucija ostane pod kontrolom vladajuće stranke.