Strahovi od rata, migracija i nemira: Kako „dišu“ mladi na jugoistoku Evrope?

Nemačka Fondacija Fridrih Ebert (FES) bliska Socijaldemokratskoj partiji Nemačke (SPD), veoma je prisutna u regionu jugoistočne Evrope, sa kancelarijama u svim značajnijim urbanim centrima. U svom sedištu u Berlinu FES je ove sedmice je predstavila novu studiju o mladima uzrasta od 14 do 29 godina – iz Albanije,Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Srbije, Slovenije, Grčke i Turske.

Studija ispituje kako mladi u jugoistočnoj Evropi doživljavaju društveni napredak i sopstvenu budućnost. Upoređivanjem podataka iz dvanaest zemalja, nastoji se, kako se navodi u uvodu studije, podstaći informisana rasprava o stavovima mladih prema politici, demokratiji i društvenim vrednostima u kontekstu njihovih životnih okolnosti.

Poslednja studija FES-a, zasnovana na reprezentativnom istraživanju javnog mnjenja, urađena je 2018. Svet se znatno promenio od tada do 2024. kada je sprovedena ova nova studija: pandemija koronavirusa, ruska agresija na Ukrajinu i promenjena geopolitička situacija usled povratkaDonalda Trampa na vlast.

Istraživanje je sprovedeno pre početka studentskih protesta u Srbiji, kao i produbljenja krize u Bosni i Hercegovini.

Porast strahova kod mladih jugoistočnoj evropi

Među mladima u svih 12 zemalja primećen je izražen porast strahova u mnogim oblastima: strah od migranata, strah od kriminala, strah od rata, strah od bolesti… što jasno oslikava koliko se svet promenio od poslednjeg istraživanja.

Na vrhu liste zabrinutosti nalazi se i odlazak kvalifikovane radne snage. Ali – mladi su zabrinuti i zbog priliva strane radne snage.

Još jedna kontradikcija odnosi se na povratnike — mlade sa radnim ili obrazovnim iskustvom u inostranstvu.

Ovi povratnici, bez jasnog objašnjenja u studiji, pokazuju manje demokratske tendencije od onih koji nisu emigrirali.

Elena Avramoska iz bečke kancelarije FES-a, koja je koordinisala sprovođenje istraživanja za DW kaže da studija ne daje odgovor na pitanje zašto su povratnici manje demokratski nastrojeni. „Možda je u pitanju subjektivni osećaj kako su bili primljeni u zemljama u kojima su boravili, osećaj da se nisu integrisali ili da nisu bili prihvaćeni“, kaže Avramoska.

Opada oduševljenje Evropskom unijom

Zajednička briga mladih u ovom delu Evrope, kako pokazuje studija, jeste raširena korupcija u društvima u kojima žive — i tu se nije mnogo toga promenilo od prethodnog istraživanja.

Studija pokazuje je i da je oduševljenje Evropskom unijom znatno veće među mladima u zemljama koje nisu članice EU, nego u članicama. U poređenju sa prethodnom studijom, entuzijazam opada, a na visokom nivou je samo na Kosovu i u Albaniji.

Odnos prema veri je generalno oslabio u poređenju sa prethodnim istraživanjem, uz izuzetke poput Bosne i Hercegovine, gde je 43 odsto ispitanih izjavilo da „barem jednom mesečno“ prisustvuje nekom verskom obredu.

U Hrvatskoj se ta vrednost gotovo prepolovila u odnosu na 2018. godinu — sada svega 25 odsto mladih barem jednom mesečno ide na verski obred.
Predstavljanje studije u Fondaciji Fridrih Ebert u Berlinu, 16.09.2025.

Važno je znati kako dišu budući učesnici izbornih procesa

Predstavljajući studiju Elena Avramoska, izjavila je da je ona važna za „trenutno razumevanje društvenih i političkih stavova mladih“, ali i značajna zbog „širih implikacija tih nalaza na javne politike, sa ciljem informisanja i unapređenja političkih rasprava širom regiona“.

Drugim rečima, važno je znati „kako dišu“ budući aktivni i pasivni učesnici izbornih procesa. Ova studija je deo dubljih analiza koje se bave svakom od 12 zemalja obuhvaćenih istraživanjem.

Predstavljanje studije u jednom trenutku se pretvorilo u zanimljivu raspravu o ulozi Nemačke u procesima na Zapadnom Balkanu. U raspravi su učestvovali i poslanici Bundestaga iz redova SPDa – Adis Ahmetović i Jasmina Hostert, oboje političari poreklom iz BiH.

Hostert je zaključila da je lokalnim političarima lakše da iznova igraju na kartu nacionalizma, jer je to jednostavnije nego da se uhvate u koštac sa stvarnim problemima koji bi vodili ka boljem položaju mladih – između ostalog, ka poboljšanju zaposlenosti i smanjenju broja tzv. prekarnih radnih mesta, što, prema studiji, spada u najveće brige mladih u regionu.

Ahmetović: Pogrešna nemačka strategija – i odnos prema Vučiću

Ahmetović, kao portparol za spoljnopolitička pitanja poslaničkog kluba SPD-a, trezveno je zaključio da poverenje u EU u regionu opada, što je vidljivo i iz ovog istraživanja o mladima. „Najveće pitanje je kako vratiti poverenje u proces evropskih integracija“, rekao je Ahmetović.

On je ocenio da je dosadašnja strategija Nemačke u regionu propala, pre svega zbog pogrešnog insistiranja na tome da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić garant stabilnosti u regionu – što se pokazalo kao pogrešno, najkasnije od studentskih protesta i Vučićevog poslednjeg udvaranja Vladimiru Putinu.