Šta se krije iza serije međudržavnih sporazuma o pristupu kritičnim mineralima

Do sada je Tramp demonstrirao moć uvođenjem ekstremno visokih carina za kinesku robu, a u jednom trenutku i zabranom izvoza poluprovodnika i visokotehnološke elektronike u Kinu. Na to je Kina odgovorila tako što je nekoliko retkih metala, sedam od 17 koliko ih prodaje Americi, stavila na listu kontrolisanog izvoza u SAD. Time je poziciju glavnog snabdevača retkim mineralima i zemnim elementima upotrebila kao džokera u pregovorima sa SAD. Inače, istu meru Kina je primenila i u trgovanju sa Evropskom unijom nakon što je EU ograničila uvoz aluminijuma i čelika iz Kine, piše Demostat.

Lanci snabdevanja do sada su polazili iz Kine koja eksploatiše 60% ukupne količine kritičnih metala i retkih zemnih elemenata. Ali, ta zemlja je u prethodnih nekoliko decenija ulagala i razvijala kapacitete u preradi, pa 90% obrađenih sirovina na globalno tržište dolazi iz njenih pogona. Drugim rečima, ostvarila je gotovo potpunu kontrolu u lancima snabdevanja. U međuvremenu, postala je druga ekonomija sveta što ju je uvelo u sve oštriju konkurentsku borbu sa zapadnim zemljama, pre svega sa Sjedinjenim Državama, ali i grupacijom koju obično nazivamo ,,kolektivni Zapad’’.

Istina je da u značajne dobavljače nekih od kritičnih minerala spadaju i Rusija i Ukrajina, ali se u njihove rezerve trenutno zbog rata ne može pouzdati. Sirovinama takođe raspolažu Kanada i Australija, ali u ovom trenutku nedovoljno za rastuće potrebe, čak i pod uslovom da se trgovanje odvija daleko izvan političkog uticaja. Uz to, zapadne zemlje do sada nisu razvijale svoja ležišta kritičnih sirovina, nisu ulagale u rudarenje, čak su pred takozvanim ekološkim argumentima i zatvarale kopove.

oliko je takvo stanje rizično pokazalo se prvo tokom pandemije i nakon početka rata u Ukrajini, pa potom na Bliskom istoku kada su postojale razumljive barijere u isporukama, dovoljne da zaustave ili uspore više industrijskih grana u zapadnim zemljama, posebno automobilsku industriju. Još ogoljenija zavisnost od Kineza se ispoljila kada su oni u jednom trenutku, kao recipročnu meru na ograničenje za svoju robu, zabranili izvoz ili uveli kvote za neke od kritičnih minerala.

Mreža sporazuma obilazi kineske rezerve

Susret američkog i kineskog lidera koji se u takvoj klimi odigrao u južnokorejskom mestu Busan bio je kraći od planiranog, ali izgleda dobro pripremljen, jer su na godinu dana, uz mogućnost produženja, dogovorili nastavak kineskog izvoza retkih metala u SAD, uvoza američkih poljoprivrednih proizvoda u Kinu, carine su spuštene, a najavljeni su i skorašnji novi susreti. Čini se da su obe strane malo popustile, ali tome je doprinela nešto ojačana pregovaračka pozicija obe zemlje. One su, naime, u međuvremenu, svaka za sebe, sklapale seriju raznih sporazuma sa zemljama koje su im ili tržište ili izvori sirovina.

Samo nekoliko dana pre sastanka sa kineskim predsednikom, Tramp je, 20. oktobra, sa australijskim premijerom Entonijem Albanezeom potpisao okvir saradnje u oblasti kritičnih minerala. Australija ima dosta bogatih nalazišta kritičnih sirovina, ali ne i razvijenu preradu, a dokument će joj omogućiti da koristi infrastrukturu skladišta u SAD, dok će SAD dobiti pristup njenim strateškim rezervama kritičnih minerala. Predviđeno je i zajedničko identifikovanje projekata koji ,,rešavaju praznine u prioritetnim lancima snabdevanja”, dok će u narednih šest meseci dve strane obezbediti najmanje milijardu dolara za finansiranje projekata.

Dokument će omogućiti ubrzane procedure za dobijanje dozvola, zaštititi tržište od cenovnih udara, ulagaće se u tehnologiju reciklaže, te mapiranje mineralnih resursa, a potpisnice će sarađivati i sa trećim zemljama kako bi obezbedile diversifikovanje lanaca snabdevanja. Drugim rečima, SAD će moći da se osloni na bogate australijske rezerve kritičnih sirovina ukoliko finansijski i logistički pomogne razvoj tih projekata.

Samo nekoliko dana pre sastanka sa kineskim predsednikom, Tramp je, 20. oktobra, sa australijskim premijerom Entonijem Albanezeom potpisao okvir saradnje u oblasti kritičnih minerala. Što znači da će SAD moći da se osloni na bogate australijske rezerve kritičnih sirovina ukoliko finansijski i logistički pomogne razvoj tih projekata.

Inače, Tramp već neko vreme plete ,,mrežu” dogovora sa ciljem da dobije sigurno snabdevanje, a pri tome izbegne kineske sirovine. To se najpre videlo u sporazumu koji je potpisao sa Ukrajinom i po principu pola-pola obezbedio američkim investitorima pristup novim rudarskim projektima i postrojenjima za preradu na delu teritorije koja nije pod kontrolom Rusije. Sporazume o zajedničkim investicijama, razvoju projekata i garantovanom pristupu razvio je i sa Evropskom unijom, sa Saudijskom Arabijom, a očekuje se i ,,ofanziva” na latinoameričke zemlje. Ali, dok ti dogovori ne daju prve rezultate, potrebno mu je uredno snabdevanje koje je u ovom trenutku moguće jedino iz kineskih postrojenja.

Svako sa svakim

Australija, s druge strane, dogovorom sa SAD dobija priliku da se uključi u globalnu razmenu visoke tehnologije, a to je sve samo ne beznačajan benefit. Ali, ona ne ostaje na tome, i već je povukla poteze da sa Kanadom, koja takođe ima značajna nalazišta pojedinih sirovina, uspostavi saradnju u kojoj te dve zemlje Komonvelta neće biti konkurencija jedna drugoj, već će projekte razvijati zajedničkim ulaganjem. No, kako paleta sirovina kojima raspolaže ili na koje može da računa ne obuhvata sve potrebne elemente, australijski premijer dogovarao je i saradnju sa Kinom.

Sličnim putem pošla je i Evropska unija – sa SAD, Kanadom i Australijom uspostavlja čvršću saradnju u oblasti kritičnih minerala, razgovori se vode i sa kineskim dobavljačima, ali iskustvo nakon pandemije i rata u Ukrajini upućuje da se pre svega osloni na sebe. Sa ciljem da razvije sopstvenu sirovinsku bazu, što je godinama gušila kao sektor ,,prljave” ekonomije, EU je sada odlučila da razvije nove, čistije tehnologije i to u svom dvorištu, ,,tako da rastojanje od rudnika do fabrike gotovog proizvoda šleper može da prođe za 48 sati”. U martu ove godine usvojena je lista od 47 projekata kojima će oznaka ,,strateški” omogućiti brži prolaz kroz institucionalne procedure, lakši pristup finansiranju i podršci iz javnih fondova, ali i obavezu da primene najviše standarde održivosti i zaštite životne sredine.

Sličnim putem pošla je i Evropska unija – sa SAD, Kanadom i Australijom uspostavlja čvršću saradnju u oblasti kritičnih minerala, razgovori se vode i sa kineskim dobavljačima, ali iskustvo nakon pandemije i rata u Ukrajini upućuje da se pre svega osloni na sebe.

Od ukupno 34 elementa koja se smatraju kritičnim, lista je obuhvatila 14 minerala čija će se obrada odvijati u 13 zemalja članica EU. Nekoliko meseci kasnije objavljen je i spisak 13 strateških projekata van EU, među kojima je i projekat ,,Jadar” iz Srbije. Iako je projekat „Jadar“ nedavno ušao u fazu Care & Maintenance, što podrazumeva procenu troškova i resursa unutar projekta, Rio Tinto je istakao da ostaje u Srbiji i da i dalje veruje da je ovo ležište izuzetnog kvaliteta, s potencijalom da decenijama igra ključnu ulogu u energetskoj tranziciji Srbije i Evrope. Sudeći po dokumentima koje je objavio Brisel, EU će najviše uložiti u rudarenje i preradu litijuma na koji se odnose 22 projekta na svojoj teritoriji. To je razumljivo jer je njegova uloga ključna u proizvodnji mobilnih telefona, laptopova kao i baterija za električna vozila. Najviše projekata odobreno je Francuskoj, devet, sledi Španija sa sedam, Finska sa šest, po četiri će se razvijati u Portugaliji i Italiji, tri u Nemačkoj… Cilj koji je EU proglasila usvajanjem ovih pravila je da se do 2030. najmanje 10% godišnje potrošnje pokrije iz sopstvenih rudnika, da se bar 40% tih sirovina preradi u evropskim pogonima, a da bi 25% trebalo da potiče iz reciklaže.

Sudeći po tim dokumentima, EU će najviše uložiti u rudarenje i preradu litijuma na koji se odnose 22 projekta na svojoj teritoriji. To je razumljivo jer je njegova uloga ključna u proizvodnji mobilnih telefona, laptopova kao i baterija za električna vozila. Najviše projekata odobreno je Francuskoj, devet, sledi Španija sa sedam, Finska sa šest, po četiri će se razvijati u Portugaliji i Italiji, tri u Nemačkoj…

Veliki ulog

Posle uglja i nafte koji su bili glavni energenti u prethodna dva stoleća, geopolitika 21. veka ,,vrti se’’ oko retkih minerala. Borba za te resurse glavni je cilj diplomatije jer će kao pobednici iz te igre izaći oni koji uspeju da kontrolišu lance snabdevanja. Ulog su resursi, nacionalna i energetska bezbednost, a za male zemlje koje raspolažu rezervama glavna je dilema da li će profitirati od njih ili će ostati sirovinska baza velikih igrača.

„Kvaka” je u tome što su za nove tehnologije, digitalnu ekonomiju i zelenu energetsku tranziciju neophodne drugačije sirovine, kritični minerali i retki zemni elementi. Poseban značaj oni dobijaju jer od njih zavisi i nacionalna bezbednost – nalaze se u svakom odbrambenom sistemu, od dronova i aviona do podmornica i opreme za komandne centre. Volfram se, na primer, zbog čvrstine koristi u izradi pancira, neodijum je potreban za trajne magnete koji imaju primenu u vođenim raketama i preciznim nišanskim sistemima, ali i u aparatima za medicinsku dijagnostiku. Indijum je odgovoran za nastanak ekrana osetljivih na dodir, ali i optičkih vlakana za internet čija potražnja raste uvođenjem 5G mreže. Retki elementi neophodni su i u proizvodnji poluprovodnika, laserskih uređaja ili solarnih panela, a količine retkih mineralnih sirovina potrebnih za te proizvodnje višestruko su veće nego što ih je koristila tradicionalna tehnologija.