Šta možemo da očekujemo od izbora za predsednika RS i koji su mogući scenariji

Iako su protekli meseci bili ispunjeni dramom, najavama o bojkotu, pretnjama referendumom i pravnim manevrima, trenutni pokazatelji ukazuju da će rezultat glasanja verovatno malo promeniti političku situaciju u entitetu. Opozicija, izuzev PDP-a, želi konačno zbaciti SNSD, no ne treba zanemariti da ta stranka u velikoj meri i dalje kontroliše većinu procesa u tom entitetu, piše Klix.

Radi se o kombinaciji institucionalnih prednosti, snažne mobilizacione mašinerije i slabog, razjedinjenog opozicionog fronta.

„Hoću-neću“ SNSD-a

CIK je formalno raspisao prevremene izbore i osigurao sredstva i planove za njihovo održavanje; time su stvoreni proceduralni uslovi da se izbori održe 23. novembra. Ta činjenica je presudna: bez pokrenute administracije i novca nema izborne administracije i taj okvir odgovara partijama koje imaju veću organizacionu spremnost.

Nakon početnih signala da bi vlast mogla bojkotovati izborni proces, Glavni odbor SNSD-a je juče odlučio da ipak učestvuje i da imenuje kandidata. Formalni povod je i politička kalkulacija. Naime, izlazak na izbore omogućava SNSD-u da pokaže snagu, mobiliše administrativnu i terensku mrežu i ojača ispregovaranu poziciju u javnom prostoru. Liderstvo SNSD-a javno poručuje da će kampanja biti „usmerena na njihovog kandidata“, što je strategija koja smanjuje rizik unutrašnjih rascepa.

Opozicija: jedinstvo na papiru, realna ograničenja u praksi

Najveća opoziciona partija SDS već ima kandidata, profesora Branka Blanušu, ali nisu uspeli iz njega okupiti širi opozicioni front. Predsednik PDP-a Draško Stanivuković već je javno rekao da PDP neće učestvovati na prevremenim izborima i da sam neće biti kandidat.

Taj razlaz unutar opozicije znači da SNSD u startu dobiva taktičku prednost: protivkandidata sa jednom, jasnom kampanjom i širokom organizacijom čeka fragmentirani opozicioni blok.

Strukturalne prednosti vladajuće partije

Politike i prakse koje već dugo vremna daju prednost SNSD-u u manjem bh. entitetu nisu nestale s jednom presudom. SNSD ima prenesenu kontrolu nad lokalnim upravama i javnim preduzećima, što olakšava mobilizaciju glasača i plasman poruka.

Takođe, dugogodišnja iskustva pokazuju da je u RS-u politički diskurs snažno povezan s medijima i da vladajuće strukture imaju dominantan uticaj na javnu sferu. To znači da opoziciona poruka ima značajno slabiji domet u odnosu na onu koju šalje vlast.

Ove prednosti nisu stopostotna garancija, ali u kombinaciji sa drugim faktorima mogle bi činiti prevagu.

PDP: izostanak jednog od važnih takmičara

PDP-ova odluka da se ne pojavljuje na listama (ili da će podržati „neformalno“ druge opozicione opcije umesto da izađe sa svojim kandidatom) zasigurno je oslabila opoziciju kao koherentnu celinu. To je kontrast sa ranijim izborima kada su PDP i SDS nastupali koordinisanje ili kada je gradonačelnik Banjaluke imao potencijal da ujedini urbane birače.

Sada, uz Stanivukovićevu zvaničnu odluku da se ne kandiduje i bez jake PDP-ove organizacijske prisutnosti na terenu, opozicija je neminovno izgubila dio logističke sposobnosti za masovnu mobilizaciju.

Šta se realno može očekivati

SNSD-ov kandidat Siniša Karan sa celokupnom garniturom vlasti iza sebe i medijsku kontrolu u RS-u, barem na papiru je u prednosti, dok će opozicija zavisiti u velikoj mjeri od jedinstva i same izlaznosti.

Mogući scenario je i taj da snažna koalicija opozicije i visoka izlaznost urbanih centara mogu smanjiti razliku. Takođe, veoma bitan faktor koji se mora uzeti u obzir su i potencijalnih 30-ak hiljada glasova Bošnjaka i Hrvata, koji će opet zavisiti od izlaznosti. Međutim, ako opozicija želi napraviti ovakav preokret potrebni su jasni i hitni organizacioni koraci koje su do sada relativno sporo činili.

Ono što gotovo sigurno neće uslediti je odmah vidljivo, dramatično političko preuređenje sistema nakon jednih prevremenih izbora. Strukturalne prednosti i upravna i medijska dominacija u manjem bh. entitetu daju SNSD-u dugoročnu amortizaciju političkog udarca. No, to ne znači da potencijalna pobeda kandidata opozicije na ovim izborima neće stvoriti sve potrebne preduslove da se ta pozicija „zacementira“ i na narednim Opštim izborima 2026. godine.

Sve u svemu, presuda i oduzimanje mandata Miloradu Dodiku otvorili su krizu i učinili neizvesnim formalni tok vlasti. Ipak, izbori 23. novembra, kako je sada raspisano, vrlo verovatno neće odmah doneti sistemsku promenu u politici RS-a. SNSD poseduje organizovani aparat, kapacitete za mobilizaciju i uticaj na javni prostor koji mu omogućavaju da iz krize izađe kao relativno primarni arbitar, ako ne formalno kroz ličnost Milorada Dodika, onda kroz naslednika koji će zasigurno čuvati autentične političke pozicije i modele upravljanja.

U praksi – promena lica na čelu entiteta, ako to lice bude dolazilo iz SNSD-a, najverovatnije neće značiti promenu politike koja ga je dovela tu gde jeste.