„Trajno ću pauzirati migracije iz svih zemalja Trećeg sveta“: Tramp nakon pucnjave na Nacionalnu gardu ispred Bele kuće

„Trajno ću pauzirati migracije iz svih zemalja Trećeg sveta kako bih omogućio sistemu SAD da se u potpunosti oporavi, okončao milione Bajdenovih nezakonitih prijema, uključujući one koje je potpisao ‘uspavani Džo Bajden’ svojim autopenom, i uklonio svakoga ko nije neto doprinos Sjedinjenim Državama“, naveo je Tramp na Truth Social platformi.

Nije bilo jasno kako bi predsednik sproveo takvu „pauzu“ u migracijama. Prethodne zabrane koje je izdala njegova administracija suočavale su se sa izazovima na sudovima i u Kongresu.

Ranije u toku večeri, Tramp je objavio smrt Sare Bekstrom, jedne pripadnika garde koji su upucani u napadu blizu Bele kuće u sredu. Vlasti sumnjaju da je pucnjavu izveo avganistanski građanin Rahmanulah Lakanval.

On je ušao u SAD kroz program preseljenja koji je Bajden uspostavio nakon povlačenja američke vojske iz Avganistana u avgustu 2021, što je dovelo do brzog pada avganistanske vlade i preuzimanja vlasti od strane Talibana.

Osumnjičeni je dobio azil u aprilu ove godine, za vreme Trampove administracije, preneo je Rojters, a u četvrtak je CIA potvrdila da je radio sa vojnim jedinicama koje je podržavala agencija tokom američkog rata u Avganistanu.

U odvojenoj objavi, pre najave „trajne pauze“, Tramp je tvrdio da su stotine hiljada ljudi ušle u SAD potpuno „neprovereno i nekontrolisano“ tokom onoga što je opisao kao „užasan“ vazdušni most iz Avganistana.

Lakanval je ranjen u napadu i ostaje u pritvoru. Drugi pripadnik Nacionalne garde, Endru Vulf (24), još se bori za život, prema navodima predsednika.

Predsednikova objava kasno uveče delovala je kao eskalacija antimigrantske politike njegovog drugog mandata, koji je obeležen kampanjom masovnih deportacija, prenosi Gradijan.

Tramp nije naveo nijednu zemlju po imenu niti objasnio šta podrazumeva pod zemljama Trećeg sveta ili „trajnom pauzom“, već je koristio oštru antimigrantsku retoriku da, bez dokaza, okrivi prisustvo migranata i izbeglica za probleme poput visokog kriminala i rastućeg američkog deficita. Rekao je da će plan obuhvatiti i slučajeve odobrene tokom administracije bivšeg predsednika Džoa Bajdena.

U objavi je predsednik posebno pomenuo somalijske zajednice u Minesoti, nakon što je prošle nedelje obećao da će ukinuti privremeni zaštićeni status za osobe iz Somalije u toj saveznoj državi.

Prema njegovim rečima, ukinuće sve federalne beneficije i subvencije za „ne-državljane“, dodajući da će „denaturalizovati migrante koji narušavaju unutrašnji mir“ i deportovati svakog stranca koji se smatra javnim teretom, bezbednosnim rizikom ili „nekompatibilnim sa zapadnom civilizacijom“.

„Pucnjava u Vašingtonu podseća da nemamo veći prioritet nacionalne bezbednosti od obezbeđivanja pune kontrole nad ljudima koji ulaze i ostaju u našoj zemlji“, navodi Tramp.

U 24 sata nakon pucnjave, predsednik i članovi njegove administracije najavili su široke reforme imigracione politike. Američka služba za državljanstvo i imigraciju (USCIS) objavila je da se obrada imigracionih zahteva u vezi sa avganistanskim državljanima neograničeno obustavlja dok se ne izvrši dalja revizija.

Kasnije je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost reklo da administracija proširuje to na pregled svih slučajeva odobrenog azila u vreme Bajdenove administracije. Ministarstvo nije pojasnilo da li se pregledaju samo avganistanski slučajevi ili i slučajevi iz drugih zemalja.

Direktor USCIS-a, Džozef Edlou, rekao je u izjavi da takođe naređuje „sveobuhvatnu, rigoroznu ponovnu proveru svake zelene karte za svakog stranca iz svake zemlje od interesa“, na Trampov zahtev.

Edlouova izjava nije precizirala koje se zemlje smatraju zemljama od interesa. USCIS se pozvao na zabranu putovanja koju je Tramp uveo u junu za državljane 19 zemalja, uključujući Avganistan, Burundi, Laos, Togo, Venecuelu, Sijera Leone i Turkmenistan.

Zabrana putovanja uvedena 2017. tokom Trampovog prvog mandata bila je oštro kritikovana i suočila se sa pravnim i javnim otporom kada je Tramp pokušao da je sprovede odmah po stupanju na dužnost. Politika je kasnije prepravljena nakon dugotrajnih sudskih procesa, ali ju je Bajden ukinuo 2021.

Iako je Lakanval bio u zemlji legalno, incident je ojačao Trampovu imigracionu agendu. Pooštravanje kontrole i nad legalnom i nad ilegalnom imigracijom ključni je fokus njegovog predsedništva, a ovaj slučaj mu je dao priliku da proširi debatu i na pitanje strožih provera imigranata.

Trupe Nacionalne garde raspoređene su širom Vašingtona od avgusta, kada je Trampova administracija proglasila „vanredno stanje zbog kriminala“ i naredila njihov angažman kao podršku saveznim i lokalnim organima reda.

Odmah nakon pucnjave u sredu, Tramp je rekao da će poslati još 500 pripadnika Nacionalne garde u Vašington i je već rasporedio dodatne imigracione službenike u veće američke gradove da bi dostigao rekordne nivoe deportacija, uključujući mnoge dugogodišnje stanovnike i osobe bez kriminalnog dosijea.

Više od dve trećine od oko 53.000 ljudi koje je američka Imigraciona i carinska služba uhapsila i zadržala do 15. novembra nije imalo krivične osude, prema statistici ICE-a.

Savezna sutkinja je prošle nedelje naložila okončanje raspoređivanja Nacionalne garde, ali je takođe odložila svoju odluku na 21 dan kako bi Trampova administracija imala vremena da povuče trupe ili uloži žalbu.