Šta je to genocid: Definicija, kritike i koliko ih je bilo do sada

„Gaza gori. Vojska udara gvozdenom pesnicom na terorističku infrastrukturu, a vojnici se hrabro bore da stvore uslove neophodne za oslobađanje talaca i poraz Hamasa“, napisao je Kac na platformi X.

Tokom noći izraelska vojska je izvela intenzivne napade na i unutar grada Gaze, u kojima je poginulo 38 ljudi.

Istražitelji Ujedinjenih nacija utvrdili su da Izrael vrši genocid u Gazi od oktobra 2023. godine, sa namerom da uništi Palestince u tom području.

„Zaključili smo da se genocid dešava u Gazi i da se nastavlja, a odgovornost leži na državi Izrael“, rekla je za AFP Navi Pilaj, šefica Nezavisne međunarodne istražne komisije UN o stanju zakona na okupiranim palestinskim teritorijama.

Istražitelji UN naveli su primere koji potkrepljuju njihovu procenu da je u pitanju genocid: obim izraelskih ubistava, blokada humanitarne pomoći, prisilno raseljavanje i uništavanje klinike za plodnost.

Šta je definicija genocida?

Član 2 Konvencije UN, koja je na snazi od januara 1951. godine, definiše genocid „kao bilo koje od navedenih dela učinjenih u
nameri potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske
grupe kao takve:
a) ubistvo članova grupe; b) teška povreda fizičkog ili mentalnog integriteta članova grupe; c) namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog ili delimičnog uništenja; d) mere uperene na sprečavanje rađanja u okviru grupe; e) prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu.

U Članu 3 Konvencije se navodi da su kažnjiva sledeća dela:

a) genocid; b) planiranje izvršenja genocida; c) neposredno i javno podsticanje na vršenje genocida; d) pokušaj genocida; e) saučesništvo u genocidu.

Pojam genocid je nastao od grčke reči „genos“ (rasa ili pleme) i latinske „cide“ (ubiti). Skovao ga je 1943. Rafael Lemkin, poljski Jevrejin, koji je bio svedok užasa Holokausta, u kojima mu je osim brata ubijena cela porodica.

Kako piše BBC na srpskom, zalagao se za priznavanje genocida kao zločina prema međunarodnom pravu. Njegovi napori su prokrčili put do usvajanja Konvencije UN o genocidu u decembru 1948, koja je stupila na snagu u januaru 1951.

Konvenciju su zaključno sa 2022. ratifikovale 153 zemlje.

Konvencija takođe nameće opštu obavezu državama potpisnicama da „spreče i kažnjavaju“ genocid.

Kritike

Od usvajanja, sporazum UN je kritikovan sa različitih strana, uglavnom među ljudima frustriranim teškoćama njegove primene na konkretne slučajeve. Neki su tvrdili da je definicija preuska; drugi da je obezvređena prekomernom upotrebom.

Neki analitičari kažu da je definicija genocida toliko uska da nijedno od masovnih ubistava počinjenih od usvajanja sporazuma ne bi potpadalo pod nju.

Prigovori koji se najčešće iznose protiv sporazuma uključuju: Konvencija isključuje ciljane političke i društvene grupe; definicija je ograničena na direktne akte protiv ljudi i isključuje akte protiv okruženja koje ih održava ili njihove kulturne posebnosti; dokazati nameru van razumne sumnje je izuzetno teško;države članice UN oklevaju da izdvoje druge članice ili intervenišu, kao što je bio slučaj u Ruandi.

Ne postoji telo međunarodnog prava koje bi razjasnilo parametre konvencije (mada se to menja kako tribunali UN za ratne zločine podižu optužnice); teškoća definisanja ili merenja „delimično“ i utvrđivanja koliko smrtnih slučajeva je jednako genocidu.

Ali uprkos ovim kritikama, mnogi kažu da je genocid prepoznatljiv.

U svojoj knjizi „Ruanda i genocid u 20. veku“ bivši generalni sekretar organizacije „Lekari bez granica“ (MSF) Alen Desteks napisao je: „Genocid se razlikuje od svih ostalih zločina po motivaciji koja stoji iza njega.

„Genocid je zločin drugačijih razmera od svih ostalih zločina protiv čovečnosti i podrazumeva nameru da se potpuno istrebi izabrana grupa. Genocid je stoga i najteži i najveći zločin protiv čovečnosti.“

Desteks je izrazio zabrinutost da je termin genocid postao žrtva „svojevrsne verbalne inflacije, na sličan način kao što se dogodilo sa rečju fašista“, postajući „opasno uobičajen“.

Koliko je bilo genocida do sada?

Neki kažu da je u prošlom veku postojao samo jedan genocid: Holokaust.

Drugi kažu da su se dogodila najmanje tri genocida, kako je definisano odredbama konvencije UN iz 1948. godine:
Masovno ubijanje Jermena od strane Osmanlija između 1915. i 1920. godine, optužba koju Turci poriču; Holokaust, tokom kojeg je ubijeno više od šest miliona Jevreja; Ruanda, gde je, kako se procenjuje, 800.000 Tutsija i umerenih Hutua poginulo u genocidu 1994. godine.

A poslednjih godina, neki su na listu dodali i druge slučajeve. U Bosni, Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) proglasio je masakr u Srebrenici 1995. godine genocidom.

Drugi slučajevi uključuju sovjetsku veštačku glad u Ukrajini (1932-33), indonežansku invaziju na Istočni Timor (1975) i ubistva Crvenih Kmera u Kambodži 1970-ih, tokom kojih je procenjeno da je 1,7 miliona Kambodžanaca umrlo od egzekucije, gladi ili prisilnog rada.

Postoji neslaganje oko činjenice da su mnoge žrtve Crvenih Kmera bile meta zbog svog političkog ili društvenog statusa – što ih stavlja van definicije genocida UN.

Međunarodni krivični sud je 2010. godine izdao nalog za hapšenje predsednika Sudana Omara el Bašira po optužbama za genocid, optužujući ga da je vodio kampanju protiv građana sudanskog regiona Darfur gde je, kako se navodi, oko 300.000 ljudi poginulo, a milioni raseljeno tokom sedam godina borbi.

Nedavno, u martu 2016. godine, SAD su optužile džihadističku grupu Islamska država (IS) da je izvršila genocid nad hrišćanskim, jazidskim i šiitskim manjinama u Iraku i Siriji.

IS je bio „genocidan samoproglašenjem, ideologijom i postupcima, onim što govori, u šta veruje i onim što radi“, rekao je tadašnji državni sekretar Džon Keri.

Gambija je 2017. godine podnela tužbu Međunarodnom sudu pravde optužujući Mjanmar za genocid nad narodom Rohindža, navodeći „široko rasprostranjene i sistematske operacije čišćenja“ u selima Rohindža.

Stotine hiljada ljudi Rohindža pobeglo je iz Mjanmara u Bangladeš i druga mesta, a hiljade je, kako se navodi, ubijeno.

Godine 2021, vlade SAD, Kanade i Holandije su ranije optužile Kinu za genocid nad Ujgurima u Sinđangu, dok je nekoliko drugih zemalja donelo parlamentarne rezolucije sa istom optužbom.

Dokazi ukazuju na to da je Kina podvrgla Ujgure prisilnoj sterilizaciji, prisilnom radu, masovnom pritvaranju i sistematskom silovanju i mučenju – radnje za koje mnogi kažu da ispunjavaju kriterijume genocida. Kina poriče optužbe.

Prvi slučaj u kojem je konvencija o genocidu primenjena u praksi bio je slučaj Žan-Pola Akajesua, gradonačelnika naroda Hutu u ruandskom gradu Taba u vreme ubistava. U prekretničkoj presudi, specijalni međunarodni tribunal osudio je Akajesua za genocid i zločine protiv čovečnosti 2. septembra 1998. godine.

Više od 85 ljudi je naknadno osuđeno od strane Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu, 29 po tačkama optužnice za genocid.

U avgustu 2010. godine, procureli izveštaj UN navodi da su ruandski Hutui, počinioci genocida 1994. godine, možda i sami bili žrtve istog zločina.

Godine 2001, general Radislav Krstić, bivši general bosanskih Srba, postao je prva osoba osuđena za genocid pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

Godine 2007, bivši komandant bosanskih Srba Ratko Mladić, nazvan „bosanski kasapin“, osuđen je na doživotnu robiju nakon što je proglašen krivim za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

A 2018. godine, Nuon Čea (92) i Kieu Samfan (87) osuđeni su na doživotnu robiju za genocid i zločine protiv čovečnosti zbog svoje uloge u ubistvima Crvenih Kmera.

Krstić se žalio na presudu, tvrdeći da 8.000 ubijenih ljudi predstavlja „previše beznačajan“ broj da bi se smatrao genocidom. Godine 2004. MKSJ je odbio njegovu žalbu.