Šta je to „vojni Šengen“ Evropske unije?

Godinama se priča o „vojnom Šengenu“, području u zoni Evropske unije bez kontrola pasoša u kojem se oružje i trupe mogu slobodno kretati podjednako lako kao i civili.

Kijev post piše da Evropska unija to radi u slučaju sukoba sa Rusijom.

Ipak, takav sistem i dalje nije ostvaren i za EU i za NATO, uprkos povećanim bezbednosnim zabrinutostima izazvanim ratom u Ukrajini.

Ideja o „vojnom Šengenu“ je 2017. postala je „prioritetna oblast“ i Evropska komisija je sastavljala akcione planove 2018, 2022. i 2024. godine – međutim, postignut je slab napredak.

Ostaje da se vidi kako će sutra da prođe poslednji pokušaj da EU to ostvari do kraja decenije.

Preliminarna verzija dokumenta, u koji je RSE imao uvid, ukazuje na dva načina da se to postigne: prvo, ulaganje novca u stotine „uskih grla“ širom kontinenta, kao što su železničke pruge, luke i mostovi, uključujući i u zemljama kandidatima za članstvo u EU Ukrajini i Moldaviju, za koje se u tom tekstu smatra da je ključno da budu integrisane u vojno-transportne strukture EU.

I drugo, smanjenje birokratije kako bi se sprečilo da različiti nacionalni zakoni i birokratija ometaju napore za brzo i lako premeštanje vojnih sredstava iz jedne zemlje EU u drugu.

Trenutno, mnogi evropski mostovi i tuneli ne mogu da podnesu teške tenkove, a komplikovana papirologija može da odloži kretanje trupa danima.

„Transport tenkova sa Zapada na Istočni bok mogao bi da dovede do toga da se zaglave u tunelima ili čekaju na dozvole za tranzit“, rekao je Darijuš Jonski, član Odbora za odbranu Evropskog parlamenta, prenosi Kijev post.

Plan Evropske komisije ima za cilj da ukloni takve prepreke jačanjem mostova, proširenjem železničkih kapaciteta i poboljšanjem koordinacije među državama članicama. Brisel takođe želi da digitalizuje carinsku logistiku i uspostavi „okvir za vanredne situacije“ za hitan vojni transport.

Još jedan predlog bi stvorio „flotu solidarnosti“ – grupu specijalizovanih vagona i lokomotiva dostupnih za brzu vojnu upotrebu širom Evrope.

Pored toga, očekuje se da će EU predložiti nove bezbednosne mere kako bi zaštitila kritične transportne rute od sabotaže ili sajber napada.

U poslednjem višegodišnjem budžetu EU (2021-2027), oko 1,7 milijardi evra namenjeno je za dvostruku civilno-vojnu transportnu infrastrukturu, fokusirajući se na 95 projekata u 21 zemlji, podseća RSE. Međutim, kako dokument navodi: „potražnja za finansiranjem EU značajno je premašila raspoloživa sredstva“.

Za sledeći dugoročni budžet (2028-2034), Evropska komisija je stoga predložila 17,65 milijardi evra za transportnu infrastrukturu dvostruke namene, s fokusom na 500 kritičnih tačaka gde transport vojne opreme treba da bude brži i efikasniji.

Najveće promene koje bi EU mogla da napravi su u zakonima koji bi olakšali kretanje trupa i opreme. Dobijanje dozvole za vojni transport iz jedne zemlje EU u drugu može potrajati i do 45 dana.

Cilj je, koji je postavio Brisel, tri dana. Ipak, iznenađujuće je što se harmonizovana pravila EU za prevoz opasnog tereta ne primenjuju na vojni transport, što znači da se često moraju dogovoriti ad hoc aranžmani.
To bi se promenilo, a Evropska komisija namerava da insistira da se postigne još više.

Još jedan predlog je da dozvole za premeštanje vojne opreme između država članica više neće morati da se obnavljaju na godišnjem nivou. One bi jednostavno važile dok se ne opozovu. Države koje nisu članice EU takođe mogu biti deo ove promene.
Ključ za ovo bi bio takozvani „Evropski unapređeni sistem odgovora za vojnu mobilnost (EMERS)“, koji se može pokrenuti u roku od 48 sati posle predloga Evropske komisije ili članice EU.

Kada se aktivira, u slučaju potencijalne vojne vanredne situacije, prekogranični vojni transport zahtevaće samo obaveštenje, uz skraćeni rok za najavu vojnog kretanja. Većina standardnih procedura bi se mogla zaobići, osim carinskih formalnosti.

Pokretanje vojne spremnosti dolazi usred neizvesnosti oko posvećenosti SAD istočnom krilu NATO-a.

U Vašingtonu, kandidat administracije predsednika Donalda Trampa, Ostin Damer, izabran da vodi kancelariju za strategiju Pentagona, nedavno je pod zakletvom priznao da „Rusija ostaje bezbednosna pretnja Sjedinjenim Državama“.

Damerovo priznanje došlo je u trenutku kada se Pentagon suočava sa dvostranačkim besom zbog niza neprozirnih odluka – od tihog obustavljanja pomoći Ukrajini do povlačenja američke brigade iz Rumunije, poteza koji je zaprepastio saveznike duž istočnog krila NATO-a.

„Svaki put kada Vašington okleva, Moskva testira liniju“, rekao je jedan evropski diplomata, anonimno razgovarajući sa Kijev Postom o osetljivim internim procenama.

Ako se SAD povuku čak i malo, dodao je, Rusija odmah popunjava prazninu.

Rumunija, Poljska i baltičke države vide pomešane signale Pentagona kao potencijalne znake upozorenja na američko smanjenje uticaja.

Evropski zvaničnici naglašavaju da će plan biti razvijen u tesnoj saradnji sa NATO-om kako bi se izbeglo dupliranje. Poljska je, posebno, insistirala na tome da se osigura da napori EU ostanu u skladu sa logističkim i odbrambenim planiranjem NATO-a.