Ozbiljne političke posledice kao u Beogradu 2023.: Šta je organizovana migracija birača

Zapadni Balkan je bio svedok ponovljenih optužbi za OVM koje datiraju najmanje od početka 2010-ih, uglavnom u vezi sa opštinskim izborima, piše Džerman maršal fond (GMF).

Ove optužbe su ponekad dovodile do ozbiljnih političkih posledica, kao što je bio slučaj sa opštinskim izborima u Beogradu u decembru 2023. godine u Srbiji.

Na Zapadnom Balkanu, OVM nije samo nacionalno, već često i regionalno pitanje, sa izveštajima o „migraciji“ birača unutar sopstvene zemlje i preko nacionalnih granica. OVM stoga može narušiti poverenje u tačnost biračkih spiskova i integritet izbornog procesa u više zemalja.

Organizovanu migraciju birača na Zapadnom Balkanu olakšava „zarobljavanje države“, u kojem ukorenjene političke elite zloupotrebljavaju državne institucije da bi nezakonito stvarale ili održavale fiktivne adrese prebivališta za pojedince koji će glasati za njih, čime manipulišu sastavom biračkih spiskova.

Ministarstva unutrašnjih poslova, koja nadgledaju matične registre, često su „ulazna tačka“ za takve operacije. Transparentnost u vezi sa biračkim spiskovima varira u zemljama Zapadnog Balkana, što spoljnim posmatračima otežava otkrivanje sumnjivih obrazaca registracije koji mogu ukazivati na OVM.

Mnogi slučajevi koji su dospeli u pažnju javnosti dogodili su se kao rezultat curenja informacija ili insajderskih svedočenja datih opozicionim strankama ili organizacijama civilnog društva.

Potpuna revizija biračkog spiska je najsveobuhvatniji način za rešavanje problema organizovane migracije birača.

Na Zapadnom Balkanu, ograničena revizija je sprovedena samo u Severnoj Makedoniji 2016. godine. Međutim, uspešna revizija u jednoj zemlji ne bi rešila šire pitanje dvojnog prebivališta preko granica. Da bi se efikasno rešio ovaj izazov, neophodno je regionalno deljenje podataka iz biračkih i civilnih registara.

Dodatni koraci za sprečavanje OVM uključuju povećanje transparentnosti biračkih registara, uz poštovanje zakona o zaštiti ličnih podataka, i istovremeno održavanje svih opštinskih izbora, što bi smanjilo mogućnosti za organizovanu migraciju.

Nijedan od ovih koraka neće biti moguć bez jasne političke volje i posvećenosti rešavanju ovog problema. EU bi trebalo da rešavanje problema registracije birača učini jasnim uslovom u procesu pristupanja za zemlje Zapadnog Balkana i da aktivno podstiče regionalnu saradnju u njihovom rešavanju.