Sve glasniji pozivi u Izraelu da se okonča rat u Gazi: „Ovo će doći nama na naplatu“

Zahtevi su različiti, ali sve je više glasova koji traže od premijera Netanjahua da konačno okonča ratnu operaciju. Najglasnije u protestima od prvog dana su porodice talaca koje je Hamas oteo u brutalnom terorističkom napadu u oktobru 2023. godine, što je bio razlog za izraelsku odmazdu.

Prema podacima od početka avgusta, u Pojasu Gaze se još uvek nalazi oko 50 izraelskih talaca. Nema pouzdanih informacija o tome koliko ih je još živo, a izraelski mediji veruju da je barem polovina njih.

Efrat Mačikava, čiji je ujak bio među poslednjima koji su pušteni iz zatočeništva Hamasa krajem januara ove godine, nastavila je svoju borbu za oslobađanje preostalih talaca.

Angažovana u diplomatskoj i političkoj oblasti, ona od prvog dana govori da Netanijahuov cilj nikada nije iskreno predstavljen: „Čitava nacija je prevarena. Govore nam da će vojni pritisak vratiti taoce, ali u stvari ih samo ubija.“ Porodice ističu da nijedan talac nije oslobođen vojnom akcijom, već isključivo pregovorima.

Moralni slom

Od početka, vojnoj akciji protiv Hamasa protive se dve vodeće izraelske organizacije za ljudska prava, B’Celem i Lekari za ljudska prava. Krajem jula su prvi put javno pozvale izraelsku vladu na genocid zbog ubistava i izgladnjivanja lokalnog stanovništva.

Bivši vodeći političari, generali i obaveštajni oficiri sve glasnije govore protiv nastavka rata.

„Ono što Izrael radi u Gazi je veoma blizu ratnom zločinu“, rekao je bivši izraelski premijer Ehud Olmert u intervjuu za Bi-Bi-Si u maju. Dodao je da je ovo sada rat bez cilja i da je vreme da se zaustavi.

Tamir Pardo, koji je bio direktor Mosada od 2011. do 2016. godine, rekao je za Atlantik da produžavanje rata vodi ka moralnom i političkom kolapsu jer više ne vidi nikakav vojni ili politički cilj osim osvete.

„Rat ugrožava živote vojnika, talaca i civila u Gazi.“

Pre dva meseca, više od 1.300 izraelskih akademika potpisalo je otvoreno pismo upozoravajući na moralni kolaps: „Ovo je užasna lista ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti – naša sopstvena krivica… Zaustavite ovaj politički rat koji ne služi nacionalnoj bezbednosti Izraela.“

Oko 350 izraelskih pisaca, uključujući Davida Grosmana, Džošuu Sobola i Zeruju Šalev, potpisali su pismo u aprilu ove godine u kojem pozivaju na okončanje razarajućeg rata u Gazi, objavio je Tajms of Izrael.

„Ovaj rat ugrožava živote vojnika, talaca i uzrokuje strašne patnje bespomoćnih civila u Gazi“, navodi se u pismu. „Dela u Gazi i na okupiranim teritorijama nisu učinjena u naše ime, ali će biti za naš račun.“ Autori optužuju izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua da nastavlja rat iz ličnih razloga.

Izrael je izgubio međunarodnu podršku

Svetski poznati kolumnista Juval Noa Harari napisao je: „Ako ne napravimo dramatičnu promenu u našem ponašanju prema Palestincima, naša arogancija i osvetoljubivost će nas dovesti do istorijskog poraza. U prvim nedeljama rata, Izrael je uživao neviđenu međunarodnu podršku.“ „To je sada izgubljeno“, naglasio je.

Glasovi intelektualaca postaju sve glasniji poslednjih dana. Grupa istaknutih izraelskih javnih ličnosti, uključujući akademike, umetnike i javne intelektualce, pozvala je međunarodnu zajednicu da uvede „parališuće sankcije“ Izraelu, usred rastućeg užasa zbog gladi stanovnika Gaze.

Među 31 potpisnikom pisma objavljenog u Gardijanu su dobitnik Oskara Juval Abraham; bivši izraelski državni tužilac Majkl Ben-Jair; Avraham Burg, bivši predsednik izraelskog parlamenta i bivši šef Jevrejske agencije; i nekoliko dobitnika prestižne Izraelske nagrade, najvišeg izraelskog kulturnog priznanja.

U pismu se Izrael optužuje da „izgladnjuje stanovnike Gaze do smrti i razmatra prisilno proterivanje miliona Palestinaca“. Protesti se svakodnevno održavaju u izraelskim gradovima, a najznačajniji su u Tel Avivu, od strane onih koji pozivaju na okončanje rata. Manji sukobi sa onima koji pozivaju na nastavak rata su uobičajeni.

Sve veća polarizaccija u društvu

Od relevantnih anketa, najnovija je objavljena krajem jula od strane izraelskog Kanala 12, a o njoj je izvestio Jerusalim post. Prema njoj, 67 odsto Izraelaca podržava sveobuhvatni sporazum kojim bi se svi taoci i mrtvi vojnici vratili u jednoj fazi u zamenu za okončanje rata u Gazi. Sporazumu kojim bi se rat odmah okončao protivi se 12 odsto ispitanika, a samo osam odsto podržava fazni sporazum koji vlada trenutno razmatra.

Ovo je značajan pad podrške u odnosu na početak operacije, ali i početak ove godine. Podrška nastavku rata je znatno manja među levičarski orijentisanim Izraelcima (samo 8 odsto podržava vojnu akciju), dok desničarski orijentisani ispitanici (oko 45 odsto) češće podržavaju dalje vojne operacije. Međutim, neki mediji objavljuju ankete sa potpuno suprotnim rezultatima.

Nimrod Flašner, izraelski politički analitičar, rekao je za Jerusalem Post: „Javno mnjenje u Izraelu postaje sve više polarizovano, ali najnovije ankete ukazuju na značajan pomak: većina Izraelaca, čak i oni koji su ranije podržavali vojne operacije, sada traži pragmatično rešenje usmereno na oslobađanje talaca i okončanje humanitarne krize u Gazi.“ Rastuća zabrinutost za humanitarnu situaciju i umor od produženog sukoba su vidljivi trendovi.