Od „režima za maloletnike“ do roditeljske saglasnosti: Kako su zemlje širom sveta regulisale korišćenje društvenih mreža za decu

Deset zabranjenih platformi – Instagram, Fejsbuk, Treds, Snepčet, Jutjub, TikTok, Kik, Redit, Tvič i X – kažu da će poštovati zabranu, koristeći tehnologiju za proveru starosti kako bi identifikovali osobe mlađe od 16 godina i suspendovali njihove naloge, ali ne veruju da će to učiniti decu bezbednijom, piše CNN.

Premijer Australije Entoni Albaneze rekao je da je došao „dan ponosa“ za Australiju.

„Ovo je dan kada su australijske porodice povratile moć od ovih velikih tehnoloških kompanija. Oni potvrđuju pravo dece da budu deca i pravo roditelja da imaju veći duševni mir“, rekao je Albaneze u sredu za javni servis ABC. On je, međutim, priznao da „neće biti jednostavno“.

Prema zakonu, platforme moraju da pokažu da su preduzele „razumne korake“ da deaktiviraju naloge koje koriste lica mlađa od 16 godina i da spreče otvaranje novih naloga, kako bi izbegle kazne do 49,5 miliona australijskih dolara (32 miliona dolara).

Očekuje se da će neka deca – i njihovi roditelji – prekršiti zabranu, ali se ni jedni ni drugi neće suočavati s posledicama.

Sprovođenje strogog novog zakona u Australiji pažljivo prate zakonodavci širom sveta.

Kako je u drugim zemljama?

Korake u vezi sa pristupom mladih društvenim mrežama preduzimale su i druge zemlje mada nisu tako sveobuhvatni kao u Australiji.

Tako su Zakonom o bezbednosti na internetu u Velikoj Britaniji, piše Rojters, postavljeni stroži standardi za platforme društvenih medija, uključujući starosna ograničenja, kako bi se maloletnicima sprečio pristup štetnom sadržaju.

Zakon je usvojen 2023. godine, a primena je počela ove godine. Nije postavljeno starosno ograničenje za pristup društvenim medijima.

Regulator sajber-prostora u Kini uspostavio je takozvani program „režim za maloletnike“ koji zahteva ograničenja na nivou uređaja i pravila specifična za aplikacije kako bi se ograničilo vreme provedeno ispred ekrana u zavisnosti od uzrasta.

Danska je u novembru saopštila da će zabraniti društvene mreže za decu mlađu od 15 godina dok će roditeljima dozvoliti da daju izuzeća deci do 13 godina za pristup određenim platformama.

Većina stranaka u parlamentu je rekla da će podržati plan pre formalnog glasanja.

Francuska je 2023. usvojila zakon kojim se zahteva da društvene platforme dobiju roditeljsku saglasnost za maloletnike mlađe od 15 godina kako bi kreirali naloge. Međutim, prema lokalnim medijima, tehnički izazovi su ometali njegovo sprovođenje.

U Nemačkoj je maloletnicima između 13 i 16 godina dozvoljeno da koriste društvene mreže samo ako njihovi roditelji daju saglasnost. Međutim, zagovornici zaštite dece kažu da kontrole nisu dovoljne.

U Italiji deci mlađoj od 14 godina je potrebna roditeljska saglasnost da bi se registrovali za naloge na društvenim mrežama dok od tog uzrasta nadalje nije potrebna saglasnost.

Malezija je u novembru saopštila da će zabraniti društvene mreže za korisnike mlađe od 16 godina počev od sledeće godine.

Norveška vlada je u oktobru 2024. predložila povećanje starosne granice za korišćenje društvenih mreža sa 13 na 15 godina iako bi roditeljima i dalje bilo dozvoljeno da potpišu u njihovo ime ako su mlađi od te starosne granice.

Vlada je takođe počela rad na zakonodavstvu kojim bi se postavila apsolutna minimalna starosna granica od 15 godina za korišćenje društvenih mreža.

Zakon o zaštiti privatnosti dece na mreži u SAD sprečava kompanije da prikupljaju lične podatke od dece mlađe od 13 godina bez roditeljskog pristanka.

Nekoliko država je takođe usvojilo zakone kojima se za maloletnike zahteva pristanak roditelja za pristup društvenim mrežama, ali su se suočili sa sudskim izazovima zbog slobode govora.

A šta propisuje zakonodavstvo EU?

Evropski parlament je u novembru usvojio rezoluciju kojom se poziva na minimalnu starost od 16 godina za pristup društvenim mrežama kako bi se osiguralo „onlajn angažovanje prikladno uzrastu“.

Takođe je pozvao na harmonizovanu digitalnu starosnu granicu EU od 13 godina za pristup društvenim mrežama i starosnu granicu od 13 godina za usluge deljenja video-zapisa i „AI pratioce“.

Rezolucija nije pravno obavezujuća.

Platforme društvenih medija, uključujući TikTok, Fejsbuk i Snepčet, nalažu da korisnici moraju imati najmanje 13 godina da bi se registrovali.

Zagovornici zaštite dece, međutim, kažu da su kontrole nedovoljne, a zvanični podaci u nekoliko evropskih zemalja pokazuju da ogroman broj dece mlađe od 13 godina ima naloge na društvenim mrežama.