„Ova jesen u SAD podseća na jesen 1938. u nacističkoj Nemačkoj“: Američki istoričar o deportovanju demokratije Sjedinjenih Država

I u SAD danas sve jasnije dolazi do izražaja veza između unutrašnje represije i spoljne agresije.

Te jeseni nemačka policija i SS su prikupili oko 17.000 Jevreja sa poljskim državljanstvom i izbacili ih preko granice, u susednu Poljsku.

To je pokrenulo lanac događaja koji pruža korisnu perspektivu za razumevanje trenutne situacije u SAD. Jedna porodica je deportovana, očajni izbeglica se osvetio, vlast je organizovala pogrom i reorganizovala policiju, potom je usledio rat.

Ta porodica bili su Grinšpani (Grynszpan). Otac i majka su se 1911. godine preselili u Nemačku iz Ruske imperije.

Njihova deca su rođena u Nemačkoj, govorila nemački i smatrala sebe Nemcima. Njihov sin Heršel otišao je da boravi kod rođaka u Parizu, gde se suočio s nizom razočaranja u vezi sa dokumentima, uključujući i gubitak državljanstva.

Pošto mu je u leto 1938. uskraćen stalni boravak u Francuskoj, Heršel se krio na tavanu kako bi izbegao deportaciju, kada je stigla razglednica od njegove sestre: „za nas je sve završeno“.

Heršel se osvetio. Dana 7. novembra 1938. ušao je u nemačku ambasadu u Parizu i pucao na diplomatu Ernsta fon Rata. Politika masovnih deportacija dovela je do reakcije koja, iako nepredvidiva u svojim detaljima, nije bila iznenađujuća.

U Berlinu su nacisti u tome videli priliku. Jozef Gebels je prizvao teoriju zavere i izjednačio postupak jednog čoveka sa navodnom odgovornošću čitave grupe, a Hitler je dva dana kasnije dozvolio Gebelsu da organizuje pogrom širom zemlje – Kristalnu noć.

Pripadnici SA, SS-a i Hitlerove omladine, uz učešće mnogih drugih Nemaca, uništavali su jevrejske radnje, spaljivali jevrejske knjige, skrnavili svitke Tore i upadali u jevrejske domove.

Ubijen je 91 Jevrejin, a stotine su izvršile samoubistvo. Desetine hiljada jevrejskih muškaraca poslato je u koncentracione logore.

Devet decenija kasnije, niko nije mogao tačno da predvidi šta će se dogoditi kada je administracija Donalda Trampa učinila deportaciju ljudi bez regulisanog statusa osnovnom politikom, uz angažovanje Nacionalne garde u Los Anđelesu i Vašingtonu – gradovima koji su opisivani kao „poligoni za obuku naše vojske“ i „ratne zone“.

Ali bilo je predvidljivo da će doći do neke posledice. Ona se pojavila u vidu nedavne pucnjave na dva pripadnika Nacionalne garde koji su patrolirali u Vašingtonu. Jedna od njih je kasnije preminula od zadobijenih rana.

Optuženi je izbeglica iz Avganistana koji je pomagao američke ratne napore u svojoj domovini. Poput Grinšpana, reč je o osobi koja je iskusila traumu i dehumanizaciju.

Pošto je u svojoj zemlji ratovao i ubijao za stranu vladu, napadač je imao razloga da očekuje neku vrstu zaštite nakon što su on i njegova porodica evakuisani iz Avganistana u SAD.

Čini se da se, međutim, suočio samo sa nizom razočaranja.

Njegovo iskustvo, kako je preneo Njujork Tajms, zapanjujuće liči na Grinšpanovo. Iako „nije bilo jasno šta je tačno bilo okidač“, jedan volonter koji je radio sa porodicom „imao je utisak da je deo razloga njegova frustracija neizvesnošću američkog imigracionog procesa“, kao i strah njegove porodice da bi mogli biti „deportovani nazad u Avganistan dok se njegova prijava za specijalnu imigrantsku vizu odugovlačila“.

Ovo nije opravdanje za strašan čin. To je činjenica koja je neophodna da bi se razumela struktura istorijskog trenutka.

Bilo je predvidljivo da će američki predsednik Donald Tramp pokušati da iskoristi takvo nasilje. Najavio je nameru da cilja „zemlje trećeg sveta“, za sve probleme Amerike okrivio migrante i nazvao Somalijce „smećem“.

Tramp je izrazio želju da deportuje milione ljudi i da izvrši denaturalizaciju – oduzimanje državljanstva – Amerikancima čije vrednosti osporava ili koje smatra nespojivim sa „zapadnom civilizacijom“. Život će u SAD postati još teži za one koji nemaju državljanstvo.

Šta sledi? Za naciste su masovne deportacije i pogrom u jesen 1938. bili koraci ka stvaranju centralizovane nacionalne policijske agencije, Glavne uprave bezbednosti Rajha, već naredne godine.

U SAD se danas odvija nešto slično sa Službom za imigraciju i carine (ICE): prvobitno zadužena za sprovođenje deportacija, ICE je preuzela i obaveštajne uloge, provocirala građane i bila pojačana vojnicima Nacionalne garde.

U tom smislu, ona postaje nalik nacionalnoj policijskoj sili, sa ideološkom propagandom i vezama sa oružanim snagama.

Na jedan način, masovne deportacije i Kristalna noć doprinele su konsolidaciji nacističkog režima. Ali takva nestabilnost bila je nepopularna u Nemačkoj – isto kao što su racije ICE-a nepopularne u američkim gradovima.

Radikalni naredni koraci bili su mogući tek pod okriljem rata. To bi bio klasičan sledeći korak u promeni režima koju Tramp, čini se, odlučno želi da sprovede u SAD.

Rat je najlakši način da se eliminišu unutrašnji neprijatelji tako što se poistovete sa spoljnim neprijateljem.

Za Trampa bi pokretanje rata sa Venecuelom (ili nekim drugim) bio sledeći logičan potez u unapređenju promene režima kod kuće.

Nije teško videti da je Tramp toga svestan, s obzirom na njegove sve intenzivnije provokacije od leta, kada su SAD počele da napadaju navodne krijumčare droge u Karipskom moru, uključujući i brodolomnike koji su ubijeni u očiglednom kršenju međunarodnog prava.

Prošlost se nikada ne ponavlja doslovno, ali poučava i poučava sve. Oni koji žele autoritarizam u Americi znaju da se oslanjanjem na emocije povezane s političkom pripadnošću može izazvati haos i promena režima.

A oni koji žele demokratiju u Americi mogu da prepoznaju obrazac i da ga, imenujući ga, učine prvim ključnim korakom ka zaustavljanju tog procesa.

Autor je prvi nosilac Katedre za modernu evropsku istoriju na Munk školi za globalne poslove i javne politike Univerziteta u Torontu i stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču, autor je ili urednik 20 knjiga.

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji